ЈУ СРЕДJЊОШКОЛСКИ  ЦЕНТАР  КОСТАЈНИЦА

       KOСТАЈНИЦА

МАТУРСКИ  РАД

Тема:

Рехабилитација квадриплегичара

 Предмет:

Физикална терапија 

Струка:

Здравство

Смјер:

Физиотерапеутски техничар

Ментор:

Ученик:

С  A  Д  Р  ЖAЈ

Страна

1.увод.................................................................................................... 1
2. циљ рада...........................................................................................2
3. оштећење кичмене мождине..........................................................2
4. квадриплегија...................................................................................3
5. лијечење  код  оштећења  кичмене  мождине...............................4

5.1. Клиничка слика и иницијално лijечење..................................5

6. Рехабилитациони  третман.............................................................7

6.1. Улога физиотерапеута у тиму за рехабилитацију..................9
6.2. Позиционирање/корективни положаји...................................9
6.3. Превенција декубиталних промjена......................................11
6.4. Респираторне и кардиоваскуларне промјене........................13
6.5. Превенција психотрауме........................................................15
6.6. Спровођење активности дневног живота.............................16
6.7. Превенција контрактурних деформитета.............................18
6.8. Примjена пасивних и активних покрета...............................20
6.9. Френкелове вјежбе..................................................................22
6.10. Вертикализација болесника.................................................23
6.11. Компликације на урогениталном систему..........................25

7. закључак......................................................................................... 27

background image

2

2. ЦИЉ РАДА

Циљ овог рада је да пружи увид у допринос који примјењује савремен 
приступ   и   нове   методе   у   раној   рехабилитацији   пацијената   са 
квадриплегијом.   У   том   смислу   ће   бити   анализиране   све   могућности 
физикалне медицине и рехабилитације у даљем опоравку и прилагођавању 
пацијената новонасталој ситуацији.

3. ОШТЕЋЕЊЕ КИЧМЕНЕ МОЖДИНЕ

Оштећење   кичмене   мождине   углавном   настаје   кад   се   кичмени   стуб   и 
кичмена мождина повриједе  у исто вријеме. Неки од најчешћих узрока 
повреде су: скок у воду, саобраћајне несреће, падови, повреде од ватреног 
оружја   и   сл.   Такође,   оштећења   настају   и   због   инфективних   обољења, 
вирусних инфекција као и због развијања бенигних и малигних тумора на 
неком дијелу кичмене мождине.

Оштећивање кичмене мождине у доњем дијелу вратног дијела кичменог 
стуба   даје   оштећење   функције   свих   вољних   мишића   трупа   и   доњих 
екстремитета   и   то   стање   се   назива   квадриплегија   или   тетраплегија. 
Мишићи   раменог   појаса   код   овог   стања   су   очувани,   а   број   активних 
мишића   се   повећава   што   је   оштећење   ниже.   Параплегија   је   стање   које 
настаје   оштећењем   било   ког   дијела   кичмене   мождине   у   грудном   и 
слабинском   дијелу.   Што   је   оштећење   ниже   више   мишића   остаје   са 
очуваном активношћу. 

Слика 1. Повреда вратног дијела кичме

3

Повреде које обухватају слабински дио праћене су поремећајем функције 
пражњења   бешике   и   цријева,   поремећајем   сескуалних   функција 
(функционисање је увек могуће, али са измјенама, дијелови тијела који 
имају осјећај могу бити нове ерогене зоне, док је са плодношћу ситуација 
другачија - све зависи који су нервни путеви оштећени) као и повећаном 
затегнутошћу мишића који се налазе испод нивоа повреде.

4. КВАДРИПЛЕГИЈА

Квадриплегија   и   параплегија   су   називи   за   стања   која   настају   као 
посљедица оштећења кичмене мождине. Када оштећење кичмене мождине 
настане   у   вратном   дијелу   кичменог   стуба   тада   настаје   квадриплегија 
(одузетост   и   горњих   и   доњих   екстремитета),   док   оштећење   кичмене 
мождине у грудном и слабинском дијелу има за посљедицу параплегију 
(одузетост доњих екстремитета). И најмање оштећење кичмене мождине 
може да доведе до губитка осјећаја и покретљивости екстремитета.
Оштећење   кичмене   мождине   углавном   настаје   због   повреде   кичменог 
стуба и кичмене мождине истовремено. Неки од најчешћих узрока повреде 
су: скок у воду, саобраћајне несреће, падови, повреде од ватреног оружја и 
сл.

Слика 2. Параплегија и квадриплегија

Оштећивање кичмене мождине у доњем дијелу вратног дијела кичменог 
стуба   даје   оштећење   функције   свих   вољних   мишића   трупа   и   доњих 

background image

5

5.1. Клиничкаслика и иницијалнолijечење

Лијечење повреда кичменог стуба почиње на мјесту повреде. Неопходно је 
да сви који пружају прву помоћ и учествују у транспорту познају основне 
реанимационе аксиоме алгоритма АБЦД 6 (А - слободан дисајни пут, Б - 
несметано дисање, Ц - одговарајућа циркулација, Д неуролошки статус и 
стање свијести, и 6 - ако је реанимација безуспјешна поновити све мјере, 
чији је саставни дио и прва помоћ суспектних повреда кичменог стуба).

Код   свих   повреда   главе,   губитка   или   поремећаја   свијести, 
политрауматизованих и изолованих болности на кичменом стубу, сматра 
се   да   постоји   повреда   кичменог   стуба,   све   до   момента   док   се 
одговарајућим дијагностичким мјерама ова претпоставка у потпуности не 
искључи.   Дакле,   уколико   се   посумња   на   повреду   кичме,   већ   на   мјесту 
несреће   је   неопходна     имобилизација   вратне   кичме   оковратником   и 
имоблизација на тврдој подлози (дасци или носилима). 

Све екипе хитне помоћи морају бити опремљене пнеуматском крагном и 
системом за потпомогнуто или асистирано дисање.

По   пријему   у   хитну   службу   и   болницу,   третман   повријеђеног   прати 
алгоритам неопходних дијагностичких и терапеутских поступака, којима 
руководи љекар. На овој етапи мора се осигурати имобилизација вратним 
оковратником   или   тракцијом   преко   држача   за   главу,   као   и   адекватна 
имобилизација   на   равној   подлози.   У   свим   дијагностичким   поступцима 
учествује   минимум   три   особе.   Без   обзира   да   ли   постоји   прелом, 
иницијални приступ цијелог тима је као да прелом постоји. Утврђују се 
основни   подаци   о   механизму   повреде   и   врши   се   детаљан   физикални 
преглед. На основу прегледа се одређује који ће дио кичменог стуба бити 
радиографисан. Иницијални неуролошки преглед се допуњује комплетним 
након   радиографског   прегледа,   а   сви   подаци   уносе   се   у   картон 
повријеђеног.

Код повријеђеног с нервном лезијом, алгоритам је друкчији - неопходне су 
додатне реанимационе мјере. Повријеђени се пребацује у интензивну његу 
с   обезбјеђивањем   комплетног   мониторинга,   постављањем   уринарног 
катетера,   корекцијом   течности,   назогастричном   сукцијом   и   давањем 
кортикостероида. Код повреда вратне кичме с неуролошком лезијом некад 
је   потребна   назотрахеална   интубација   или   трахеотомија.   Превенција 
декубиталних промјена на кожи почиње од момента пријема. Неопходно је 
позиционирање   с   јастуцима,   заштита   коже,   као   и   редовно   окретање 
повријеђеног на сваких два сата.

Želiš da pročitaš svih 31 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti