Revizija

ODGOVORI

1.    Benko Kotruljić (1400-1468):
“Trgovac ni u kom slučaju ne sme da se osloni na svoje pamćenje, već mora sve beležiti i o svemu voditi računa i kako svako nije obdaren izvarendnim pamćenjem, pribegava se knjigovodstvu, pomoću kojega ne samo da se očuvaju i održe u sećanju obavljeni poslovi, već se blagodareći njemu izbegnu mnogi sporovi, sumnje i sramote”.

Carl Furstenberg (1850-1933):
“Akcionari su glupi i drski. Glupi, jer svoj novac slepo poveravaju jednom preduzeću, a da nemaju pri tome dovoljnu kontrolu o upotebi njihovih sredstava. Drski, jer za ovu glupost očekuju još i nagradu u obliku dividende”.

Ove poruke nisu izgubile na aktuelnosti u trenutku globalne finansijske krize što ukazuje i jedan od zaključaka ekonomskog samita održanog u Tokiju februara 2008, koji glasi: U samom jezgru osumnjičenih za finansijsku krizu na berzama nalaze se najveće banke Wall Street-a, odnosno veliki investitori sa najuspešnijim profitnim performansama, čija se razbijačka praksa realizovala vođenjem “tajnog knjigovodstva”, čime su ohrabrivani, ali i zavođeni svi ostali investitori, a najpre oni sami. Procesi internacionalizacije i globalizacije su učinili da se kretanja na svetskim finansijskim tržištima odvijaju po zakonu spojenih sudova, a negativni trend na finansijskim tržištima, koji je najpre zahvatio tržište SAD-a, vrlo brzo se proširio i na ostale zemlje sveta, uzrokujući duboke poremećaje finansijskog i celokupnog ekonomskog sistema ostalih zemalja.

“Audit” – pojam za reviziju, se koristi u engleskom govornom području, a i ova reč potiče od latinske reči “audire” što znači čuti, tj. slušati. Originalno značenje reči auditor (revizor) u engleskom jeziku je „onaj koji sluša“ i iz toga je izveden pojam audit (revizija). U samim počecima razvoja revizije, revizor je svoj posao obavljao na taj način, da je saslušao usmeni izveštaj obveznika bogatstva.

Krajem srednjeg veka, sa pojavom velikih trgovačkih kuća u Italiji, zaživela je ideja o maksimalizaciji profita. Do tada, bogastvo nije bilo u funkciji veštog preduzetništva ili mudrih poslovnih transakcija, tj. prihvatanja trgovine ako je korist veća od troška. Bogatstvo je bila neka vrsta nagrade za lojalnost državi ili življenju u verskim i moralnim načelima i pravilima.

2.    Do Svetskog rata, zadatak revizora je bio uglavnom pronalaženje pogrešno knjiženih knjigovodstvenih stavova i utvrđivanje eventualnih računskih grešaka. Zato se od revizora (sem stručne spreme) i nisu tražile velike kvalifikacije. Može se reći da je revizija imala, od svojih početaka pa do Svetskog rata, manje više knjigovodstveno-tehnički karakter.

Dužnosti privrednog savetnika su sledeće: na zahtev vlasti i privatnih interesenata vrši pregled privrednih preduzeća, daje svoje mišljenje na osnovu pregleda, vrši organizaciju i reorganizaciju preduzeća i daje savete po svim privrednim i finansijskim pitanjima.

Članom 3 Uredbe o privrednim savetnicima, objavljenom u Službenim novinama 7. avgusta 1939, utvrđuje se delokrug privrednog savetnika u praksi.

Osnovni zadatak privrednog savetništva sastoji se u:

•    davanju saveta i pružanju stručne pomoći u privrednim pitanjima pojedincima i pravnim licima
•    davanju privrednih stručnih mišljenja
•    vršenju revizije i i ispitivanja poslovanja privrednih preduzeća a na zahtev sudskih, pravnih ili samoupravnih vlasti, kao i na zahtev ovlašćenih privatnih lica.

Poverene poslove privredni savetnici su dužni da vrše savesno i tačno, čuvajući tajne o stvarima koje su im poverene. Za sve štete, koje prouzrokuju svojim postupcima, privredni savetnici odgovaraju.