3
1. ПОЈАМ АРБИТРАЖЕ
Историја настанка арбитраже уопште, укључујући и настанак њеног облика
међународне трговинске арбитаже, биљежи свој почетак и борбу за стицање права на
егзистенцију много раније прије 20. вијека. Арбитража је, дакле, начин рјешавања
спорова, познат од давнина. Још у родовском уређењу су вође одређивале поједине
делегате који су у њихово име рјешавали сукобе између појединих чланова племена.
Послије стварања првих држава, арбитража је прилагођена потребама тог времена
1
.
Развојем трговине развијала се и арбитража у средњем, новом вијеку, а посебно од 19.
вијека када се издвајају по свом угледу поједина удружења трговаца са арбитражама
као сталним институцијама за рјешавање спорова из међународне трговине.
Између два свјетска рата па до данас створено је више међународних арбитражних
система појединих професионалних удружења.
2
Сложеност арбитраже задаје велике тешкоће њеног дефинисања. У теорији
арбитражног права забиљежени су различити приступи дефинисању међународне
трговинске арбитраже (и општег појма арбитраже). Поједини аутори су се
опредијелили за указивање на њене функције, узимајући у обзир да се арбитража може
посматрати као институција и као средство за решавање спорова, док су други
мишљења да се у одређењу појма арбитраже морају обухватити све њене битне
одлике.
3
Једну од најпотпунијих и највише цитираних дефиниција у домаћем праву дао
је М. Јездић, који сматра да “под спољнотрговинским арбитражама треба разумјети оне
установе које су основане од приватних професионалних организација или лица или од
организација полујавног карактера у циљу расправљања оних спорова из
спољнотрговинског промета за које је уговорена њихова надлежност”. На сличан
начин - указивањем на организационо-институционални и функционални аспект
арбитраже, размишља и Д. Митровић који арбитражу одређује као “рjешавање спорова
од стране лица које уговорне стране одреде споразумом о арбитражи и, с друге стране,
орган (тијело) недржавног карактера које рjешава спор”. Т. Варади, такође, тврди да су
у одређењу појма арбитраже битне обjе њене функције и арбитражу одређује као
“недржавну институцију за рjешавање спорова које су им повjериле странке“. С друге
стране, поједини аутори, на пример М. Пак и Г. Кнежевић, нису се опредијелили за
давање једне сажете дефиниције арбитраже, сматрајући да се њена суштина не може
разумјети без навођења свих њених битних компоненти.
Законски текстови и међународне конвенције понекад дају дефиницију арбитраже, али
то није правило. Од значајнијих међународних конвенција, дефиницију арбитраже
налазимо у Европској конвенцији о међународној трговинској арбитражи из 1961.
године (даље у тексту- Европска конвенција), у којој се наводи да је арбитража
1
M. Пак,
Међународно приватно право,
Научна књига, Београд, 1986, 381.
2
Ibid
, 382.
3
К. Јовичић,
Међународна трговинска арбитража,
Институт за упоредно право, Београд, 2008, 105.
