Pojam privrednog prava

1. Problemi u definisanju prava

Pravo se može uglavnom posmatrati kao društvena pojava, kao sredena celina pravnih normi i društvenih odnosa (pravni poredak) i kao sistem prava, povezanost odredenih pravnih normi kao sistem. Kao društvena pojava pravo se vezuje za mnoge druge društvene pojave, a posebno za obicaj i moral. Medutim, zajednicko za pravo i druge društvene norme da su to pravila koja regulišu ponašanja ljudi u društvu. Država je dala osnovne elemente i ucinila razliku kod pravnih normi u odnosu na druge društvene norme. Dakle država je ta koja daje pravno obeležje normama i to se manifestuje u obezbedenju primene norme, obezbjedenju sankcije u slucaju da se norme ne primenjuju. Država stvara prvane norme ali ih mogu stvarati razne organizacije, pa i privatna lica (statuti, ugovori). Prema tome za karakter pravnih normi nije bitno ko ih stvara, vec da država obezbeduje primenu pravnih normi, da ih sankcioniše jer država za razliku od drugih organizacija raspolaže monopolom sile koja se manifestuje u primeni normi. Pojam prava odreduju teoreticari i filozofi prava. Razlikujemo deskriptivne (vrednosna neutralnost) i preskriptivne ( nisu neutralne, kriticki preispituju pravo prema moralnim opšteljudskim standardima) definicije prava. Prvi problem na koji nailazimo prilikom razmatranja uvodenja u pravo svodi se na definiciju samog prava.Pravnici ne mogu definisati jednu definiciju o pravu. Od toga kako je on odreden i shvacen zavisi dalje odredivanje pojmova i proucavanja prava. Izgleda da nema apsolutno savremene najbolje definicije. Cilj pravne nauke jeste da sistematizuje dostignuti nivo grade o pravu kako bi moderna nauka prava imala materiajl za konstruisanje sopstvenog odnosa prema prema opštem shvatanju prava.

 
2. Pravo kao norma i pravo kao fakt

Pravni poredak kao vrsta društvenog poretka koji je regulisan pravnim normama ima svoja dva elementa, normativan i faktican. Kao nosioci dva razlicita pogleda na svet izdvajaju se normativisti i fakticisti. Najizrazitiji teoreticar normativizma je Hans Kelzen. Po normativistima kljuc za razumevanje prava sadržan je u normi. Sve pojave dovesti u logican sklad sa normom. Po shvatanju normativist pravo se uzdiže nad ljudskim ponašanjem. Da pravo nije na ovaj nacin shvaceno ne bi bilo moguce razlikovati krivicno delo ubistva od izvršenja smrtne presude. I jedno i drugo su ljudska dela sa posledicom prestanka ljudskog života, tek uz ideju prava može se uociti da je prvo protivpravno a drugo pravom opravdan prestanak života.Ako pravo shvatimo kao fakt necemo razlikovati ako država liši lice života ili to uradi kriminalac. Dok normativisti isticu da je pravo sastavljeno od normi koje iskazuju ono što treba da bude, fakticisti u pravu prepoznaju ono što jeste. Predstavnik pravnog fakticizma V. Lundstet objašnjava: Pravo je uvek i po svemu fakticko stanje i zbivanje, jedan fakticki poredak stvari smješten u postojecoj društvenoj realnosti.

 
3. Pravo kao jezicki proces

Pravo je jedan specifican proces , odnosno deleatnost sastavljena od misli koje se iskazuju jezikom- usmeno ili pismeno. Iskazi mogu biti deskriptivni i preskriptivni. Funkcija deskripcije je da obavještava o cinjenicama i da na taj nacin posredno uticu na ponašanje ljudi, Funkcija preskripcije je da obaveštavaju o necijim željama i volji i da tako neposredno uticu na ljudsko ponašanje, podsticuci ih i usmeravajuci ih u odredenom pravcu. Ocigledno je da normativizmom dominiraju preskriptivni a fakticizmom deskriptivni iskazi.