ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВНЕ И ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ
ДР ЛАЗАР ВРКАТИЋ
НОВИ САД
САЈБЕР ТЕРОРИЗАМ : ПРЕТЊА 21. ВЕКА
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Тероризам
Ментор: проф. др Љубо Пејановић
Студент: Марко Боторић
индекс бр. М113094/11
Студијски програм: Безбедност и криминалистика
Нови Сад, 2014. година
2
САДРЖАЈ
1.
Увод.......................................................................................................................................3
2. Појмовно тумачење „Компјутерског (Сајбер) Криминала и „Сајбер Тероризма“..............4
3.
Сајбер тероризам..................................................................................................................6
4. Одлике и карактеристике сајбертероризма..................................................................8
5.
„Ново оружије“ сајбер тероризма и сајбер терористи
................................................9
6. Сајбер напади на рачунарске системе......................................................................14
7.
Сајбер ратовање.................................................................................................................16
8. Заштита рачунара..............................................................................................................18
9. Закључак..............................................................................................................................20
ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................35
4
2. Појмовно тумачење „Компјутерског (Сајбер) Криминала“
и „Сајбер Тероризма“
Како још није потпуно разјашњено шта је тачно сајбер тероризам често долази до
неспоразума у тумачењу. Под појмом сајбер тероризам често се погрешно
подразумевају случаји рачунарске или интернет злоупотребе, као што су хакерске
активности, ширење вируса и читав спектар рачунарских он-лине инцидената који носе
тек маргиналне штете или тешкоће, али су ова два појма међусобно повезана,
првенствено због тога што компјутерск
и криминал представља претечу сајбер-
тероризма који се појавио тек нешто касније
Да сумирамо. Сами рачунари, појавили су се
средином XX века. Интернета није ни било,
самим тим ни дигиталног света. Почетком
седамдесетих година XX века са појавом
интернета па касније почетком осамесетих
година, када персонални рачунари постају све
приступачнији, долази до њихове све веће
злоупотребе, повећања употреба компјутера
приликом извршења забрањених радњи.
Сл 1. Федерални истражни биро
Због тога је
Федерални истражни биро
(
Federal Bureau of Investigation-FBI)
1984
године, оформио нову јединицу
Computer Analysis and Rensponse Team (CART)
која је
имала за циљ да се избори са све већим бројем случајева који су укључивали дигиталне
доказе. У компјутерске доказе спадају: Хаковање, дечија порнографија, саботаже,
преваре, крађе индетитета
АSCLD-LAB друштво (
American Society of Crime Laboratory Direcrots/Laboratory
Accreditation Board)
јe 2003 године прихватило појам дигиталне форензике и значај
дигиталног доказа у решавању злочина, док је Канада прва земља која је 1983 године
донела закон који делимично регулише дигитални злочин. Након њих следи Америка
1986., затим Аустралија 1989 године, а потом и Енглеска 1990 године. Од тада се
повећало интересовање за едукацијом и жеља за унапређивањем ове новонастале науке.
5
Данас, у Сједињеним Америчким Државама, постоји десетина колеџа која су
специјализована за ову област,која је тренутно и лидер у овој области
1
~Иако је дигитална форензика призната тек пре неколико година, први забележени
напад на неку дигиталну инфраструктуру десио се 1988 године од стране једног
студента, Роберта Мориса. Он је пронашао грешку у једном рачунарском систему, и
уз помоћ вируса „срушио“ 6000 рачунара на интернету, а са њима и сајтове
универзитета ,војнее сајтеове, и поједина медицинска истраживања. Штета је била
већа од 53.000 долара.~
1992 године термин „дигитална форензика“ почиње да се користи у стручној
литератури, од стране Колиера (Collier) и Спаула (Spaul) који су први у свом раду
покушали да објасне овај појам и оправдају га свету.Брз развој дигиталне форензике је
проузроковао недостатак стандардизације и обуке у овој области. Неки од првих
писаних радова, везаних за ову област, издати су тек након 2000 године. Радна група за
дигиталне доказе (The Scientific Wourking Group on Digital -SWGDE) je 2002 године
издала рад на тему “Најбоље примене компјутерске форензике“ након тога издат је
ИСО стандард 2005 године. Конвенција о високотехнолошком криминалу је ступила на
снагу 2004 године, са циљем усклађивања националних закона који регулишу
компјутерски криминал, истражне технике и међународну сарадњу. Споразум су
потписале 43 земље (укључујући САД, Јапан, Канаду, Јужну Африку, Велику
Британију итд.) а ратификован је од стране 16 земаља.
Тек Након ових година, фокус и главна тема се усмеравају
интернет тероризам
. Како
се ближила 2000. година, растао је страх од вируса „
миленијумска буба
“ као и од
потенцијалних напада сајбер-терориста. После 11. септембра 2001. године, тероризам, а
самим тим и његов део који се односи на свет информационих технологија доспео је у
жижу јавности. Насловне странице у медијима биле су препуне наслова који
упозоравају на могућност једног јаког напада који би онемогућио Интернет да
фунскционише. Међутим, то се још увек није догодило.
2
1
2
„Cyber security essential“, James Graham, Richard Howard,Ryan Oison, New York
