1. СИСТЕМ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА
Глаголи су несамосталне променљиве речи које означавају радње, стања или
збивања.
1
У основној јединици језичког комуницирања, у реченици, глаголи се јављају у
различитим облицима, зависно од службе коју у њој имају. Глаголи су променљиве речи,
али се они, за разлику од именица, придева, заменица и бројева, који се мењају по
падежима, мењају по лицима, временима и начинима. Када се мењају по временима и
начинима, глаголи разликују категорију броја, односно имају облике и за једнину и за
множину. Њихова промена назива се коњугација.
Глаголи деле с личним и присвојним заменицама категорију
лица
и
броја
(три
лица једнине и три множине). Чисто глаголске категорије су
начин, време, стање
(дијатеза)
и
вид
. Облици који разликују лице и број називају се
лични
или
финитни
, а
они који гласе једнако за свих шест лица -
нелични
или
инфинитни
.
2
Код личних глаголских облика види се које лице врши глаголску радњу, док се код
неличних глаголских облика не види на које се лице односи глаголска радња.
У функцији предиката у реченици могу бити само глаголи у личном глаголском
облику. Лични глаголски облици су времена и начини, а нелични глаголски облици су:
инфинитив, глаголски прилог садашњи, глаголски прилог прошли, радни глаголски
придев и трпни глаголски придев.
Према начину грађења, глаголски облици се деле на
просте
и
сложене
. Прости
глаголски облици граде се додавањем наставака на инфинитивну или презентску основу.
Сложени глаголски облици граде се од помоћног глагола и простог глаголског облика.
3
Инфинитивна (аорисна) основа
, добија се на два начина:
ако се инфинитив завршава на
-ти
испред кога се налази самогласник,
инфинитивну основу добићемо одбијањем наставка
-ти
, на пример од глагола
радити
инфинитивна основа је
ради-
, од глагола
певати
инфинитивна основа је
пева-
, а од глагола
волети
инфинитивна основа је
воле-
, итд.
ако се инфинитив завршава на
-ћи
или
-сти
, инфинитивну основу добићемо када од
1. лица једнине аориста одбијемо наставак
-ох
, на пример: од глагола
пећи
инфинитивна основа је
пек-
(пекох), од глагола
плести
инфинитивна основа је
плет-
(плетох), од глагола
сести
инфинитивна основа је
сед-
(седох), од глагола
дићи
инфинитивна основа је
диг-
(дигох), а од глагола
гристи
инфинитивна основа
је
гриз-
(гризох) итд.
Презентска основа
се добија када од 2. лица једнине презента одбијемо наставак
-ш
, на пример: од глагола
радити
презентска основа је
ради-
(радиш), од глагола
волети
презентска основа је
воли-
(волиш), од глагола
пећи
презентска основа је
пече-
(печеш), од
глагола
плести
презентска основа је
плете-
(плетеш), од глагола
сести
презентска основа
1
Станојчић Живојин и Поповић Љубомир (2008),
Граматика српског језика за гимназије и средње школе,
Завод за уџбенике, Београд, стр. 96.
2
Клајн Иван (2005),
Граматика српског језика
, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, стр. 103.
3
Тасић Милан и Гачевић Радојко (2011),
Граматика српског језика
, Београдска књига, Београд, стр. 67.
је
седне-
(седнеш), од глагола
дићи
презентска основа је
дигне
- (дигнеш), ао до глагола
гристи
презентска основа је
гризе-
(гризеш) итд.
Графички приказан систем глаголских облика изгледа овако:
ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ
Лични (финитни)
Нелични (инфинитни)
Времена
Начини
П
Р
О
С
Т
И
Презент
Аорист
Имперфекат
Императив
Инфинитив
Глаголски прилог садашњи
Глаголси прилог прошли
Радни глаголски придев
Трпни глаголски придев
С
Л
О
Ж
Е
Н
И
Перфекат
Плусквамперфекат
Футур први
Футур други
Потенцијал
2. ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА
Глаголских времена има укупно седам. Проста времена су презент, аорист и
имперфекат. Сложена времена, тј. она састављена од две или три речи, јесу перфекат,
плусквамперфекат, футур први и футур други.
Радни придев у сложеним временима може имати три рода, осим у првом лицу где
има два. Положај енклитика
сам, си
итд. према радном придеву зависи од тога да ли им
предходи нека друга реч:
видео сам
, али
ја сам видео
,
одмах сам видео
;
била је видела
, али
госпођа је била видела
и сл.
Када се два или више сложених времена нижу једно за другим са истим субјектом,
помоћни глагол се обично не понавља:
Бездушни кочијаш их је псовао, грдио и ударао
бичем.
4
У следећим одељцима описан је само начин образовања глаголских времена, док се о
њиховом значењу и употреби говори у тачкама 3 и 4.
4
Клајн Иван (2005),
Граматика српског језика
, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, стр. 114.
