Primena lekova kod bolesnika sa bubrežnom insuficijencijom

Uvod

Bubrezi su parni organi smešteni u retroperitonalnom prostoru sa obe strane kičmenog stuba, u visini dvanaestog torokalnog do trećeg lumbalnog pršljena. Desni bubreg je nešto veći u odnosu na levi. Strukturu bubrega čine nefroni, krvni i limfni sudovi, nervi i uretri. Čovek može da živi dok mu je funkcionalna najmanje 1/3 nefrona. Funkcija bubrega podrazumeva: regulisanje vode, elektrolita i nekih organskih jona, regulisanje osmoralnosti i volumena ekstracelulorne tečnosti, regulisanje acidobazne ravnoteže, izlučivanje produkata metabolizma i supstanci egzogenog porekla, regulisanje krvnog pritiska, sekrecija različitih hormona, sinteza glukoze.
Bubrežna insuficijencija ili bubrežno zatajenje jedno je od najtežih bolesti bubrega. Postoje tri uzroka bubrežne insuficijencije:
– Akutni glomerulonefritis koji je uzrokovan imunološkom reakcijom čiji je podsticaj najčešće infekcija beta- streptokokom. U nekim od najtežih slučajeva bubrezi potpuno ili gotovo potpuno prestaju da rade. Ovakva upala obično prestaje, ali može ostaviti trajne posledice. Bubrezi mogu biti oštećeni i brojnim otrovima ili (dugotrajnom) primenom lekova s nefrotoksilnim svojstvima kao što su neki imunosupresivi, nesteroidni protivupalni analegiti ili aminoglikozidni antibiotici.
– Hronični glomerulonefritis može nastati kao komplikacija mnogih bolesti koje oštečuju bubreg , pre svega glumerule, ali i kanaliće. Histološki gledano, tokom vremena glomerul polako biva prožet vezivnim tkivom usled čega prestaje glomerularna filtracija.
– Pijelonefritis je infektivni upalni proces, primarno uzrokovan urinarnim infekcijama, fekalnom bakterijom Eschericia Coli. Infekcija počinje u mokraćnim kanalima, prenosi se na druge delove, odakle se napada bubrežno tkivo, što u krajnjem slučaju dovodi do propadanja bubrežnih struktura, a ponajviše bubrežne srži. Smanjeno stvaranje mokraće naziva se oligurija dok je krajnji stadijum bubrežne insuficijencije, anurija kod koje prestaje svako stvaranje mokraće.
Akutna bubrežna insuficijencija i lekovi
Šta je AKUTNA BUBREŽNA INSUFICIJENCIJA?
Akutnu bubrežnu insuficijenciju smarta je uvek posledica neke druge bolesti, povrede ili štetnog agensa , nikada nije bolest za sebe. Od lekova najopasniji su ACEI (angiotenzin-konvertujućeg-enzima-inhibitori) i ARB (angiotenzinski receptora blokatori), jer oni najviše smanjuju protoke krvi kroz bubreg. ACEI su lekovi tipa: Kaptopril, Zorkaptil, Prilazid, Tritace, Enalapril, Monopril, i slični. U grupu ARB spadaju: Losartan, Cozaar, Erynorm, Diovan, Lorista i dr. Cirkulaciju bubrega oštećuju i lekovi protiv upale i bolova (aspirin, brufen i slični), imunosupresivi: Ciklosporin, Takrolimus, itd. Od antibiotika i antimikrobnih lekova najopasniji su aminoglikozidi, neki cefalosporini, hinoloni, tetraciklini, amfotericin B i aciklovir. Anestetici, kontrasna sredstva, antiulkusna sredstva, citostatici, organski rastvarači, mnogi otrovi, razne hemikalije, narkotici – sve je to toksično za bubrege.
Ako je akutna bubrežna insuficijencija nastala usled prevashodno opštih vanbubrežnih aktivnosti, onda su mere lečenja sledeće: nadoknada tečnosti fiziološkim rastvorom ili drugim rastvorima, ukidanjem diuretika dok se ne nadoknadi tečnost do normalnog ili umereno povišenog nivoa.

Hronična bubrežna insuficijencija i lekovi
Šta je HBI i zašto je du doziranje lekova posebno osetljivo i teško?
Hemodijaliza je terapija koja se mora obavljati redovno i konstantno i ona može održati pacijenta u životu u periodu od nekoliko godina, odnosno, dok se ne stvore uslovi za transplantaciju bubrega. U većini slučajeva kod pacijenata dolazi do prihvatanje transplatiranog bubrega. Nakon toga se pacijent može vratiti normalnim životnim aktivnostima.