Факултет за правне и пословне студије
др Лазар Вркатић
Семинарски рад
Предмет:
Криминалистика
Тема:
Препознавање лица
Професор: Студент:
Проф. др Милан Узелац 17018/16
Нови Сад, 2017.
4
1. Радње доказивања
Радње доказивања се предузимају у кривичном поступку и на главном претресу, и
њима се прикупљају, фиксирају и на суду изводе докази.
1
Судска пресуда може се
засновати само на доказима који су прибављени и фиксирани радњама доказивања. Радње
доказивања које се предузимају у оквиру истраге, називају се и истражне радње.
Предузима их тужилац у складу са нормама Закона о кривичном поступку. Међутим, када
је учинилац кривичног дела непознат, тужилац може предложити да органи унутрашњих
послова предузме поједине истражне радње, ако је, с обзиром на околности случаја,
неопходно и целисходно да се оне предузму и пре покретања истраге. Органи
унутрашњих послова на чијем је подручју извршено кривично дело, могу пре доношења
решења о спровођењу истраге предузети поједине истражне (
доказне
) радње за које
постоји опсаност од одлагања. Изузетно, доказне радње могу да се предузму и пре
покретања истраге, у оквиру криминалистичке обраде и них тада предузимају овлашћена
лица органа унутрашњих послова у складу са нормама Закона о кривичном поступку.
Овлашћена лица органа унутрашњих послова могу, уколико постоји опасност од
одлагања, да привремено одузму предмет, претресу стан и лице, обаве увиђај за кривична
дела за која је прописана казна до пет година затвора, као и да одреде потребна вештачења
која не трпе одлагање (
осим обдукције и есхумације леша
).
У оквиру криминалистичке обраде органи унутрашњих послова могу да
предузимају доказне радње саслушавања сведока и осумњиченог по одобрењу тужиоца.
Уколико је такав исказ прибављен по одредбама
Закона о кривичном поступку
имаће
доказну снагу и користиће се као и други докази у кривичном поступку. Председник и
чланови суског већа предузимају доказне, тј. судске радње у току главног претреса. Закон
о кривичном поступку прописује исту форму и услове за спровођење доказних радњи у
истрази и на главном претресу. Процесно посматрано, то су исте радње, само се разликују
субјекти који их спроводе (тужилац их предузима у истрази, а предсједник и чланови
судског већа на главном претресу). Међутим, криминалистичка тактика, домети и циљеви
доказних радњи које се предузимају у истражном поступку и на главном претресу често се
разликују. Криминалистика изучава садржину предузимања доказних радњи (истражних и
1
Матијевић, М.,
Криминалистка тактика
, ВШУП, Бања Лука, 2007. год., стр. 56.
5
радњи на главном претресу). Она разрађује тактичка и техничка упутства најоптималнијег
и најефикаснијег начина њиховог спровођења, при чему се имају у виду формална
ограничења и услови које прописује Закон о кривичном поступку ради очувања права,
слобода и достојанства осумњиченог и других субјеката према којима се те радње
предузимају. Доказне радње се могу поделити на оне којима се прикупљају персонални
докази (саслушавање сведока и осумњиченог итд.) и на оне којима се прикупљају
материјални (стварни) докази (увиђај, претресање итд.).
2. Препознавање лица
2.1 Појам и значај
Препознавање лица је радња доказивања (
истражна радња
) предвиђена Законом о
кривичном поступку. У оквиру одредби које регулишу материју саслушања окривљеног,
Закон о кривичном поступку говори само о препознавању предмета који су у вези са
кривичним делом или који служе као доказ. То предмети ће се показати окривљеном ради
препознавања, пошто их претходно опише. Уколико се ови предмети не могу донети,
окривљени се може одвести на место где се они налазе.
2
Када је реч о препознавању које
врши сведок,
Закон о кривичном поступку познаје препознавање лица и
препознавање предмета:
"
Ако је потребно да се утврди да ли окривљени препознаје одређено лице или
предмет, односно његове особине које је описао, показаће му се то лице или предмет
заједно са другим њему непознатим лицима или предметима чије су основне особине
сличне онима какве је описао. Након тога ће се од окривљеног затражити да изјави да ли
лице или предмет може да препозна са сигурношћу или са одређеним степеном
вероватноће и да, у случају потврдног одговора, на препознато лице или предмет укаже.
Ако лице или предмет није доступан, окривљеном се може показати фотографија тог
лица или предмета заједно са другим фотографијама њему непознатих лица или
предмета чије су основне особине сличне онима какве је описао."
3
2
Кривокапић, В., Жарковић, М., Симоновић, М.,
Криминалистика тактика
, Београд, 2003. год., стр. 116-
117.
3
Законик о кривичном поступку, Сл. гласник РС", бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 и
55/2014, члан 90., став 1., 2., 3.
