Polozaj deteta u porodici i drustvu kroz istoriju

Uvod
Čovek je živo biće koje najduže zadržava svoje mlade pored sebe. Kroz istoriju se zavisnost koja deca imaju prema roditeljima, pomera ka zrelijem dobu mladih. (Suzić, 2006) Tako da danas deca zavise od roditelja duže nego ikad u istoriji.
Od najprimitivnijih zajednica, se može pratiti položaj deteta u porodici.
„Ljudski čopor u primitivnim zajednicama istorijski je vrlo brzo shvatio da se brojnost članova grupe može povezati sa opstankom, sa sigurnošću i ukupnom moći plemena.“ (Suzić, 2006), U feudalnom društvu je brojnost porodice bila važna za opstanak, jer je predstavljala radnu snagu koja će doprineti ekonomskoj, socijalnoj i materijalnoj sigurnosti porodice. Upravo iz ovih potreba, deca su morala brzo da odrastu, i morala su veoma rano napustiti detinjstvo i posvetiti se velikim poslovima i velikim odgovornostima. Tada deca nisu mogla govoriti u svoje ime, već je za njih, kao i za žene, govorio neko drugi. Nije postojao ni najmanji znak zanimanja za njih, već su ih smatrali malim odraslim osobama, ili malim ljudima. (Vederil, 2005).

3

Položaj deteta u porodici i društvu u srednjem veku

U srednjem veku, deca su radila u drugim porodicama kao posluga ili šegrti. To su uglavnom bili poslovi posluživanja za stolom, nameštanje kreveta i sl. Obrazovanje su sticali tokom šegrtovanja, gde je vlasnik domaćinstva svoje znanje, veštine, iskustva i ljudske vrednosti prenosio na dete koje radi u njegovom domaćinstvu. Zanimljivo je da, inače znanje nije prenosio na svoje vlastito dete, već ga je slao u drugu kuću u kojoj je ono učilo od vlasnika tog domaćinstva. Svakodnevnim učešćem dece u životu odraslih, prenosila su se iskustva sa generacije na generaciju. Deca su spoznavala život u bliskom kontaktu sa svakakvim ljudima, i gde je god bilo odraslih bilo je i dece. U odrazovanju ove dece najvažnije je bilo da oni steknu znanja iz knjiga o lepom ponašanju i učtivosti. Samim tim što nije postojao sistem školovanja, ovom načinu odgoja i obrazovanja deteta je pridavana velika pažnja. (Vederil, 2005) U ovom periodu postojala je i velika smrtnost male dece, ali emocije žaljenja nisu bile intenzivne kao danas, jer bi na mesto umrlog deteta dolazilo drugo, novorođeno dete. (Suzić, 2006).

4

Položaj deteta u porodici i društvu u XV i XVI veku

U XV i XVI veku, odgajanje dece je počelo sporo, ali postepeno da se menja. Sistem šegrtovanja, je zamenjen školovanjem. Školovanje je bilo sve zastupljenije, pogotovo kod viših slojeva društva. Najveća promena je bila usredsređenost porodice na dete, i želja porodice da provodi više vremena sa svojom decom. Djevojčice će morati čekati do XIX veka da bi i one mogle ići u prave škole, i napustiti obrazovanje koje su imale kod kuće. Sticanje znanja u školama je jako kritikovano, jer su se deca izdvajala iz prirodnog okruženja i pretila im je opasnost da upadnu u loše društvo.

Položaj deteta u porodici i društvu u XVII veku

U XVII veku se u knjigama o lepom ponašanju nalaze instrukcije za roditelje o tome kako da se ophode prema svojoj deci, savetuje im se kako da kažnjavaju decu, kada da počnu učiti slova, da razgovaraju sa decom svakog dana. Tako se porodica sve više posvećuje odgoju dece, tako da već u sledećem veku porodica se distancira od porodice, postaje privatna. Posetioci više nisu dobrodošli u bilo koje doba dana ili noći, kao ranije. U centru zanimanja moderne porodice je obrazovanje i zdravlje, gde su roditelji smatrali da dete ima specifične potrebe od kojih je najznačajnija da ide u školu, često uz najstrožije i najmoralnije načine uz veoma mnogo kazni.

Položaj deteta u porodici i društvu u XX veku

Tek u XX veku nastaje velika popularizacija psiholoških teorija u odgajanju dece i žarke želje da se detetu pruži ono najbolje. Već je postajao veliki broj literature o deci, uglavnom medicinske prirode, ali se onda javlja i ona koja govori o emotivnim i društvenim potrebama dece. Tada država preuzima kontrolu nad decom, gde su deca smatrana više imovinom države, a sve manje svojih roditelja. Smatralo se da su roditelji isuviše uskogrudi, previše sebični ili klasno
5
ograničeni da bi mogli omogućiti detetu optimalan razvoj u građane spremne na saradnju i naporan rad. Zato se velika pažnja pridavala onome što kažu lekari, psihijatri, stručnjaci za odgajanje, bračni savetnici, lideri javnog mnjenja.