Porodica kao faktor uticaja u formiranju dečje ličnosti

Uvod

Vaspitanje je proces koji počinje od momenta dolaska deteta na svet, pa traje permanentno do kraja života. Roditelji su u početku jedini i najvažniji faktor u vaspitanju svog deteta. Kasnije tu ulogu imaju i drugi članovi porodice (braća, sestre, dede, babe…) , a zatim i vaspitači koji deluju planski, organizovano i stručno na formiranju dečje ličnosti.
Sa uzrastom deteta vaspitni faktori se proširuju. Sa polaskom deteta u školu to su učitelji, nastavnici, sredstva informisanja (TV, kompjuter, dečji listovi, film, pozorište, časopisi…). Sa napretkom civilizacije, roditelji postaju sve više zauzeti svojim poslovima, a sve manje vremena provodi se sa porodicom, sa decom. Da bi vaspitni proces bio sveobuhvatniji, potrebno je da se roditelji informišu kako će pravilno u fizičkom, psihičkom, emotivnom, moralnom, radnom i estetskom razvoju usmeriti svoje dete.
Dete se od rođenja neprekidno menja, tako da i roditelji sa uzrastom deteta treba da se menja u zahtevima, stavovima i primeni vaspitnih mera, što zavisi od situacije i roditeljske procene.
Roditelj je, prirodno, najlepša ali i najodgovornija ličnost za svoje potomstvo. Svojom ljubavlju, bliskošću i razumevanjem kod dece će stvoriti osećaj da su voljena. Deca iz takvih porodica su sigurna, stabilna pa će i sve promene u vrtiću, školi, druženju i uopšte životu bolje savladati. Roditelji treba da razvijaju bliskost sa detetom bez obzira na njegove godine.
Odrastao čovek, čovek koji ima zasnovanu porodicu, treba da ima neprekidnu komunikaciju i bliskost sa svojim roditeljima. Roditelj treba da pruža ljubav svojoj deci dok je živ, bez obzira na pol, status ili zanimanje.

Porodica

Porodica je osnovna ćelija svakog društva. Život porodice u ekonomskom, kulturološkom, socijalnom, obrazovnom i zdravstvenom smislu odslikava društveni razvoj. U odnosu prema društvu postoje,, otvorene“ i,, zatvorene“ porodice.

Otvorene porodice su one gde postoji intenzivnija komunikacija sa prijateljima, rođacima, komšijama, kolegama i decom. Za psihički i uopšte razvoj dece ovaj tip porodice je dobar.

Zatvoren tip porodice je onaj gde roditelji nemaju komunikaciju sa komšijama, prijateljima, rođacima, ili je svedena na najnižu moguću meru, već su upućeni jedni prema drugima. Deca oponačaju svoje roditelje i pokazuju veći stepen asocijativnosti. Zbog tskvog načina življenja deca su nedruželjubiva, netolerantna, isključiva pa su zbog toga ne prihvaćena u svojoj okolini što ostavlja vidne i trajne posledice na njihov socijalni, emotivni ipsihički razvoj.

Kompaktnu porodicu čine oba roditelja sa svojom decom. U takvoj porodici vlada sklad i harmonija, pa je vaspitanje dece mnogo lakše i potpunije. Vaspitanje je lakše i bolje kada su roditelji dosledni u svojim zahtevima i imaju iste ciljeve i stavove prema svojoj deci. Roditelji svoje neusklađene stavove, kao supružnici ne smeju ispoljavati prema svojoj deci, jer će tako pospešiti negativan razvoj kod njih a to može ostaviti trajne posledice: nesigurnost, strah, neurotičnost, asocijativnost, laž, krađu, alkohol, loš uspeh u školi, poremećej pažnje i koncentracije, nedostatak motiva za rad i optimizma.
Nekompaktna porodica je kada ne postoje oba roditelja zajedno. To može da bude kod razvedenih supružnika, umrlih ili gde je dete rođeno u vanbraznoj zajednici, pa se samo juedan od roditelja brine o detetu, a to su uglavnom majke.. Tipovi roditelja
Postoji više tipova roditelja:

• brižni roditelji,
• autorativni roditelji,
• strogi roditelji,
• tolerantni roditelji,
• zauzeti roditelji.

Brižni roditelji: Ovakav tip spada u grupu dobrih roditelja. To su prevashodno, sociološki, emotivno i u svakom pogledu stabilne ličnosti. Svojim ponašanjem deluju na decu kao model za oponašanje. U takvoj porodici mnogo je lakše doći do pravilnog vaspitanja. Roditelj ne može da traži od deteta da izvrašava određene radnje ako to i sam ne čini, ako nema formirane pozitivne stavove i navike. Moralni principi kod ovih roditelja su dominantni u postizanju kvalitetnog vaspitanja. Roditelji su puni topline, brige, osetljivi su prema svojoj deci. Vode računa o detetovim osećanjima, objašnjavaju svoje odluke. Deca ovih roditelja imaju dovoljno samopouzdanja, sigurna su u sebe, spremna da prihvate rizik, imaju visoku samokontrolu.

Autorativni roditelj: To su tipovi ljudi koji samo na osnovu svoga stava, položaja u društvu i u porodici, deci samo postavljaju zahteve i traže isključivo poslušnost. Roditelj ne ispoljava dovoljno tolerancije, ljubavi, objašnjenja i pažnje prema detetu. Cilj im je da odgaje poslušno dete koje poštuje autoritete i tradiciju. Ovakav tip roditelja ne poštuje dete kao ličnost, sa dečjim razlikama, osobinama i sposobnostima, a naročito ne vodi računa o detetovim potrebama. Ne objašnjavaju svoje postupke.
Deca ovih roditelja su nezadovoljna, lako se uzrujavaju, nesigurna su, agresivna ili izrazito povučena.

Strogi roditelji: Tipovi ličnosti koji nemaju dovoljno strpljenja, objašnjenja i tolerancije. Ovakav tip roditelja traži od dece samo izvršavanje zadataka bez uključivanja dece i njihovih mišljenja i stavova. Deci nije omogućeno da razmišljaju i kritički se odnose prema određenim zadacima i situacijama. Ovakvi roditelji su vrlo često skloni izricanju kazni prema detetu bez predhodnih upozorenja i objašnjenja. Svoj autoritet grade na strogoj disciplini, zahtevima i kažnjavanju, što dovodi do raznih poremećaja kod dece: strah, laganje, nesigurnost…