RIMSKO PRAVO

ZNAČAJ RIMSKOG PRAVA- ono zajedno sa grckom filozofijom predstavlja temelj evropske
civilizacije. Bez poznavanja istorije rimskih institucija I njihove kasnije primene (recepcije) ne moze
se razumeti I proucavati modern pravo.
Izucavanjem razvoja rimske drzave I prava pokusavaju se izvuci pravilnosti (zakonitosti) u nastanku
odredjenih drustvenih pojava I pravnih institucija.
Zajednicko antickom,feudalnom I modernom dobu je concept koji pociva na ideji o jedinstvenom I
univerzalnom pravu koje prati odgovarajuci poredak u drustvu-

: unum sit ius cum unum sit

imperium.

U antickom dobu univerzalno pravo je

ius civile

, u evropskim feudalnim monarhijama

ius commune

, a u savremeno doba

ius Europaeum

Univerzalni karakter rimskog prava je preuzimanje rimskih pravnih koncepata koji predstavljaju
plod visevekovne prerade rezultata rimske pravne nauke.
4 perioda rimske drzave:
754. g.p.n.e.- 509. g. pre nove ere –

KRALJEVSTVO

509. g.p.n.e.- 27. g. pre nove ere –

REPUBLIKA

27. g pre nove ere- 284. g. nove ere –

PRINCIPAT

284. g. n. e.- 565. g. n. e. –

DOMINAT

KRALJEVSTVO

(754-509. p.n.e.)

Rim osnovala braca blizanci Romul I Rem 754. Pne (Vergilijev ep ,,Eneida’’)
Vojna demokratija- specifican oblik preddrzavnog uredjenja zasnovanog na ekonomskoj I pravnoj
jednakosti njenih clanova. ( ,,

vojna’’

se odnosi na buducnost jer pociva na vojnoj organizaciji

sposobnoj da u svakom trenutku stupi u odbrambeni ili osvajacki rat, a ,,

demokratija’’

se odnosi na

proslost jer u osnovi svakog ovakvog drustvenog org jos uvek su izrazeni principi preuzeti iz
prvobitne zajednice poput egalitarnosti odlucivanja I kolektivne svojine).
Karakteristike:

- Kolektivna svojina (ager gentilicius)
- Zatvorena kucna privreda
- Naturalna razmena (trampa)
- Rodovsko (gentilno) uredjenje- 3 plemena ( Luceri, Ticiji I Ramni) koji se dele na 10 kurija

(bratstava)- 30 kurija koje se dele na 10 gensova(rodova)- 300 gensova (zajednica koja
pociva na srodnickim vezama, zaj. Teritoriji I zaj. Vlasnistvu nad osnovnim prirodnim do-
brima).

*Etrurci- sev. Italije, ne znamo njihov jezik ali znamo da su imali razvijeno zanatstvo I kulturu-
preneli su rimsljanima znanje kojim oni prelaze na zemljoradnju (isusivanje mocvarnog zemljista)

DRUSTVENA STRUKTURA:

Patriciji

(

pater

-otac)- poreklo vezuju za mitskog prapretka, ekonomsku moc zasnivaju na

posedovanju zemljista koje je pripadalo njihovom genus

Plebejci

(

plenus

-mnostvo,masa)- slobodno st. u podredjenom polozaju (ekonomski, soci-

jalno I politicki)

Klijenti

(cluere-pokoravati se)- formalno imaju status slobodnog st. ali su se dobrovoljno

stavljali pod zastitu patrona (mocan uticajan covek) po pravilu patricija.

Robovi

– malobrojni, povoljan polozaj jer su bili tretirani kao ukucani (

PATRIJARHALNO

ROPSTVO

)

ORGANI VLASTI

: (jos uvek ih ne mozemo nazvati drzavnim org jer je ovo preddrzavni oblik)

(

comitia curiata

ili kurijatska skup.)- svi punoletni punopravni muskarci rimski gradjani,

glasanje po

kurijama

(30 kurija- 30 je max br glasova)

Senat

(

senex

- starac)- 300 senatora (najstariji I najugledniji predstavnici gensova), saveto-

davni organ (savetuje kralja), ima

senatus consulta

ili odluke senata,misljenja,preporuke.

Kralj (rex)

– on je prvi medju jednakima,vojni staresina (kojem tokom mira pripada vrhovna

religijska I sudska vlast), 7 kraljeva

Servije Tulije

(6. Rex)- reforma:

- Deli rimsko st. prema

imovinskom cenzusu

klasa (

classis

) koje se dele na

centurije

(

centum

- jedinica od 100 vojnika)

- Uvodi

CENTURIJATSKU SKUPSTINU

(

comitia centuriata

) – glasa se po centurijama (1 cen-

turija=1 glas, ukupno 193), glasacka vecina su bogati

509. pne poslednji rex Tarkvinije Oholi zbacen I rimljani se zakleli da ,,Rimom nikada vise nece
vladati 1 covek’’.

REPUBLIKA

(509-27. p.n.e.)

Res publica

- javna stvar u bukvalnom prevodu, imperium ima rimski narod. Rim je u pocetku samo

grad, a posle osvaja celo Apeninsko poluostrvo. Traje 5 vekova, od zbacivanja poslednjeg kralja do
dolaska Okt.A. na vlast. Deli se na 2 perioda:

RANA

republika (do 201. Pne, secesija plebejaca (

secessio plebis

), politika zasnovana na

principu

zavadi pa vladaj

(

divide et impera

))

POZNA

republika (nakon Punskih ratova 264-146. Pne) – nakon pobede postaju gospodari

sredozemnog mora-Kartagina je sever Afrike I samim tim imaju novi oblik privrede (TRŽIŠNA-
razmena dobara za novac)

DRUSTVENA STRUKTURA:

Rimski gradjani

(

cives

) :

nobili

(patricijska aristokratija I omogaceni plebejci,plemstvo zasno-

vano po bogatstvu) ,

ekvesteri

gradski

seoski

plebs

Latini

Peregrini –

osvojeni narod pod vlascu rimljana

Robovi –

KLASICNO ROPSTVO

(Osvajanjima se pokoreno stanovnistvo pretvara u robove- loš

polozaj za koji Varon kaze ,,Rob je orudje koje govori’’, dakle rob izjednacen sa stvarima)

*Latifundije- ogromni zemlj. Posedi bogatih,obradjuju ih robovi

ORGANI VLASTI (jos uvek nisu drzavni organi):

(4)

kurijatska

(

comitia curiata

) – gubi znacaj, cini je 30 liktora, nadleznost 2 pravna posla a to su

sklapanje najstarijeg testamenta

(

testamentum calatis comitiis

) I

usvajanje porodicnog staresine

(

adrogatio

) ne mesaj sa abrogatio(klasicni izvor prava leges stari ukinut novim)

centurijatska

(

comitia centuriata

)- raste znacaj, zakonodavna vlast, bira najvise magistrate odluke o

ratu I miru, resave zalbe gradjana osudjenih na smrt, narod se okuplja na Marsovom polju (mars je
bog rata zato se I nekad zove vojnicka skupstina)
-

tributska

(

comitia

tributa

)- org po teritorijalnom principu na osnovu podele st. na tribuse ( 31

seoskih I 4 gradska dakle 35) moze doci do zloupotrebe jer su u seoskima bogatiji ,birala nize
magistrate I resavala zalbe na imovinske kazne.
-

plebejska

(

concilia plebis

) – ustanovljena posle prve secesije plebejaca 494. Pne, nadlezna za izbor

plebejskih predvodnika I donosenje plebiscita (odluka) obaveznik samo za plebejce sve do 287. pne
lex Hortensia onda je I za patricije.

Senat

- ima veliki ugled (SPQR- Senatus populusque Romanus) ali senatske odluke nemaju

pravno obavezujucu snagu

Magistrature

- kolegijalni organi (pravo intercesije)

3. Реорганизација војске

(

limitanei

comitatenses

)

4. Монетарна реформа

– Едикт о ценама (301.г.)

5. Нов порески систем

capitatio-iugatio

-raskid sa tradicijom(Konstantin- U ovom znaku ces pobediti):

•

После битке код Милвијског моста Константин се од прогонитеља преобразио у
заштитника хришћанства

•

Заједно са својим савладарем Лицинијем, Константин

313.г.

издаје

Милански едикт

(Едикт о толеранцији)

којим хришћанство постаје равноправно са римском

многобожачком религијом.

•

330. г.

Константин премешта престоницу царства из Рима у Константинопољ

(

Seconda Roma

, Други Рим)

•

332.г. Константин забрањује колонима да напусте земљу коју обрађују – зачетак
вазалних односа

FEUDALIZACIJA RIMSKOG DRUSTVA:

•

Натурална привреда

•

Колонат

– колони су слободни становници царства који обрађују земљу за коју су од

332.г. правно везани

•

Патроцинијум

(однос патрон - клијент претеча односа феудалац - кмет)

•

Стварање принудних професионалних удружења (

collegia

) - зачетак сталешких

организација (еснафи, гилде)

•

Стварање сталежа (

honestiores, humiliores

), при чему припадност одређеном сталежу

постаје наследна

•

Парцелисање државне територије

•

Прихватање хришћанства за званичну државну религију (

Теодосије I 380.г.

хришћанство проглашава једином државном религијом

)

Tri epohe rimskog prava:

1) Pravo koje su Rimljani vezivali za Zakon XII tablica bilo je deo tradicije koja se smatrala os-

novom rimskog identiteta I opstanka.

Zato je menjano sporo I nevoljno, uz nastojanje da se svako novo resenje konstruise iz
postojecih elemenata.
Ovo pravo, homogeni skup normi I ustanova koje vaze samo za Rimljane, naziva se

staro

civilno pravo

(

ius civile vetus

ili

antiquum

)

2) Od vremena punskih ratova, pravni sistem se dopunjava normama I ustanovama koje ne-

maju oslonac u starom pravu I na nacin koji do tada nije bio poznat – slobodnim odlucivan-
jem

pravosudnih magistrata.

Svesni da se radi o novom sloju prava, Rimljani su ga izdvojili od ius civile posebnim
nazivima:

ius honorarium

- dela magistrata, a u drugim slucajevima

ius gentium.

Ove novine

su povezane u skladni sistem pojmova svojstven

klasicnom rimskom pravu

. (principat)

Postklasicno pravo

(dominat) – posle III veka, nakon birokratizacije drzave I pravosudja,

privrednog zatvaranja latifundija I usvajanja hriscanstva kao drzavne religije- svi ovi cinioci

su dale svoj pecat mnogim starijim pravnim ustanovama. Ovaj niz promena dobice zavrsni
oblik u

Justinijanovoj kodifikaciji

I.STARO CIVILNO PRAVO- IUS CIVILE VETUS

- U svakoj ljudskoj zajednici postoji neko pravilo ponasanje, otuda izreka ‘’

Ubi societas ibi ius

– gde

je drustvo, tu je i pravo’’. I najstarije rimsko pravo vrlo rano izdvaja pojam pravo-

ius

, od ostalih

drustvenih pravila ponasanja:

ritus

– norme povezane sa religijskim kultom,

fas

-ostala religijska i

magijska pravila ponasanja,

mores

-obicaji. Od ove reci nastala je i nasa rec moral, ali je mnogo

manje povezana sa pravom. U Rimskoj republici nepostovanje mores je sankcionisao censor
beleskom nota censoria ili umanjenjem politickih prava. Naziv jer se iskljucivo odnosi na rimske
gradjane (cives),bez obzira gde se nalaze jer je primena zasnovana na personalnom principu, a ne na
teritorijalnom. Pocivalo je na nepisanom obicajnom pravu,proisteklom iz rodovsko-plemenske
organizacije koja je prethodila stvaranju drzave.
OSOBINE NAJSTARIJEG PRAVA

1.Nerazvijenost

–- drustvo je nerazvnijeno (ovo je period rodovskog uredjenja, drustvo je podeljeno

na 300 rodova I na čelu svakog je rodovski starešina koji rešava sporove medju njima). U ovom dobu
pravo kao normativni poredak I dalje ne postoji,narod nije svestan da postoje pravne norme
odnosno pravu kao posebnom drustvenom fenomenu. vec je samo svestan da se neka pravila
moraju postovati, norme iskljucivo odredjuju bozanske I magijske sile.

(sidenote- pravna norma se razlikuje od drugih time sto sankcija za njeno nepostovanje pruza
organizovano drustvo oliceno u javnoj drzavnoj vlasti)
nema pravne terminologije, regulisanje je sporaticno (dakle nisu uredjeni svi drustveni odnosi vec
samo ono gde su zeleli da predvide novu normu ili ako postoji spor oko postojece norme-definisu
kako ta postojeca norma treba da glasi)
zatvorena kucna privreda (sve potrebe porodice zadovoljavaju sopstvenim proizvodima)
Javnopravni propisi su usmereni na obezbedjenje egzistencije same zajednice I kaznjavanje onih
koji bi je doveli u pitanje.
Jaka vlast sefa porodica,paterfamilijasa.
u ovom period je pravo DOPUNSKI NORMATIVNI POREDAK (primenjuje se kada druge norme ili
prinudni mehanizmi pokazu nedovoljnim)
I dalje su dominantni obicaji?
nepisano je, nema razvijene pojmove I termine (imovina,kupoprodaja..)
2 forme koje su jedini pravni poslovi(najprimitivnije odnose razmene)
-f. mancipacije (svecani nacin prenosa svojine, predaja neke stvari drugom u svojinu po svim
propisima zakona)
-f. nexuma (ZAJAM,verbalni kontrakt koji nastaje izgovaranjem propisanih reci, ako duznik ne vrati
zajam postane rob dakle ovo je izvor duznickog ropstva)
(sidenote- PETELIJEV I PAPIRIJEV ZAKON (326 pne)- ukinuto duznicko ropstvo za PLEBEJCE ali se
ubrzo nakon toga potpuno ukida )
Ager gentilicius- kolektivna svojina
Pravo se ne mesa u porodicne odnose, jer je autoritet porodicnog staresine dovoljan da obezbedi
saradnju clanova. Takodje se ne mesa u odnose unutar roda povodom kolektivne svojine. Zato
pravo poznaje samo ogranicen broj ustanova. Mancipacija I neksum su dugo jedini pravni poslovi:
osnovni predmet pravnog uredjenja je progon nedozvoljenih radnji (

delikata

), gde postoji veca

raznovrsnost I slozenija resenja.
Obicajno pravo je nepisano- ono se pamti I saopstava usmeno.

Jering

: Svaka forma je nepromenljiva I uvek ima jedno isto pravno dejstvo:

mancipacija prenosi

svojinu, stipulacija stvara obavezu

itd.

Kod stipulacije stranke samo izricu tipizirane formule u vidu pitanja I odgovora, a pravne posledice
su proizilazile iz verovanja u magijsku snagu izgovorenih reci. Onaj ko ne izvrsi svoju
obavezu,bogovi bi im se osvetili. Ona traje do 6. Veka. (Spondesne mihi centrum dare? Spondeo.)
Najstarije procesne norme- manus iniectio I pignoris capio
Forma u civilnom pravu bila je verbalna, ili se sastojala od gestova. Na taj nacin se pokretao
postupak, to se recitovalo ispred pravosudnog magistrata.

4.Apstraktnost

- staro civilno pravo nije bilo “apstraktno” u uobicajenom smislu- naprotiv, bilo je

konkretnije nego sto je pozeljno
U pravnoj teoriji, apstraktnost je osobina pravnih poslova, pre svega formalnih, da proizvode
dejstva bez obzira na razlog zbog kojeg im neko pristupa. Kada stranke obave mancipaciju stvari,
sticalac ce postati vlasnik iako je prenosilac bio prevaren ili primoran ucenom da ucestvuje u poslu,
cak I u slucajevima kada se posao obavlja radi prikazivanja forme ili iz zabave.
Formalnost pravnog posla ne podrazumeva nuzno njegovu apstraktnost,a pri neformalnim
poslovima je gotovo nemoguca: ugovor o prodaji npr,ne nastaje dok se ne postigne sporazum o
bitnim elementima (predmetu I ceni), a samim tim je vidljiv I razlog zbog kojeg je posao zakljucen
(razmena stvari za novac). Ovaj razlog se u pravu naziva

kauza

, a poslovi koji ne proizvode dejstvo

ako nemaju kauzu ili je ona zabranjena nazivaju se kauzalnim.
U starom rimskom pravu, svi najvazniji pravni poslovi su bili formalni I apstraktni (velika mogucnost
zloupotrebe)

Objektivna odgovornost

- svako odgovara za svoje radnje ako su ispunjeni objektivni uslovi- da se

radi o aktivnosti, a ne o propustanju I da je takva radnja bila nedozvoljena. Pri tome se ne void
racuna o namerama ili psihickom stanju ucinioca.

5.Nacelo odmazde-

pravno uredjenje se najpre javlja pri gonjenju nedozvoljenih radnji (delikata).

Kada nastanu ugovori, njihovo neizvrsenje se smatra “nepravdom” koja daje pravo na odmazdu
(osveta).
Duznika koji je osudjen I ne izvrsi dobrovoljno obavezu poverilac moze da proda u ropstvo ili ubije,
ali ne I da prinudno naplati potrazivanje iz duznikove imovine: to je

izvrsenje na licnost

(

personalna egzekucija

);

Porodicni staresina nece odgovarati za delikt potcinjenog lica ako delikventa preda ostecenom
(

noksalna odgovornost

);

Lice kojem je naneta teska telesna povreda ima pravo da delikventu, ako se ne nagode, vrati “milo
za drago” (

talion

- oko za oko, zub za zub)

6.Konzervativnost

- pravo je jedno od osnovnih obelezja naroda, sveto I nepromenljivo (jer se

zasnivalo na drevnim obicajima I religiji). Ova osobina je u rimskom pravu uslovila nastanak
specificne tehnike dopunjavanja I usavrsavanja prava pomocu vestackih konstrukcija od postojece
pravne gradje.
Konzervativnost se treba shvatiti kao ustaljenost I nepromenljivost spoljne forme pravnih regula, a
ne kao staticnost njihove sadrzine, naprotiv- ona se neprikodno menja tj prilagodjava zivotnoj
realnosti pod okriljem starih institucija,tradicije,drevnih obicaja I starih pravnih normi.
Pravo je smatrano kao deo identiteta rimljana kao sto su I jezik I kultura. Problem nastaje kad je
pocelo da se siri sa osvajanjima I te stare pravne forme vise nisu bile dovoljne za zadovoljenje
potreba, ali su uz pomoc tumacenja I interpretacije davali nov smisao starim normama (kreativna
uloga tumacenja o tome reci kasnije)