Odlomak

1.    UVOD

Sve je počelo ratnih, devedesetih, neformalnim okupljanjem desetak žena  pristiglih, s decom u naručju, iz ratnih područja, sada već bivše Jugoslavije. Sastajale su se da  razumevanjem pomognu jedna drugoj.
U to vreme, kao i danas, dragocena je bila svaka informacija kojom se naziralo bar neko rešenje, bilo da je u pitanju lekarska ili pravna pomoć, a najčešće nezavidna materijalna situacija. Godine 1993. postala im je dostupna Služba za pomoć ženama (SOS). Bio je to i najbolji izvor neophodnih informacija. Zahvaljujući ovoj službi uspostvaljeni su kontakti sa ministarstvima, centrima za socijalni rad, Crvenim krstom i drugim državnim instucijama. Za volonterski rad u SOS-u opredelila se Dušica Bursać Radišić, predsednik ovog Udruženja.

 

 

 
2.  ŽIVOT SAMOHRANIH MAJKI

Broj majki koje rađaju decu van bračne zajednice u poslednjih 25 godina sve je veći. Statistike kažu da čak 30% mališana odrasta samo uz jednog roditelja. Prema tvrdnjama stručnjaka za demografiju ovakav status najčešće imaju američke žene, ali je ova pojava široko rasprostranjena i u evropskim zemljama, pa i u Srbiji. Precizan podatak o broju samohranih majki u Srbiji ne postoji, ali prema podacima Ministrastva za socijalna pitanja ima ih oko 40 hiljada.
Država ih pomaže kroz dečije dodatke, kao i sa nekoliko projekata koji im obezbeđuju novčana sredstva i stručnu pomoć. Međutim, to još nije dovoljno, a najugroženije su, prema statistikama, samohrane majke iz manjih sredina, koje se pored loše materijalne situacije, suočavaju i sa osudom okoline.  Koliko je teško odgajati decu bez podrške partnera najbolje znaju samohrane majke, pa i ako se neke od njih svesno odlučuju na ovakav život, pomoć im je preko potrebna.
Zbog toga su u mnogim zemljama osnovana udruženja koja pomažu samohranim majkama – finansijski i stručnim savetima. Održavaju se i brojna predavanja na tu temu, kao i godišnji sastanci na kojima samohrane majke dele svoja iskustva. Put samohranih roditelja nije nimalo lak, a odrastanje deteta samo uz majku često nije stvar izbora, već posledica razvoda, smrti oca ili drugih okolnosti. Stručnjaci tvrde da postoji razlika u odnosu, u zavisnosti od pola deteta.
Tako, zajednica “mama – sin” krije u sebi mnoge zamke i izazove, jer je muškoj deci prisustvo oca neophodnije, tvrde stručnjaci. Ipak, kažu da to ima i svoje prednosti, jer sinovi koji su odrastali samo sa majkom bolje razumeju suprotan pol. Sa druge strane, lakše je razumeti se sa ćerkom, ali u oba slučaja postoji opasnost od neuspeha identifikacije deteta sa sopstvenim polom ili nerazumevanja razlika između polova. U zavisnosti od uzrasta deteta, njegovih
potreba, interesovanja i okruženja, kao i od lične zrelosti roditelja, umnogome zavisi hoće li uloga samohranog roditelja biti kvalitetno “odigrana”. Još jedan problem, tvrde stručnjaci, je konstatno insisitiranje majki na tvrdnji da su one detetu i otac i majka. To nije moguće, tvrde stručnjaci i iz ovakvog stava rađa se najčešća greška, a to je preterana popustljivost prema detetu. To može biti naročito izraženo u periodu adolescencije, kada se javljaju i najveći problemi. Zbog toga eksperti savetuju mnogo strpljenja i dobru komunikaciju sa detetom, jer roditeljski posao nije lak ni kada su prisutna oba roditelja, a naročito ne kada je majka sama. U ovim slučajevima važno je da se sa detetom neguje odnos poverenja, podrške i međusobnog razumevanja. To se najlakše postiže kroz komunikaciju, bitno je insistirati na otvorenom razgovoru bez laži i prevara.
Deca razvedenih roditelja suočavaju se sa većim problemima nego ona koja su od rođenja živela sa jednim roditeljem.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Više u Sociologija

Komentari

Click to access the login or register cheese