Odlomak

 UVOD

Performanse jednog urbanog okruženja ne zavise samo od materijalnog nasleđa već i od dimenzije koja je vezana za intelektualni i socijalni kapital. Upravo ta dimenzija je odlučujući faktor za konkurentnost jedne urbane sredine. Koncept pametnih gradova uveden je kao strategija koja teži da obuhvati savremene, urbane faktore proizvodnje u jedan zajednički okvir i da ukaže na sve veći značaj informaciono – komunikacionih tehnologija (IKT), socijalnog i ekološkog nasleđa u profilisanju konkurentnosti savremenih gradova.
Više od polovine svetske populacije danas živi u gradovima i pomak iz pretežno ruralnih ka urbanim sredinama biće posebno izražen u narednih nekoliko dekada. Samim ti, to dovodi do nastajanja novih vrsta problema sa kojima se treba pozabaviti. Teškoće u upravljanju, manjak resursa, zagađenja vazduha i životne sredine, zdravstveni problemi, otežan saobraćaj i neadekvatna, loša infrastruktura su osnovni tehnički, fizički i materijalni problemi sa kojima se susreću urbane sredine. Međutim, postoji i druga dimenzija problema koja pridobija sve veći značaj i sa kojom se treba pozabaviti usled sve veće naseljenosti urbanih sredina. Ta dimenzija obuhvata probleme socijalne i organizacione prirode. Oni su vezani za višestruki broj interesnihgrupa koje gledaju svoje interese, za visok nivo međuzavisnosti, konkurenciju, kao i socijalnu i političku složenost.
Obezbeđenje uslova za život, usled naglog  porasta populacije širom sveta, zahteva dublje razumevanje koncepta pametnih gradova. Hitnost rešavanja ovih izazova podstakla je mnoge gradove širom sveta da nađu pametnije načine da se njima upravlja. Takvi gradovi dobijaju etiketu pametnh gradova. I pored sve veće rasprostranjenosti termina „pametni gradovi“, još uvek nije jasno utvrđena definicija za ovaj pojam i autori širom sveta je tumače na različite načine. Samo ograničen broj studija iz ove oblasti bavi se, istražuje i počinje na sistematičan način da razmatra pitanja vezana za ovaj novi urbani fenomen pametnih gradova. Nije sporno da će se svaka sledeća generacija koja dolazi sve više baviti ovim fenomenom i biti primorana da razmatra i pronalazi sve bolja i bolja rešenja kako da na sistematičan način identifikuje trendove koji dolaze i vrši istraživanja o upravljanu gradovima i načinima investiranja u iste kako bi na nov način pridobijali epitet “pametnih” gradova. Istraživanjem literarture iz različitih oblasti kao što su e-uprava, informacione tehnologije, studije urbanog razvoja i javne administracije objsnićemo fenomen “pametnih gradova” kroz izazove sa kojima se susreću, faktore uspeha i uticaje vlade. Identigikovali smo osam najbitnijih komponenti koje čine okvir za izgradnju pametnih gradova.

 

 

Izazovi sa kojima se suočavaju gradovi i zajednice današnjice

Gradovi i zajednice širom sveta suočavanju se sa stalnim izazovima među kojima su:

  •     Sve veći broj stanovništva – više od  polovine svetske populacije danas živi u gradovima, što dovodi do velikog pritiska na infrastrukturu gradova (transport, električnu energiju, vodu, stambenu gradnju i javne servise) i zahteva redizajn infrastrukture i velike kapitalne izdatke
  •     Polarizovan privredni rast – 600 najvećih gradova širom sveta  će ostvarivati 65% bruto društvenog proizvoda u periodu od 2010. do 2025. godine
  •     Povećan efekat “staklene bašte” – koji primorava gradove da razvijaju održive strategije  za poroizvodnju i distribuciju energije, transport, menadžment vode, urbano planiranje i ekološke zgrade
  •     Smanjeni budžeti – ekonomska klima postavlja velika budžetska ograničenja gradovima što im ne dopušta sposobnost da odgovore na sve ove izazove i pritiske

Ova pitanja, kao i mnoga druga mogu se uspešno rešiti putem usvajanja mnogobrojnih prednosti koje omogućavaju informaciono – komunikacione tehnologije (IKT), što dovodi do povećanja efikasnosti, smanjenja troškova i pre svega do povećanja kvaliteta života stanovništva. Gradovi koji usvajaju ovaj pristup se zajedničkim imenom nazivaju pametni gradovi ili Pametne + Povezane zajednice (S+CC)3, što je koncept visoko razmatran i često pominjan u urbanom planiranju i političkim krugovima gradova širom sveta.
Interesovanje za pametne gradove izazvalo je mnoge teoretske i led – tehnološke diskusije, ali nije postignut veliki napredak u sprovođenju i ostvarenju takvih inicijativa. Pored toga, postoji niz faktora koji ometaju usvajanje rešenja pametnih gradova, kao na primer to što su brojne nove tehnologije su jošuvek neproverene i mnogi drugi.
Glavna barijera za usvanje rešenja pametnih gradova je, ipak, kompleksnost načina za upravljanje gradovima, finansiranje, njihove regulative i planiranja. Na primer, način na kojim se upravlja gradovima je multidimenzionalan i sastoji se od više aktera tj. zainteresovanih strana čije zavisnosti i međuzavisnosti utiču i pre svega određuju razvoj okruženja. Pametni gradovi, međutim, predstavljaju priliku da se integriše fizička strana infrastrukture, od gradske komunalne usluge, preko transporta i nekretnina do gradskih službi

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Informacione tehnologije

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari