2
1.UVOD
Autobuske stanice su organizovane površine gde putovanja autobusom počinju ili se završavaju.
Takođe, to su mesta gde se obavlja kontakt između putnika, sa jedne strane i transpottnih sredstva,
sa druge strane, odnosno, mesta gde se zadovoljavaju različite potrebe korisnika autobuske stanice.
Inače, po klasifikaciji autobuske stanice spadaju u putničke terminale.
Iz ovakve definicije, jasno se vidi i uloga autobuske stanice: da opslužuje putnike i prevoznike u
pojedinim fazama putovanja. Cilj izgrađenje autobuske stanice je da na jednom mestu ponudi
organizovanu i kvalitetnu usluga korisnicima autobuske stanice. U tu svrhu autobuska stanica mora
da ima niz funkcija, kojima će moći da zadovolji zahteve, koji se pred nju postavljaju.
Terminusi su početne ili završne stanice JGP-a, na kojima se razlikuje sve tehnološke potrebe
vezane za tu liniju: dispečarski centar, pripremni parking, prostorija za odmor vozača, toalet i sl.
Stajališta su mesta na liniji međugradskog, prigradskog i gradskog prevoza putnika, gde se
autobusi kratkotrajno zadržavaju radi iskrcavanja i ukrcavanja putnika.
1.1. Podela autobuskih stanica
Zavisno od toga kakav je saobraćaj na autobuskoj stanici, stanice se dele na međugradske,
prigradske, mešovite i tranzitne. Autobusi u međugradskom saobraćaju su oni koji povezuju dva ili
više gradova na većoj udaljenosti, gde je procenat svakodnevnih putnika veoma mali. Autobusi u
prigradskom saobraćaju su oni koji grad povezuju sa bližom ili daljom okolinom, i gde je procenat
putnika koji svakodnevno putuju veliki.
U praksi ima malo čisto prigradskih i međugradskih autobuskih stanica. Pojava ovakvih stanica je
vezana za veće gradove gde se oseća određena potreba i opravdanost uvođenja posebnih i
razdvojenih autobuskih stanica, kako za međugradski, tako i za prigradski saobraćaj.
4
Slika 1: Beogradska autobuska stanica
1.2. Lokacija autobuskih stanica
Prevoz autobusima u mnogim gradovima predstavlja jedini vid javnog prevoza i njime se, za
mnoge, ostvaruje veza sa ostalim mestima u bližoj i daljoj okolini. U većim mestima pored
autobuskog prevoza postoje i prevozi železnicom, vodnim ili vazdušnim prevoznim sredstvima.
Od mesta postavljanja autobuske stanice zavisi naknadno kretanje do cilja putovanja, nekim od
vidova gradskog prevoza ili peške. Zbog toga je mesto postavljanja autobuske stanice važan
element u planiranju ovakvih objekata, jer u krajnjem slučaju od toga zavisi komfor putnika, što je i
osnovni zahtev. Mesto postavljanja autobuskih stanica naročito je važno u malim gradovima, gde
ne postoji neki drugi vid prevoza od stanice i do stanice. Kod velikih gradova, mesto postavljanja
autobuske stanice predstavlja nešto kompleksniji problem, ali i ovde treba poštovati osnovne
principe i prednosti autobuskog prevoza.
Lokacija autobuske stanice zavisi od sledećih parametara:
o
veličine grada,
o
tipa autobuske stanice,
5
o
osnovnih tokova kretanja putnika od i do autobuske stanice,
o
razvijenosti JGP,
o
mreže gradskih saobraćajnica i
o
od stepena značajnosti tranzita na ostale vidove saobraćaja (železnicom, brodovima ili
avionom)
Autobuski saobraćaj predstavlja jedinstveni vid vangradskog prevoza, koji može u potpunosti da
zadovolji potrebe najvećeg broja putnika, dovozeći ih u deo grada odakle oni najlakše sa najmanje
kretanja i izgubljenog vremena mogu stići do svog krajnjeg odredišta. Takođe, pri dolasku u grad,
postoji mogućnost postavljanja više stajališta duž puta ka autobuskoj stanici koji omogućavaju
silazak po želji putnika pre dolaska u autobusku stanicu. Pri napuštanju grada značajna je
povezanost autobuske stanice linijama JGP, gde udaljenost treba da bude podjednaka za sve
stanovnike grada koji na stanicu dolaze peške.
Smeštaj autobuske stanice u centar ili blizu centra smanjuje potrebe za pratećim sadržajima u
stanici. Ugostiteljstvo, prodavnice, razne usluge i drugi sadržaji u ovom slučaju se već nalaze u
neposrednoj blizini stanice, tako da ga ne treba ponavljati u velikoj meri i na samoj stanici.
Sa druge strane, gotovo sve linije JGP prolaze kroz centar, što znači da ne treba posebno
organizovati prevoz do stanice, što predstavlja određenu uštedu pri izgradnji iste.
Smeštaj prigradskih autobuskih stanica treba obaviti takođe što bliže centru, ali u nekim
slučajevima ima opravdnja i smeštaj na periferiji grada. Za smeštaj prigradske autobuske stanice
mora da se zna svrha dolaska većine u grad. Razlog dolaska u grad je pretežno radi posla i škole, ali
i ostali razlozi kao odlazak na pijacu, u dom zdravlja, opštinu i sl. mogu biti značajni za odluku o
smeštaju autobuske stanice. Prigradsku autobusku stanicu treba smestiti u blizini mesta gde većina
putnika, koji se prevoze prigradskim autobusima, ima zahteve za posetom raznim sadržajima u
gradu. Kod većih gradova kod kojih postoji dobro organizovan JGP (metro) ima osnove da se
prigradska autobuska stanica smesti na periferiji u neposrednoj blizini krajnjih stanica metroa, a da
se dalje putovanje nastavlja njime. Na ovaj način brže se dolazi do cilja putovanja, i postoji veća
mogućnost izbora pravca kretanja kroz grad, što odgovara većini putnika.
7
1.4. Stanični pretprostor
Korisnici autobuske stanice za svoje kretanje iz grada prema autobuskoj stanici ili od stanice ka
gradu mogu koristiti: vozila javnog gradskog prevoza, taksi vozila ili putničke automobile.
Takođe, jedan broj korisnika dolazi i odlazi sa stanice peške.
Ukoliko postoji jedna, ili više linija javnog gradskog prevoza do autobuske stanice, potrebno je
obezbediti prostor za pristajanje, tj. stajališta javnog gradskog prevoza. U slučaju da je stanica JGP
počtna, potrebno je predstajališta obezbediti prostor za okretanje vozila.
Za taksi vozila potrebno je obezbediti stajalište, a za putnička vozila prostor za pristajanje ispred
putničke zgrade, parkiralište za kratkotrajno i dugotrajno zadržavanje vozila.Putničku zgradu i
stanični pretprostor, potrebno je povezati putničkim stazama.
Slika 3: Osnovni elementi staničnog pretprostora
1.5. Putnička zgrada
Elemente osnovnog sadržaja putničke zgrade čine tehnološki neophodni elementi koje autobuska
stanica mora da ima da bi mogla normalno da funkcioniše. U elemente osnovnog sadržaja
spadaju:šalteri za informacije,šalteri za prodaju karata,hol,toalet i garderoba.
Elementi pratećeg sadržaja putničke zgrade pružaju dodatni nivo usluge korisnicima autobuske
stanice. Ljudi se zadržavaju na elementima pratćeg sadržaja i na taj način koriste svoje raspoloživo
vreme,kojim je preostalo do polaska ili dolaska autobusa. Elementi pratećeg sadržaja u izvesnoj
meri preuzimaju funkciju čekanja na stanici.
