Cyber psihologija je jedna potpuno nova oblast psihologije za koju se još uvek ne
može tačno reći gde joj je početak a gde kraj , šta sve obuhvata a šta ne i kako je
uklopiti u standardne okvire i oblasti psihologije ( klinička , kognitivna , socijalna ,
primenjena , industrijska itd.).Istina je da ona prožima sve ove grane – isto tako
ona čini i jedinstvenu celinu karakterisanu skupom svih ponašanja i interakcija
koje se odvijaju ili u virtualnom svetu (cyber prostoru ) ili kroz naše interakcije sa
tehnologijom.

Interakcije koje gledamo su one između ljudi kao i one između ljudi i
kompijuterskog interfejsa ,posebno značajne dizajnerima kojima je nekada teško
da razumeju da oni nisu merilo sajta već korisnici kojima je sajt namenjen.

Engleskim jezikom rečeno,imamo dve velike oblasti – human computer
interaction i computer based communication.Neki autori će Cyber psihologiju
poistovetiti sa jednom ili drugom oblašću , ali još uvek je sve tu nedovoljno
definisano , pa će se naći različita viđenja situacije.Generalno,deo vezan za
kompijuterski posredovane komunikacije spada u domen socijalne psihologije i
najbliži je psihologiji medija.Deo vezan za human computer interaction nalazi
se,primarno,u domenu kognitivne psihologije.

Oblast psihologije interneta još uvek nema ni izbliza definisane granice,kako u
odnosu na matičnu nauku i njene poddiscipline,tako i prema ostalim srodnim
društvenim naukama i nihovim Cyber pandanima. U referentnoj literaturi moguće
je tako naći mnoštvo autora koji pišući pod firmom Cyber sociologije, antrpologije
ili filozofije, pa i Cyber kulture uopšte, zalaze duboko u domen psiholoških pojava
i problema. Naučnici koji deluju na ovom polju, čak i ne pokazuju zainteresovanost
da domen svog rada jasno sistematizuju i definišu.

Uzroci za to mogu biti različiti.

Poznato je, naime, da svaka naučna oblast, u prvim godinama svog razvoja kreće u
širinu,

u "osvajanje" prostora svog delovanja, te da je u tom periodu mnogo manje

interesovanja,

a možda i mogućosti, za analizu i sistematizaciju do tada učinjenog.

Sa druge strane, kao i u psihologiji, pa i nauci uopšte i u sajberpsihologiji
preovladava trend da se istraživači vezuju za uske i vrlo specijalizovane oblasti, što
umanjuje njihovo interesovanje, pa i poznavanje srodnih oblasti a time ujedno i
mogućnost da daju širi i obuhvatniji pogled na njih.

Drugi važan razlog za nemogućnost davanja zadovoljavajućeg odgovora u oblasti o
kojoj je reč ,

te samog procesa širenja koji se poslednjih godina odvija

neverovatnom brzinom i kako izgleda nema nameru da se uskoro zaustavi. U
takvim uslovima, gde je ono što se otkrije, utvrdi ili pretpostavi danas, za nekoliko
meseci već višestruko razgranato i produbljeno, teško je postaviti jasne granice i
predložiti adekvatne definicije, jer one vrlo skoro mogu postati preuske, zastarele
i sputavajuće.

Kada tako gledamo Cyber psihologija ne može da se posmatra odvojeno od
Interneta, a njegovo neprestano usložnjavanje i obogaćivanje novim modusima
delovanja na njemu i kroz njega, kombinovano sa ljudskom maštovitošću u
iznalaženju novih načina upotrebe i međusobnog kombinovanja već postojećih
funkcija ove moćne tehnologije, predstavljaju, bar kako sada izgleda, nepresušni
izvor pojava i problema koje najpre treba uočiti kao takve a tek zatim ih
podvrgnuti naučnoj analizi i proučavanju ili ih barem, iole valjano,

označiti i

opisati.

Kada govorimo o Cyber psihologiji ona predstavlja novu naučnu disciplinu, a njen
predmet je psihički život ljudi u Cyber prostoru.

Sledeće mesto su zauzeli kockarski "poker" aparati za kojima su pripadnici mlađih
generacija lupajući po tasterima pokušavali da zarade neki dinar u vremenu kada
novca nije bilo zahvaljujući "nepravednim sankcijama" uvedenim od strane
Evropske unije devedesetih godina.

Potom na velika vrata ulazi PC , nakon nekoliko godina spektruma, komodora,
atarija, amige i ostalih predPC-jevskih platformi. U međuvremenu se pojavljuje
veliki dijapazon igračkih konzola (game boy, nintendo, sony, sega...) i, konačno,
neprokazana pošast - Internet.

Trenutno je pored zavisnosti od igara i Interneta prisutna i zavisnost od kocke, gde
su sada aktuelne kladionice "na metar", ali nas prvenstveno zanima Internet,
prevashodno zato što se razni oblici klađenja, pored patološke osnove - o kojoj će
biti reči kasnije, mogu "pravdati" željom za brzom zaradom, odnosno, 'lebom bez
motike, dok je priroda zavisnosti od Interneta znatno drugačija.

Zavisnost od Interneta je klinički poremećaj sa snažnim negativnim posledicama
na socijalno, radno, porodično, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje ličnosti.

Zapadna istraživanja govore da ako neko provede na Internetu više od 38 sati
nedeljno,

odnosno, gotovo šest sati dnevno, onda je već nesumljivo postao

zavisnik. Realno gledano, u našim uslovima svako ko uz aktivnosti vezane za
Internet provede svakodnevno "svega" 4 sata, što je tek 28 sati nedeljno, duboko
je zagazio u zavisnost. Pod aktivnostima u vezi sa Internetom ne može se uzeti u
obzir samo OnLine boravak na mreži, već i sve ostale aktivnosti koje su u vezi sa
mrežom - odgovaranje i pisanje elektronske pošte, OffLine rasprave na juznet
grupama, čitanje preuzetih vesti, časopisa, članaka, tekstova uopšte, testiranje
preuzetog softvera, podešavanje klijenata za pristup Internet servisima, impresije
koje se doživljavaju samom pomisli na Internet i slično.Ako ovo analiziramo, doći
ćemo do sledećeg zaključka - od 24 časa, prosečno 8 sati se provede u snu i
odmoru uopšte. To ostavlja još 16 sati. Pretpostavimo da osoba ima radne ili
školske obaveze 8 sati devno. To ostavlja još 8 sati za sve ostalo. Uzmimo da
minimalno za ishranu i fiziološke potrebe dnevno ode oko sat vremena. Znači,
ukupno prosečno slobodno vreme je 7 sati.
7