Ribe

Uvod
Ribe (lat. Pisces) su slatkovodni i morski organizmi koji su međusobno filogenetski povezani i čine karakterističnu faunu svih mora, okeana i većine slatkovodnih ekosistema naše planete. Do danas je poznato oko 28 000 vrsta riba. Ribe su široko rasprostranjene u gotovo svim vodenim ekosistemima na Zemlji. Nađene su na visokoplaninskim potocima i jezerima pa sve do najvećih okeanskih dubina. Naime, u jezeru Titikaka koje se nalazi na 4572 metra nadmorske visine su nađeni predstavnici ovih organizama, a takođe i u Marijanskoj brazdi na dubini od 10912 metara. Takođe su prilagođene i na različite temperaturne uslove, te su tako zabeležene u vodama čija je temperatura blizu tačke smrzavanja, ali i u toplim izvorima. Svake godine otkrije se oko 200 novih vrsta riba.

1. Anatomija riba
1.1. Oblik tela
Većina riba ima telo vretenastog oblika, koje pri kretanju u vodi daje najmanje otpora. Međutim, ribe koje žive pri dnu, imaju spljošteno telo, jer se veoma malo kreću. da kretanje utiče na oblik tela ribe, vidimo i po tome što ribe, koje se kreću između stena ili kroz guste spletove biljaka imaju crvoliki oblik tela. Pored toga imamo i čitav niz neobičnih oblika kod riba, kao što je slučaj sa ribom „morski konjic“ koji uspravno pliva kroz vodu ili oblik „loptaste ribe“ koja zaista liči na loptu.

Slika 1: Različiti oblici tela riba

Posmatrajući živa bića, možemo lako zaključiti da postoji tesna povezanost između oblika tela i sredine u kojoj životinja živi. To povezanost važi i za ribe. Navešćemo samo nekoliko primera, napominjući da uvek ima i izuzetaka:
 Velike ribe žive u vodama koje imaju, široko i veliko prostranstvo, a da male vrste žive u manjim vodama, raznim rukavcima i potocima.
 Ribe koje žive u toku vodene struje imaju savršeno vretenasta tela, dok one koje žive na dnu imaju spljoštenu trbušnu duplju.
 Ribe koje žive u mirnim slobodnim vodama su izdužene više nego što su široke.
1.2. Delovi tela

Slika 2.- Delovi tela ribe
Na slici su prikazani svi delovi tela ribe. Nešto više ćemo reći o onim delovima tela koji su karakteristični, kao što su škrge, riblji mehur i peraja.
1.2. 1. Škrge
Škrge su organ kojim se gasovi razmjenjuju između ribe i okolne vode. Kroz škrge, riba je sposobna da upija kiseonik, a ispušta ugljendioksid. Kao plućna krila, škrge imaju veliko područje za razmenu gasova.
Neke vrste su tokom evolucije razvile organe za disanje tako da mogu da uzimaju atmosferski vazduh i izdvajaju kiseonik.
1.2.2. Peraja
Peraja predstavljaju kožne nabore poduprete koštanim žbicama. Služe za pokretanje i održavanje delova tela. Razlikujemo neparna peraja, koja se produžuju duž tela, i parna peraja koja leže bočno. Parna peraja nalaze se većinom na grudima ili trbuhu i odgovaraju ekstremitetima viših kičmenjaka. Neparna peraja mogu ponekad da se produžavaju od glave do repa i od repa do analnog otvora. Ribe se kreću udrima repnih peraja od desne strane na levu i obrnuto. Ostala peraja služe kao organi za krmarenje ili stabilizacioni organi za održavanje ravnoteže.