У самом почетку, Друштво народа је имало 45 чланица, да би 1932. године бројало и до
60 земаља чланица. Седиште Лиге је било у Женеви, а главни органи су му били

Скупштина, Савет и Стални секретаријат, са главним секретарем на челу.

СССР је искључен из чланства, због свог сукоба са Финском, док су Немачка, Јапан и

Италија самовољно напустиле ову организацију пред почетак Другог светског рата.
Цело Друштво народа је функционисало преко одређених механизама, као интегрисан
систем за очување мира и спречавања избијања ратова.

Три најзначајнија механизма, која се издвајају су:

1. Механизми за мирно решавање сукоба- све државе чланице су обавезне да

међусобне сукобе решавају мирним путем, кроз арбитраже, дипломатска
средства, изношењем спора пред Међународни суд или пак пред Савет лиге или
Скупштину.

2. Механизми за остваривање колективне безбедности- претње или непријатељства

према држави, које чланица УН сматра непријатељским актом према свим
чланицама.

3. Механизми за ограничавање наоружавања- постављање прихватљивог система,

који ће да обезбеди равнотежу сила, тако што ће мотивисати земљу чланицу да
смањи обим наоружавања и задовољи се минималним наоружавањем, које ће да
обезбеди унутрашњу безбедност те чланице

Упркос бројним успесима у свом раду при решавању одређених међународних

проблема, Друштво народа није дуго трајало. Један од, можда најбољих показатеља
неуспеха Лиге народа је приморавање Немачке да поштује споразум закључен на
Версајској мировној конференцији, који је Немачкој строго бранио да опет наоружа
своју војску.

1 Аврамов, С. (1978). Међународно јавно право. Београд: Савремена администрација
издавачко- штампарско предузеће, стр. 110