Poremećaj gutanja kod male dece

1. UVOD
Tema o kojoj se jako malo priča jeste hranjenje. To je važna životna funkcija, neophodna za normalno funkcionisanje, rast i razvoj. Problemom hranjenja, dijagnostikom i tretmanom, bave se logopedi.
Da bismo mogli da uradimo dijagnostiku i potom tretman, moramo da znamo kako teče očekivani razvoj funkcije hranjenja.
Usaglašeno sisanje, disanje i gutanje je složen proces za novorođenče i u njemu učestvuju kranijalni nervi i specifične oblasti centralnog nervnog Sistema, a beba je spremna za sisanje već između 18. i 24. nedelje trudnoće kada se uočavaju pravi pokreti jezika koji oponašaju sisanje. Receptori za ukus hrane su zreli već u 12. nedelji.
Dete stiče sposobnost da ga hranimo u sedećem položaju u periodu od 4. do 6. meseca života i nadalje do navršenih 12. meseci sposobno je da drži samostalno kašiku u ruci i da uz razvijen tzv. pincet hvat samo uzima komadiće hrane i prinosi ih ustima.

2. GUTANJE KOD DECE
Zanimljivo je da deca stiču sposobnost za žvakanje čvrste hrane znatno pre nego za pasiranu hranu. Uobičajeno je da se deci daje prvo pasirana hrana ali je jako važno da se daje odredjena tekstura hrane u pravo vreme. Što više odlažemo uvođenje čvrste hrane to je veći otpor deteta kasnije prema žvakanju takve hrane. Dete je u periodu od 6. do 7. meseca sposobno za žvakanje hrane čvrste teksture.
Ukus i miris kao iskustvo je beba imala još u majčinom stomaku preko amnionske tečnosti, a nakon rođenja i preko majčinog mleka. Urođen je jak osećaj za ukus slatkog pa je tako i jači refleks sisanja kod dojenih beba u odnosu na one koje su pile adaptirano mleko iz flašice. Bebe koje su dojene su veći probirači hrane od onih koje su bile na adaptiranom mleku.
Proces hranjenja prati razvoj nervnog sistema odnosno sposobnost kontrole mišića, kognicije, govorno-jezičkog i psihosocijalnog razvoja.
Ponekad nastaju problem ukoliko postoje urođene anomalije poput rascepa usne ili nepca ili nekog neurološkog oboljenja. Ponekad je u pitanju mišićna slabost ili nedovoljno razvijena koordinacija određenih pokreta potrebnih za ovaj akt.
• Do 4. meseca beba sisa (bilo dojku ili flašicu), ali sisa i svoje prste ako joj se nađu ispred usta.
• Od 5. do 6. meseca beba počinje da jede kašastu hranu i da otvara usta kad se kašičica stavi ispred njih.
• Između 6. i 9. meseca beba poseže za kašikom kad je vidi, ali i dalje je hrane roditelji.
• Do 18. meseca dete je počelo da jede sitno iseckanu hranu, da je žvaće i guta. Dete žvaće i guta meso. Hvata kašiku i, uz mnogo prosipanja, pokušava samo da se hrani.
• Drži čašu obema rukama i pije uz prosipanje.
• Do 2. godine dete treba da izbaci flašicu. Ono guta i žvaće različite teksture hrane. Tokom hranjenja i pojenja povremeno prospe sadržaj.
• Do 3. godine dete se hrani i poji potpuno samostalno uz retka prosipanja. I tada očekujemo od njega da žvaće zatvorenih usta.
Svaka od ovih faza je jako važna i dete treba da ih savlada. Problemi u hranjenju utiču ne samo na pravilan fizički rast, već je i izgovaranje glasova narušeno, ako nisu razvijeni pokreti govornih organa. Često je tada prisutna i pojačana salivacija (dete balavi). A sve ovo pravi probleme i prilikom socijalizacije deteta u jaslama i vrtiću.
Šta moramo primetiti kod dece:
• da li hranjenje traje 30 minuta ili više,
• da li hranjenje predstavlja neku vrstu stresa za dete,
• da li dete u toku ili neposredno posle hranjenja kašlje, ima promukao glas, hranu vraća kroz nos ili su česte respiratorne infekcije,
• da li dete gubi na težini.
Ukoliko postoji neki od ovih simptoma, važno je obratiti se pedijatru koji će dalje uputiti dete na preglede kod otorinolaringologa i ukoliko postoji poremećaj gutanja, odnosno žvakanja i hranjenja, uključiće se stručnjaci logopedi i nutricionisti.