УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА У НОВОМ САДУ
ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЕЊЕНИ МЕНАЏМЕНТ, ЕКОНОМИЈУ И
ФИНАНСИЈЕ, БЕОГРАД
ЗАВРШНИ РАД
РАЗВОЈ ДЕСКТОП АПЛИКАЦИЈЕ УПОТРЕБОМ
ПЛАТФОРМЕ ЈАВАФХ
Ментор: Студент:
Проф. др Ивона Брајевић Огњен Томић, I004-02/2019
Београд, 2021. године
ЈАВА - КАРАКТЕРИСТИКЕ И КОНЦЕПТИ
1. Историја развоја Јаве
Јава програмски језик један је од најпознатијих програмских језика данас, а његова
историја је релативно новог датума и везује се последње деценије прошлог века. Пре
свега, с обзиром да је Јава објектно оријентисани програмски језик, потребно је најпре
указати на кључне развоје у овом домену. Наиме, идеја објектно оријентисаног
програмирања није нова. Први програмски језик овог типа, познат као Simula, развијен је
још у току шездесетих година двадесетог века од стране тројице скандинавских
компјутерских стручњака. Иако су концепти Simula програмског језика доста коришћени,
сам језик није имао значајну пажњу, осим у свету програмирања. С друге стране,
програмски језик који је привукао већу пажњу јавности био је Smalltalk, програмски језик
развијен од стране Xerox истраживачког центра. Међутим, највећи успех и
комерцијализацију доживљава С програмски језик, а свакако његова верзија С++, која се
увелико користи како у свету програмирања, тако и од стране аматерских програмера и
шире јавности.
1
Најновије остварење у свету објектно оријентисаног програмирања постигнуто је развојем
Јава програмског језика. Јаву су првобитно дизајнирали 1991. године James Gosling,
Patrick Naughton, Crish Warth, Ed Frank и Mike Sherdian из корпорације Sun Microsystem
Inc. Аутори су радили 18 месеци на првој верзији програма, који је се до 1995. године није
звао Јава, већ ОАК. Али, од појаве иницијалне идеје до прве верзије, односно од 1992. до
1995. године, поред претходно наведених програмера, на развоју Јаве радили су и: Bill Joy,
Arthur van Hoff, Jonathan Payne, Frenk Yellin и Tim Lindholm.
2
Сви наведени аутори били
су познати као Green team, с обзиром да је сам пројекат развоја Јаве носио назив Green
project, а сам циљ развоја Јаве био је да се креира језик који ће трошити мало меморије и
радити на слабим процесорима. Иницијално, програм је био замишљен тако да се
имплементира на малим технолошким уређајима, као што су телевизори, микроталасне
пећи, даљински управљачи, сет топ бокс и други ситни уређаји у домаћинствима, али је
касније дошло до имплементације Јаве на интернету и Netscape платформи.
Као што је претходно напоменуто, Јава се све до 1995. године звала ОАК, а аутори су
одабрали овај назив будући да ОАК на енглеском означава храстово дрво, које
репрезентује моћ и истрајност и симбол је јаких светских економских сила попут
Сједињених Америчких Држава, Немачке, Канаде, Француске и слично. Међутим, аутори
су 1995. године морали променити назив јер је већ постојало регистровано име OAK
Technologies. Али, сада се поставља питање зашто су аутори као ново има одабрали
"Јава"? Треба најпре напоменути да су међу поменутим именима били: dynamic,
revolutionary, Silk, jolt, DNA и тако даље. Аутори су хтели назив који рефлектује
технологију и означава динамизам, револуцију, живахност, јединственост, супериорност, а
који се лако изговара. Поред назива Silk, у врху се нашло име Јава и многи су га
преферирали. Ово име не представља акроним, већ представља острво у Индонезији и
смислио га је James Gosling.
3
Први програм у Јави звао се *7 и био је то програм за интелигентни даљински управљач.
Међутим, велики значај Јава добија са почетком развоја интернета (World Wide Web). Већ
1994. године, двојица аутора, односно Jonathan Payne и Patrick Naughton развили су
1
Roberts, E.S., 2006
, The art and ascience of Java
, Stanford University, California, стр. 14.
2
Сарачевић, М., 2015,
Програмски језик Јава
, Универзитет у Новом Пазару, Нови Пазар, стр. 10.
3
https://www.javatpoint.com/history-of-java, датум приступа 05.11.2020. године.
интернет претраживач који подржава Јаву на интернету и управо је ово био почетак
периода интензивног развоја интернет сервиса. Следеће, односно 1995. године, чувени
Netscape интернет претраживач у својем претраживачју инкорпорирао је Јава платформу.
4
Јава је 1996. године означена као једноставан, објектно оријентисани, робустни,
једноставни, високо перформативни, динамични и архитектурно неутрални програмски
језик. Основна карактеристика Јаве, која је управо омогућила велики успех овом
програмском језику, јесте чињеница да он није развијен како би задржао специфични
хардвер, већ се може применити на било којем систему. За разлику од других програмских
језика, Јава преводи изворни програмски код у бајткод, који није машинско специфичан,
већ посредује, односно представља интермедијатора између вируелне и реалне машине.
5
Целокупна Јава филозофија била је замишљена на следећи начин:
6
•
програмски језик био је замишљен тако да користи објектно оријентисану
методологију програмирања,
•
циљ је да се развијени програм може користити на бројним оперативним
системима и хардверима, а не само на једном, односно специфичном,
•
програм се мора дизајнирати тако да пружа подршку интернет претраживачима,
•
програм се мора дизајнирати тако да извршава код безбедно.
Уколико се посматра сам програмски језик, хронолошки развој Јаве може се посматрати
на следећи начин:
7
Прва верзија јаве (JDK) објављена је 23. јануара 1996. године, а потом следе наредне
верзије:
•
JDK 1.1 - 19. фебруара 1997. године,
•
J2SE 1.2 - 8. децембар 1998. године,
•
J2SE 1.3 - 8. маја 2000. године,
•
J2SE 1.4 - 6. фебруара 2002. године,
•
J2SE 5.0 - 30. септембар 2004. Године
•
Java SE 6 - 11. децембар 2006. године,
•
Java SE 7 - 28. јула 2011. године,
•
Java SE 8 - 8. марта 2014. године,
•
Java SE 9 - 21. септембар 2017. године,
•
Java SE 10 - 20. марта 2018. године.
•
Java SE 11 - 25. децембра 2018. године и
•
Java SE 12 - 19. марта 2019. године.
Данас се Јава успешно користи на Windows апликацијама и интернет претраживачима,
компаманијски софтверима, мобилним апликацијама и тако даље. Детаљнија хронологија
развоја приказана је на Слици 1, из које се може закључити да се кључни аспекти у развоју
Јаве односе на 1996. годину, када је објављена прва верзија Јаве, а након тога се
сукцесивно развија Јава са различитим кодним називима. Последња верзија Јаве појавила
се 19. марта 2019. године.
4
Sawitch, W., 2016,
Absolute Java 6th edition
, Pearson, Boston, стр. 35.
5
Girau, L,, 2018,
Object oriented programming
, African Virtual University, Nairobi, стр. 19.
6
https://www.freejavaguide.com/history.html, датум приступа 05.11.2020. године
7
https://www.javatpoint.com/history-of-java, датум приступа 05.11.2020. године.
2. Кључне карактеристике и концепти Јаве
Јава је програмски језик и платформа која је високо робустна, објектно оријентисана и
безбедна. У питању је иновативни програмски језик који је постао незаобилазан када се
ради о примени на различитим системима. Пре свега, Јава омогућава писање малих
програма, такозваних аплета, који се могу уградити у интернет странице и тако обезбеде
извесну функционалност. Поред тога, Јава омогућава писање великог броја програма који
се неизмењени могу применити на различитим рачунарима, што ја данас најчешће и
случај.
Најважнија карактеристика Јаве се односи на чињеницу да је она дизајнирана тако да је у
самом старту машински независна, односно може се применити на различитим
платформама. Апликација која је написана у Јави захтева само један скуп изворног кода,
без обзира на колико се платформи жели применити, што је кључна карактеристика у
односу на друге програмске језике. Овим путем се обезбеђује значајна уштеда времена,
трошкова и других ресурса приликом развоја апликације.
Друга битна карактеристика се односи на то да је Јава програмски језик објектно
оријентисан. Објектно оријентисани програми су разумљиви и лаки за одржавање, па се
због тога Јава програмски језик лакше учи. Другим речима, у Јави не постоје замке у
програмирању, што је карактеристично за друге програмске јзике. Коначно, битна
карактеристика Јаве односи се и на постојање националних скупова знакова. То заправо
значи да се у Јави програми лако пишу за коришћење у било којој земљи, без обзира да ли
се у њима говори или не говори енглески језик.
8
Сходно томе, може се закључити да је
Јава прилично моћан и компактан програмски језик. Као основне предности Јаве истичу
се:
9
•
једноставност,
•
дистрибуираност,
•
објектна оријентисаност,
•
робустност,
•
безбедност,
•
интерпретативност,
•
динамичност,
•
лакоћа учења и друго.
Јава поседује и извесних недостатака:
10
•
не постоји специфична применљивост на поједине хардвере,
•
недостатак темплејта.
Јава програмски језик је статично писани језик, што значи да свака варијабла и сваки
израз имају своје познато време компајлирања. Истовремено, сви типови програмских
језика у Јави могу се поделити у две категорије: примитивну и референтну групу, о чему
ће више речи бити касније. Сходно томе, програмери путем Јаве користе комбинацију
8
https://cet.rs/wp-content/uploads/2017/06/Java_2_JDK_5_Pog_01_Od_pocetka.pdf, датум приступа 06.11.2020.
године
9
Ivanović, M., Budimac, Z., Mishev, A., Bothe, K., Jurca, L., 2013,
Java across different curricula, courses and
countries using a common pool of teaching material
, Informatics in Education, 12(2), стр. 155.
10
Ibid.
