Samoubistvo kao posledica depresije
АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У БЕОГРАДУ
ОДСЕК: ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: Социомедицински значај самоубиства као последица депресије
Предмет: Социјална медицина
Ментор: Проф др сци. мед
Студент: Мила станковић
Љиљана Црнчевић Радовић
6/19
Београд 2020.
САДРЖАЈ
2. САМОУБИСТВО УДРУЖЕНО СА ДЕПРЕСИЈОМ..........................................................7
4. СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ О САМОУБИСТВУ...........................................................9

1. САМОУБИСТВО
Сама реч самоубиство потиче од латинских речи sui – себе и occidere – убити.
Према једној од прихваћених дефиниција, под самоубиством подразумевамо намерно
уништавање сопственог живота, односно аутодеструктивни чин са циљем одузимања
властитог живота. Самоубиство је један од ретких феномена који је потпуно ослобођен
културолошких, вредносних, временских и узрасних граница.
Самоубиство је могуће је да се догоди у периодима социоекономске, породичне и
појединачне кризе(губитак вољене особе, незапосленост, сексуална оријентација, развод,
хронична или неизлечива болест, претрпљена траума или злостављање, злоупотреба
психоактивних супстанци, алкохолизам, ментални поремећај, депресија и др.).
Узрок самоубиства не може се приписати само стању болести, већ је неопходно да
се у проучавање узрока укључе и други значајни фактори.
1.1. Старосна доб и пол
Разумевање смрти зависи од узраста, тако да је самоубиство као појава веома ретко
пре 12-те године живота. Најугроженију категорију, како у развијеним тако и у земљама у
развоју, чине адолесценти. Адолесценција је перид прелаза из детињства у одрасло доба
као и време великих промена попут физичког раста, интелектуалног, социјалног и
емоционалног развоја младе особе. На путу ка развоју идентитета, суочавњем са
различитим променама и изазовима међу којима је одвајање од родитеља и завршавања
периода безбрижног детињства, један број младих прође мирно а други бурно. Дечаци су
агресивнији и имулсивнији и чешће извршавају самоубиство него девојчице.
Покушаји самоубиства, размишљања о самоубиству, чешћи су међу женама, а
реализована самоубиства три до четири пута су чешћа код мушкараца. Мушкарци чешће
изврше самоубиство од жена, а ова разлика расте са старошћу мушкараца. Овај однос се
разликује од земље до земље, а код нас у просеку се креће 3:1 у корист
мушкараца.Мишљење о кућном блаженству жена нису тачне, јер незапослене жене носе
терет домаћинства, имају низ невоља и покушавају самоубиство знатно чешће од
мушкараца. Мушкарци такође имају различите мотиве за самоубиство који зависе од
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti