Privilegije i imuniteti diplomatske misije

FAKULTET PRAVNIH NAUKA 

ZAVRŠNI RAD

PRIVILEGIJE I IMUNITETI DIPLOMATSKE 

MISIJE 

STUDENT:                                                                           MENTOR:
David Jeličić

                                                         Doc. dr Jasna Čošabić

Banja Luka, jun 2017. godine 

APSTRAKT 

U ovome radu obuhvaćena je tema koja se odnosi na imunitete i privilegije diplomatske 
misije.   Prvenstveno   su   obuhvaćeni   imuniteti   i   privilegije   koji   se   odnose   na   rad 
diplomatske,   konzularne   i   specijalne   misije,   a   zatim   i   oni   koji   se   odnose   na   njezine 
predstavnike,   uključujući   i   druge   članove   diplomatske   misije   poput   članova   porodice 
predstavnika diplomatske misije, članova administrativnog i tehničkog osoblja i slično. 
Akcenat je stavljen na tri pravna izvora odnosno na: Bečku konvenciju o diplomatskim 
odnosima iz 1961 godine, Bečku konvenciju o konzularnim odnosima iz 1963. godine i 
Njujoršku konvenciju o specijalnim misijama iz 1969. godine koje se nalaze u prilogu i 
čine sastavni dio ovog rada.  Kako bi se čitalac upoznao sa nekim osnovnim pojmovima 
prije izlaganja same tematike definisani su pojmovi diplomatije i njenog značaja, zatim 
pojmovi   poput   diplomatske   misije,   konzularne   misije   i   specijalne   misije.   Potom,   je 
prustupljeno izlaganju tematike metodom komparativnog prikaza, i to redosljedom kako su 
pojedine grane diplomatskog i konzularnog prava bile kodifikovane odnosno hronološkim 
redosljedom donošenja pomenutih triju konvencija. U radu je posebna pažnja posvećena 
primjerima  iz  prakse kada su  pitanju  povrede imuniteta  i privilegija  bilo  diplomatske, 
konzularne ili specijalne misije. Prilikom navođenja ovakvih primjera uzimala se u obzir i 
Bosna i Hercegovina, odnosno postupanje njezinih organa, prvenstveno policijskih, a zatim 
primjeri zemalja u okruženju uz neizbješno navođenje primjera iz bivše Jugoslavije koja je 
svojim   raspadom   ostavila   temelje   na   kojima   smo   nastavili   graditi   našu   modernu 
diplomatiju.  

SADRŽAJ

APSTRAKT..................................................................................................................2

ABSTRACT................................................................................................................. 3

SADRŽAJ.....................................................................................................................4

UVOD...........................................................................................................................4

1. POJAM I FUNKCIJA DIPLOMATSKE MISIJE.................................................6

2. BEČKA KONVENCIJA O DIPLOMATSKIM ODNOSIMA.............................8

2.1

ISTORIJSKI KONTEKST......................................................................................8

2.2

PRIVILEGIJE I IMUNITETI DIPLOMATSKE MISIJE.....................................10

2.2.1

Nepovredivost prostorija diplomatske misije.................................................10

2.2.2

Nepovredivost rezidencije..............................................................................13

2.2.3

Zaštita arhive i dokumenata...........................................................................15

2.2.4

Imuniteti i privilegije koje se odnose na zaštitu vozila diplomatske misije...15

2.3

PRIVILEGIJE I IMUNITETI KOJI SE ODNOSE NA RAD MISIJE.................16

2.3.1

Sloboda opštenja (komuniciranja)..................................................................16

2.3.2

Diplomatska valiza.........................................................................................16

2.4

PRIVILEGIJE I IMUNITETI ČLANOVA DIPLOMATSKE MISIJE................18

2.4.1

Nepovredivost ličnosti diplomatskog agenta.................................................18

2.4.2

Imunitet od jurisdikcije.................................................................................. 20

2.4.3

Poreska i carinska oslobođenja diplomatskih predstavnika...........................21

2.4.4

Sloboda kretanja.............................................................................................22

2.4.5

Privilegije i imuniteti drugih lica osim članova diplomatskog osoblja..........23

2.5

DIPLOMATSKE PUTNE ISPRAVE...................................................................25

2.6

TRAJANJE DIPLOMATSKOG IMUNITETA....................................................26

3. KONZULAT.......................................................................................................27

3.1

POJAM KONZULATA........................................................................................ 27

3.2

ISTORIJSKI RAZVOJ KONZULATA................................................................28

3.3

FUNKCJA KONZULATA...................................................................................29

4. BEČKA KONVENCIJA O KONZULARNIM ODNOSIMA............................30

4.1

ISTORIJSKI KONTEKTS....................................................................................30

4.2

IMUNITETI I PRIVILEGIJE KONZULATA......................................................32

4.2.1

Nepovredivost konzularnih prostorija............................................................32

4.2.2

Nepovredivost  konzularne  arhive,  sloboda  opštenja  i kretanja konzularnih 

funkcionera...................................................................................................................34

4.2.3

Obavješenje   u   slučaju   smrti,   starateljstva,   tutele   ili   kuratele,   brodoloma   i 

vazduhoplovnih nesreća................................................................................................35

4.2.4

Opštenje sa organima države prijema............................................................36

5. IMUNITETI I PRIVILEGIJE KONZULARNIH FUNKCIONERA..................36

6. TRAJANJE KONZULARNIH IMUNITETA I PRIVILEGIJA.........................40

7. POČASNI KONZULI I NJIHOVE PRIVILEGIJE I IMUNITETI....................41

7.1

ZNAČAJ POČASNIH KONZULA......................................................................42

8. SPECIJANA DIPLOMATSKA MISIJA (Ad hoc diplomatija)..........................43

8.1

POJAM SPECIJALNE MISIJE............................................................................43

9. NJUJORŠKA KONVENCIJA O SPECIJALNIM MISIJAMA.........................44

9.1

ISTORIJSKI KONTEKST....................................................................................44

9.2

OLAKŠICE, IMUNITETI I PRIVILEGIJE SPECIJALNE MISIJE....................45

9.3

IMUNITETI I PRIVILEGIJE ČLANOVA SPECIJALNE MISIJE.....................47

10.

ZNAČAJ   BEČKIH   KONVENCIJA   I   KONVENCIJE   O   SPECIJALNIM 

MISIJAMA ZA SAVREMENO DIPLOMATSKO I KONZULARNO PRAVO.....49

11.

KOMPARATIVNI   PRIKAZ   IMUNITETA   I   PRIVILEGIJA   PROPISANIH 

BEČKIM KONVENCIJAMA I NJUJORŠKOM KONVENCJOM..........................51

ZAKLJUČAK.............................................................................................................53

LITERATURA...........................................................................................................55

PRILOZI..................................................................................................................... 57

sposobnost, spretnost odnosno umješanost u vođenju nekog posla. Za razliku od njega 
Mitić (2003) kako je predstavio Avramović (2012) diplomatiju definiše kao: „Ponašanje 
koje se karakteristiše izbjegavanjem suočavanja sa istinom i realnošću i nastojanje da se 
bontonom i ljubaznim rečima ostvare pojedini lični, grupni ili državni interesi“. Pored 
izvornog značenja, diplomatija ima izvedeno, znatno šire značenje, obuhvaćeno terimnom 
diplomatisanje, koji je „oznaka za ljudsko“.   

Savić (2016, p.15) u svome radu objašnjava da je: „termin diplomatija - diplomacy“, a čiji 
je semantički kvalitet najbliži savremenom značenju riječi diplomatija, upotrebio je 1796. 
godine irski državnik i filozof E.Berk (Edmund Berk)“. On je posebne aktivnosti državnih 
organa   predstavljanja,   kao   što   su   prikupljanje   informacija,   objašnjavanje   namjera   i 
pridobijanje naklonosti nazvao zajedničkim imenom 

diplomatija.

 Takve državne aktivnosti 

su, do tada, najčešće prihvatane i smatrane kao pregovaranje, nekad su se terminološki, kao 
što je to radio francuski kardinal Rišelje (Richelieu A.J. du Plessis), koji je između 1624 i 
1642.   godine   bio   predsjednik   vlade   i   stvarni   gospodar   Francuske,   određivale   i   kao 
kontinuirano pregovaranje. 

Diplomatija   se   danas   shvata   kao   sinonim   za   više   različitih   disciplina   koje   objedinjuju 
aktivnosti djelovanja države u domenu spoljne politike, a u okviru međunarodnih odnosa i 
međunarodnog prava. Naime, djelovanje države u međunarodnim odnosima, odnosima sa 
međunarodnim organizacijama i uopšte njeno postupanje u međunarodnoj zajednici, kako 
to navode Mitić i  Đorđević (2000) su sljedeće: „

1)  spoljnopolitičko predstavljanje države odnosno njeno pravo poslanstva, 

2) vođenje spoljnopolitičkih odnosa  države putem službenog komuniciranja od strane 

određenih državnih organa sa određenim organima drugih država, 

3) sposobnost, znanje i umijeće vođenja pregovora sa drugim državama,

4) organizovani aparat države za vođenje spoljnopolitičkih odnosa, 

5) zvanična aktivnost šefova država, vlada i specijalnih organa spoljnih poslova za 

realizaciju zadataka i ciljeva spoljne politike, 

6) nauka ili vještina koja objedinjuje sve prethodne sadržaje i aktivnosti diplomatije“. 

Pojmove   poput   imuniteta   i   privilegija   je   veoma   teško   odvojiti   iz   razloga   što   se   oni 
međusobno prepliću. Tako su u svome radu Đorđević i Mitić (2000, p.106) definisali 
pojam   imunitetima u prvom redu kao oslobađanje, odnosno izuzeće u međunarodnom 
pravu u konkretnom slučaju od jurisdikcije organa teritorijalne države, države prijema. 

Pod   povlasticama   odnosno   privilegijama   smatraju   se   razne   pogodnosti   koje   se   daju 
diplomatskim   misijama   i   njihovom   osoblju   u   državi   prijema   (Đorđević   i   Mitić,   2000, 
p.107).  Ako stvari sagledamo sa jednog šireg aspekta onda možemo reći da su i imuniteti 
neka vrsta povlastice, iako povlašćeni položaj   diplomatske misije i njenog osoblja koje