Odlomak

Pojam prekršaja

Prekršaji su pored krivičnih dela i privrednih prestupa posebna vrsta kažnjivih delikata u našem pravu. Prekršaji su lakša kategorija jer se njima napadaju društvena dobra manje vrednosti. Prekršaji su veliki u smislu na broj propisanih prekršaja i broja koji se svakodnevno vrše. Mnogo češće se vrše. Prekršaji imaju dosta zajedničkog sa krivičnim delima, od čega je pojmova i instituta postupno isti sa krivičnim pravom. Zakon o prekršajima Republike Srbije daje sledeću definiciju: “prekršaji su povrede javnog poretka utvrđene zakonom ili drugim propisom za koje su propisane prekršajne kazne i zaštitne mere. ”

Prekršaje karakteriše sledećih 5 principa:

  • prekršaj je povreda javnog poretka,
  • prekršaj može učiniti fizičko ili pravni lice,
  • prekršj je protivpravan,
  • prekršaj je društveno opasan, odnosno društveno štetan,
  • prekršaj je propisan od strane nadležnog organa kao prekršaj pri čemu propisom je određena i kazna koja se za prekršaj izriče (uredbom, idr.).

 

 

Elementi prekršaja

Da bi se jedna radnja mogla smatrati prekršajem mora sadržati sve elemente. Ako nema jednog nema prekršaja.  Opšti elementi:

1) radnja prekršaja, posledica, uzročnost,
2) društvena opasnost,
3) protivpravnost,
4) određenost prekršaja u zakonu.

Posebni elementi odnose se na svaki prekršaj pojednično, karakteriše samo taj prekršaj. Posebni elementi su zakonom definisani, npr. Predmet radnje, način, sredstvo, mesto, vreme izvršenja. Radnja prekršaja može da bude činjenje i nečinjenje (propuštanje činjenja). Radnje posledice:

  • posledice povrede (konkretna opasnost) ,
  • posledice ugrožavanja (apstraktna opasnost) – najčešće su.

Uzročnost – da je ta radnja proizvela tu posledicu. Protivpravnost je povreda javnog poretka koji je regulisan zakonima i drugim pravnim propisima. Određenost prekršaja u pravnom propisu – niko ne može biti odgovoran za prekršaje ako nije predviđen propisom, niti mu se može izreći sankcija ako nije unapred propisana.

 

 

Objekt i subjekt prekršaja

Objekt prekršaja se može shvatiti dvojako:

1) kao zaštitni objekt,
2) kao objekt radnje.

Zaštitni objekt je ono dobro i interes koje se zaštićuje propisivanjem prekršaja. Postoji:

  • opšti zaštitni objekt,
  • grupni zaštitni objekt,
  • pojedinačni zaštitni objekt.

Opšti zaštitni objekt je javni poredak. Grupni zaštitni objekti su dobra i interesi koji se štite jednom grupom prekršaja, npr. Bezbednost saobraćaja, devizno poslovanje. Pojedinačni zaštitni objekt je onaj koji se štiti propisivanjem svakog pojedinačnog prekršaja. Objekt radnje je ono dobro prema kome je radnja prekršaja upravljena i na kome se ostvaruje posledica prekršaja.
Subjekt prekršaja je lice koje je počinilo prekršaj. To je ono lice koje vrši radnju izvršenja prekršaja. Samo čovek može biti subjekt prekršaja. Može da se javi neposredno, kao pojedinac, ili posredno, kao deo neke organizacije (pravno lice). Fizičko lice mora biti određenog uzrasta. Lica mlađa od 14 godina smatraju se decom, smatraju se neodgovornim. Lica od 14 do 18 godina u našem zakonu tretiraju se kao maloletnici i imaju specifičan položaj. Postoje dve kategorije maloletnika: od 14 do 16 godina su mlađi maloletnici, od 16 do 18 godina su stariji maloletnici. Mlađim maloletnicima mogu se izreći samo vaspitne mere, a starijim maloletnicima pored vaspitnih mera i prekršajne kazne.

 

 

Osnovi koji isključuju postojanje prekršaja

Zakon o prekršajima predviđa tri osnova koja isključuju postojanje prekršaja:

1) nužna odbrana,
2) krajnja nužda,
3) mali značaj prekršaja.

U ovim slučajevima odstupanje od činjenica koje vrši prekršitelj nije protivpravno jer zakon dozvoljava takvo postupanje, propisuje u tim slučajevima da činjenje dela nije prekršaj. Nedostaje protivpravnost, jedan od opštih elemenata. Nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da se od sebe ili od nekog drugog odbije istovremeni protivpravni napad. Nužna odbrana ima dva elementa:

  • element koji karakteriše napad,
  • element koji karakteriše odbranu.

Element koji karakteriše napad treba da ispuni sledeće uslove:

  • napad mora da dolazi od čoveka,
  • napad treba da bude upravljen na lice koje se brani ili neko drugo lice,
  • napad treba da je stvaran, a ne da samo izgleda kao da postoji.
  • napad mora da bude protivpravan.

Element koji karakteriše odbranu treba da ispuni sledeće uslove:

  • lice koje se brani treba da je učinilo prema napadaču delo koje ima sva obeležja prekršaja,
  • odbrana treba da bude istovremena sa napadom,
  • odbrana treba da je neophodno potrebna, zaista nužna za odbijanje napada,
  • odbrana treba da bude srazmerna.

Krajnji nužda postoji ako je prekršaj učinjen radi toga da učinilac ukloni od sebe ili od nekog drugog istovremeno skrivljenu opasnost, koja se na drugi način ne može otkloniti, i ako pri tome učinjeno zlo nije veće od stvarnog zla. Postoje dva elementa koja karakterišu krajnju nuždu:

  • oni koji se odnose na opasnost kod krajnje nužde,
  • oni koji se odnose na otklanjanje opasnosti kod krajnje nužde.

Opasnost kod krajnje nužde odlikuje sledeća četiri elementa:

  • opasnost može doći od čoveka, životinje, prirodne sile,
  • opasnost može da preti licu koje otklanja opasnost ili nekom drugom,
  • opasnost treba da bude stvarna,
  • opasnost treba da je neskrivljena.

Otklanjanje opasnosti kod krajnje nužde treba da ispuni sledeće uslove:

  • da je prema nekome učinjeno delo koje ima obeležja prekršaja,
  • otklanjanje opasnosti treba da je istovremeno sa nastajanjem opasnosti,
  • da se opasnost nije mogla ni na koji drugi način otkloniti,
  • da zlo koje je delovanjem učinjen nije veće od onoga koje preti.

Mali značaj prekršaja – Zakon predviđa da se za prekršaj neće kazniti ako je njegov negativni značaj tako mali da je na nivou. Treba da se ispune dva uslova:

  • da je učinjen prekršaj po okolnostima slučaja malog značaja,
  • da prekršaj nije prouzrokovao posledice, i da su te posledice neznatne.

 

Sticaj prekršaja

Sticaj prekršaja je takva situacija koja postoji kada se protiv jednog lica vodi prekršajni postupak za više učinjenih prekršaja. Kod sticaja su bitna tri elementa:

1) više učinjenih prekršaja,
2) da je isti učinilac,
3) da se vodi jedan jedinstveni postupak za učinjene prekršaje.

Sticaj prekršaja može biti:

  • idealni sticaj,
  • realni sticaj.

Idealni sticaj postoji kad počinilac jednom radnjom učini više prekršaja. Realni sticaj postoji kad počinilac sa više radnji učini više prekršaja. Za sve prekršaje u sticaju vodi se jedinstven postupak i izriče se jedinstvena kazna.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Pravo

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese