Plazmopara vitikola

Plazmopara vitikola

1. UVOD

Štetni organizam : Plasmopara viticola  Berl.& De Toni,(1888)
Sinonimi :Botrytis viticola, Berk.&M.A.Curtis(1848), Peronospora viticola (Berk.&M.A.Curtis) de Bary (1863), Rhysotheca viticola (Berk.&M.A.Curtis)     G.W.Willson (1907), Plasmopara amurensis Prots.,(1946)
Narodni naziv : Plamenjača vinove loze
Taksnonomski status :
Carstvo :  Fungi
Razdeo: Oomycota
Klasa: Oomycete
Red: Peronosporales
Familija: Peronosporaceae
Rod: Plasmopara
Vrsta: Plasmopara viticola
Karantinski status: nema
Domaćini: usko specijalizovan na vrstama roda Vitis
Geografska rasprostranjenost: raširena je svugde gde se gaji vinova loza, naročito na humidnim delovima. Plemenite evropske vrste Vitis vinifera su osetljive na plamenjaču.

2. TEORIJSKI DEO
2.1 Pojava,rasprostranjenost i štetnost

Plamenjača vinove loze je jedna od najštetnijih bolesti ove gajene biljke. Rasprostranjena je sirom sveta i pricinjava velike štete. Prouzrokovač bolesti (Plasmopara viticola) je američkog porekla, kojeg je oko 1825.god prvi opisao Schweiniz (Katić, 1906.). U Evropu je prenet 60-tih godina XIX veka i veoma brzo se proširio, jer se evropska loza pokazala osetljivom. Blaha et al. (1962) navode da je prema Franku prvi put utvrdjen 1877.god. u okolini Vršca (tada Vršac nije pripadao Srbiji). Prvi jači napad patogena je zabeležen 1878.god. u Francuskoj u okolini Bordoa. Ubrzo potom se prosirio po celoj Evropi i pričinio velike štete. Danas je rasprostranjen širom sveta, svuda gde se gaji vinova loza.

Na području Srbije patogen je najpre zabeležen 1884.god. (Josifović, 1964.). U svim nasim vinogradima prouzrokovac plamenjače pričinjava ogromne stete. U ”godinama plamenjače” je zabelezeno smanjenje prinosa grozđa i do 100%. Stete nastaju usled parazitiranja lisća i direktnog napadanja grozdova.