UVOD
Pravna norma je najbitniji deo, element prava. Pravo se sastoji iz pravnih normi,
ono je skup pravnih normi. Pravna norma je poslednji, najprostiji element prava, koji se
više ne može razložiti na prostije pravne elemente. Kad se razloži na svoje sastavne
elemente, onda ti elementi sami po sebi više nisu pravo, tek kad se oni skupe u pravnu
normu, postaju pravo.
Pravna norma se može definisati kao pravilo o ponašanju ljudi koje je zaštićeno
državnim aparatom prinude. Ona je pravilo o jednom određenom ponašanju (na primer,
zabranjeno je ubijati pod pretnjom određene sankcije).
Pravnu normu ne treba pomešati s članovima ili paragrafima zakona ili drugih
pravnih akata. Ona se retko u potpunosti poklapa s jednim takvim članom. Jedan član
sadrži ili deo jedne ili više normi, ili ređe nekoliko normi, a još ređe potpunu pravnu
normu. Izdvajanje pravnih normi iz pravnoh materijala vrši pravna nauka, kao i pravna
praksa u praktičnoj primeni prava. One sastavljaju pojedine delove pravnih normi iz raznih
članova jednog istog člana, ili čak, iz raznih pravnih akata.
ELEMENTI PRAVNE NORME
Svaka pravna norma, bez obzira na to da li je uslovna ili bezuslovna, opšta ili
pojedinačna, sastoji se iz dva osnovna elementa: dispozicije i sankcije. I dispozicija i
sankcija su pravila ponašanja. To su alternativna pravila ponašanja tj. ili se primenjuje
jedno ili drugo – nikako se ne primenjuju oba. I upravo neprimenjivanje prvog od njih –
dispozicije – uslov je za primenu drugog – sankcije.
Pretpostavka dispozicije je onaj deo norme koji određuje činjenice koje moraju
postojati da bi se dispozicija mogla primeniti. Činjenice koje se regulišu dispozicijom
opisane su u njenoj pretpostavci. Zato pretpostavka nije norma, ni pravilo o ponašanju, već
samo opis činjenica koje su uslov za primenu dispozicije.
Dispozicija je bitan deo norme, njena suština, ono bez čega norme uopšte nema i
radi čega postoje i svi drugi njeni elementi. Dispozicija je samo pravilo ponašanja ljudi.
Ona sama po sebi ima normativan, a ne pravni karakter. Pravna norma postaje kada joj se
doda sankcija.
Pretpostavka sankcije sastoji se u opisu prekršaja dispozicije, a ovaj se sastoji u
nepoštovanju dispozicije tj. u ponašanju koje je suprotno ponašanju koje propisuje
dispozicija.
Sankcija se sastoji u pravilu o ponašanju onog lica na koje se odnosila dispozicija,
ali koje je ovu prekršilo, kao i o ponašanju odgovarajućeg državnog organa koji prema tom
licu ima da upotrebi odgovarajuću meru državne prinude ako ono neće da se ponaša po
sankciji. Dok je licu ostavljeno na volju da se ponaša ili ne ponaša po dispoziciji, ono mora
da se ponaša onako kako sankcija zahteva, jer inače biva na to naterano primenom državne
sile.
