Odlomak

Uvod
Evropska unija predstavlja zajednicu demokratskih evropskih zemalja koje su odlučile da se udruže da bi lakše ostvarile brojne ciljeve vezane za ekonomski, politički i društveni razvoj celog regiona. To je međunarodna organizacija nadnacionalnog karaktera u kojoj su države članice povezane zajedničkim interesima i politikama koje pokrivaju područje ekonomije, industrije, socijalnih pitanja, građanskih prava, spoljne politike, poljoprivrede itd

 

 

 

Zajednička agrarna politika

Zajednička agrarna politika (Common Agricultural Policy, CAP) predstavlja jednu od najznačajnijih politika EU. Bogdanov N. (2004) navodi da je današnja agrarna politika EU oblikovana tokom više decenija na prostoru grupe zemalja sa različitom tradicijom agrarnog sektora, heterogenim agrarnim resursima i razlikama u relevantnosti poljoprivrede u poljoprivrednoj strukturi zemalja članica. Strateška opredeljenja, ciljevi, mehanizmi i mere CAP – a menjali su se pod uticajem evropskih i svetskih privrednih i političkih tokova. Počeci Zajedničke agrarne politike se vezuju za Rimski sporazum. Potpisivanjem ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (Treaty establishing the European Community) u Rimu 1957. Godine 14 tzv. Rimskim sporazumom, poljoprivreda je dobila jedno od centralnih mesta u novoformiranoj zapadnoevropskoj integraciji. U članu 39 ovog ugovora definisani su ciljevi Zajedničke agrarne politike (CAP) 1:

  • Rast produktivnosti poljoprivrede.
  • Postizanje zadovoljavajućeg životnog standarda ruralnog stanovništva.
  • Stabilizacija tržišta poljoprivrednih proizvoda.
  • Osigurati stabilno snabdevanje hranom.
  • Snabdevanje potrošača po prihvatljivim cenama.

Danas je CAP kompleksan sistem pravnih propisa, budžetske podrške i direktnih javnih intervencija, kojima se utiče na stanje u poljoprivredi i ruralnim sredinama. Sistem CAP – a obuhvata: uvozne carine, uvozne kvote, proizvodne kvote, interventne cenei direktna plaćanja proizvođačima. Važnost CAP – a ogleda se i prema izdvajanjima iz budžeta EU za njeno sprovođenje. Prema finansijskoj perspektivi 2007–2013. Godine, 43% ukupnog budžeta EU odlazi na ruralni razvoj i sprovođenje poljoprivredne politike EU (Grafikon 1).
Cilj zajedničke agrarne politike je da se poljoprivrednicima omogući solidan životni standard, a potrošačima kvalitetna hrana po prihvatljivim cenama. Ključno mesto danas imaju zaštita okoline od negativnog uticaja poljoprivrede, kvalitet hrane, kao i odnos cene i kvaliteta.

 

 

 

Reforme CAP – a
McSharryeva reforma i ključne promene
Posle trideset godina od njenog konstituisanja usledila je najobuhvatnija reforma CAP – a. Tzv. McSharryeva Reforma iz 1992. Godine ili Prva reforma CAP – a. McSharryeva reforma bila je inicirana pritiscima spoljnog okruženja i zajedničkog tržišta. Među državama članicama neto – primaocima i neto – davaocima sredstava za zajednički budžet postojao je rivalitet i neslaganje (od konstituisanja EEZ – a to je rivalitet Nemačka – Francuska) , kao i nezadovoljsvo jakog farmerkog lobija zbog smanjenja podrške i ograni – čenja obima proizvodnje. Takođe, postojali su snažni spoljašnji uticaji na CAP u cilju smanjenja podrške i liberalizacije evropskog agrarnog tržišta (Bogdanov N. 2004).
Osnovni zaokret u agrarnoj politici EU posle ove reforme ogleda se u sledećem:

1. Fokus je premešten sa podrške cenama na direktnu podršku dohotku farmerima – smanjenje cena biljnih proizvoda kompenzovano je drugim oblikom podsticaja plaćanjima za isključivanje 15% njihovog zemljišta iz intenzivne obrade; predviđena alternativna mera za smanjenje cena u govedarstvu su plaćanja po grlu isključenom iz obima proizvodnje.
2. Veća pažnja je posvećena siromašnijim gazdinstvima – tako što su predviđena kompenzaciona davanja za unapređenje tehničke opremljenosti gazdinstva.
3. Problemi strukturnog prilagođavanja uvaženi su kroz „pridružene“ mere: podrška zaštiti agrookruženja, rano penzionisanje i pošumljavanje poljoprivrednog zemljišta. Od 1994.

Godine dominantan vid subvencionisanja proizvođača na račun smanjenja troškova podrške tržištu postaju direktna davanja. Troškovi subvencionisanja izvoza su prepolovljeni, a deo podrške ruralnom razvoju permanentno se povećava. Novi sistem mera predviđao je snižavanje cena poljoprivrednih proizvoda (žito, uljarice, proteinski usevi, goveda, ovce, mleko, puter) , pri čemu dohodak farmera ne bi bio ugrožen. To bi bilo omogućeno kompenzacionim (direktnim) plaćanjem nadoknade farmerima za povlačenje dela površine i određenog dela stoke iz proizvodnje. Samo oni farmeri koji su odjednom povukli određeni deo površina pod žitima, uljaricama i proteinskim usevima imali su pravo na premiju za neobrađivanje zemljišta (set aside). Procenat isključenih površina, koji je bio neophodan da bi se steklo pravo na ovu premiju, je varirao zavisno od tržišnih uslova. Tako je npr. 1993. Godine on iznosio 15%, naredne 12%, a 1996. Čak 17, 5%. Uslov za sličnu subvenciju u govedarstvu je po – štovanje utvrđenog iznosa broja uslovnih grla po hektaru površine useva za stočnu hranu (1993. Godine on je iznosio 3, 5UG/ha, a 1996. 2UG/ha). Nova rešenja u agrarnoj politici EU koje je donela McSharryeva reforma bila su manje radikalna u odnosu na predložena, tj. Osnovna ideja reforme samo je delimično ispunjena.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Agronomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari