Odlomak

Pojam i drustvena sustina moci

Kroz istoriju razvoja ljudskog drustva moc je bila prisutna u medjunarodnim odnosima pocev od Tukidida, preko Makijavelija sve do danasnjih dana. Postoji konstanta odnosa izmedju mocnih i nerazvijenih drzava kroz istoriju, data kroz izreku: “jaki cine ono sto mogu, a slabi prihvataju ono sto moraju”.
U savremenu nauku o politici pojam moci prvi je uveo Tomas Hobs u delu “O gradjaninu”, isticuci moc drzave kao najvecu moc. Dal smatra da moc predstavlja “sposobnost da se drugi subjekt natera da ucini ono sto inace ne bi uradio”. Kenet Volc tvrdi:” Mocan je onaj ko utice na drugog vise nego onaj na njega. “Borba za moc se smatra borbom za ostvarivanje uticaja na druge subjekte u medjunarodnim odnosima, radi ostvarivanja svojih interesa i ciljeva.”
U najsirem shvatanju moci, ona se na neki nacin poistovecuje sa silom. Najuze shvatanje polazi od toga da se moc moze izjednaciti sa fizickom silom, odn sa mogucnoscu uporebe fizicke prinude. Po Hansu Morgentauu, moc predstavlja sposobnost da se utice na ljudsko misljenje, ponasanje i akcije. On medjunarodnu politiku odredjuje kao borbu za moc.
Pojam moci ima 2 bitne dimenzije koje treba uvazavati: moc kao uticaj i moc kao sposobnost. Ona se deli na opipljivu/dodirljivu (teska moc) i neopipljivu/nedodirljivu (meka moc). Dodirljiva moc se najcesce odnosi na materijalne pokazatelje: velicina teritorije, prirodna bogastva, broj stanovnika i fizicki pokazatelji vojne moci. U nedodirljivu moc se ubrajaju nacionalna volja, diplomatsko umece, podrska koju vlast uziva u narodu…
Moc je sposobnost za izvrsavanje namera i obaveza od strane odredjenih pojedinaca, grupa ili drzava, kao subjekata medjunarodnih odnosa. Klasifikacija: kolektivna, grupna, drzavna, drustvena, nacionalna… Kada je rec o moci kao vladavini, dominaciji i exploataciji, onda se ona prihvata kao politicka moc.

 

 

 

 

Moc kao vladavina

Nametanjem volje drugom u sustini se uspostavlja vladavina i na taj nacin se cesto moc izjednacava sa vlascu. Imajuci u vidu da je drzavna vlast najjaca zbog toga se moc usko vezuje za drzavu (time se dobija pravno utemeljenje). Moc je prvo pravno utemeljenje dobila u rimskom pravu ali se tek sa prvim pocecima moderne filozofske nauke povezuje sa drzavom.Na taj nacin se fizicka i drustvena sustina moci najjasnije izrazava u njenom politickom vidu (odnosno drzavnoj vlasti).Na taj nacin je moc uvedena u politicku filozofiju kao sredisnja kategorija cime je ona u sustini svedena na sposobnost vladanja.Svodeci je na sposobnost vladanja mora se podrazumevati neophodna primena sile koja je jedino moze uciniti efikasnom (a treba je uciniti efikasnom u odrzanju nejednakosti na bilo kom polju).Izjednacavanje moci sa vladavinom i njeno svodjenje na funkciju samoodrzanja pretvara moc u cilj i sredstva (kako pojedinaca tako i dustvenih grupa).Niche kaze: moc i sve sto iz nje proistice usmerava na vladanje putem sile onih koji njome raspolazu

 

 

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Skripte

Više u Sociologija

Komentari

Click to access the login or register cheese