Skladištne – Štetočine

UVOD I ISTORIJSKI OSVRT

Štetočine skladišta su štetočine čiji opstanak moguć jedino u skladištu odnosno, čiji se životni ciklus delimično ili u celosti odvija u zatvorenom.
Osnovni zadaci uskladištenja robe (skladištenje proizvoda, robe, rezervne hrane):

1.    uskladištiti proizvod bez kvantitativnih i kvalitativnih gubitaka
2.    povisiti kvalitet proizvoda ukoliko je to moguće
3.    smanjiti troškove rada i sredstava po jedinici težine proizvoda

Čovek stolećima prikuplja, skladišti i čuva poljoprivredne proizvode. Ustanovljeno je da je skladištenje počelo u neolitskom razdoblju kamenog doba  8000 g.p.n.e, tj. kad je čovek započeo proizvodnju bilja  i uzgoj domaćih životinja,stvorile su se potrebe stvaranja rezervi hrane. Na osnovu iskustva čovek je naučio da se zrnasta roba može čuvati i uskladištiti duže vreme samo ako je dovoljno suva i zaštićena od napada raznih štetočina.
Početak prikupljanja i čuvanja rezervne hrane čoveka je početak prilagođavanja nekih vrsta štetočina koje su inače živele u prirodi, na uslove života  u zatvorenom prostoru. Neke su se toliko prilagodile da je njihov opstanak moguć jedino u zatvorenom prostoru.
Kod nas je opisano oko 100 vrsta štetočina, različite štetnosti i broja koje napadaju sve uskladištene poljoprivredne proizvode, sve vrste žita, seme uljanih biljaka, proizvode životinjskog porekla i razne druge proizvode. Sa uvozom poljoprivrednih proizvoda unose se nove štetočine različitog ekonomskog značaja, od kojih su samo manji broj ekonomski važne štetočine (imaju izraženu štetnost).
Poslednjih 20 godina  u skladištima zrnatih proizvoda žita pšenice i ječma se ne radi o povećanju broja insekata, već o povećanju populacije pojedinih ili o njihovom prenamnoženju. Do tada su bili aktuelni problemi sa Sitophilus granaria – žitni žižak, Sithophilus oryzae – pirinčani žižak, Plodia intepunctella,  Sitotroga cerealella – žitni moljac pojedinih godina, a drugi su se pojavljivali sporadično i retko. Kasnije tokom zadnjih decenija javljuju se problemi sa Oryzaephilus surinamensis – surinamski brašnar, Tribolium castaneum – kestenjasti brašnar, Cryptolestes ferrugineus – lemoflemus, Thyphaea stercorea – gljivar (mikofagna vrsta), Ahasverus advena – oštrokutni zičar (mikofagna vrsta), Plodia sp. i Sitotroga sp.
U skladištima suncokreta do 60 tih g nije bilo pomena štetočinama sada ih ima oko 18 vrsta, a najvažnije su Tribolium castaneum – kestenjasti brašnar, Ahasverus advena – oštrokutni zičar (mikofagna vrsta), Thyphaea stercorea – gljivar (mikofagna vrsta), Cryptolestes ferrugineus – lemoflemus, Alphitophagus bifasciatus, Oryzaephilus surinamensis – surinamski brašnar, Carphophilus hemipterus, Enicmus minutus, Psocoptera, Plodia… iako nisu svi istog ekonomskog  značaja.
Zaštita uskladištenih proizvoda je multidisciplinarna problematika ,koja zahteva i takav pristup, rešavanje svih prepreka koje se pojavljuju u procesu proizvodnje hrane. Tokom prošlog veka potreba za hranom dostigla je vrlo visok nivo, a demografska projekcija pokazuje da će 2100. godine na našoj planeti živeti između 10 i 16 milijardi ljudi. Bitan momenat jeste proizvesti zadovoljavajuću količinu hrane, ali jednako bitan moment je i sačuvati je. Pored unapređenja proizvodnje neophodno je i smanjenje gubitaka, koji nastaju zbog prisustva štetnih organizama u polju i tokom skladištenja, edukacija svih učesnika u proizvodnji hrane, usvajanje i primena mnogih standarda kvaliteta i osnovnih elemenata integralnog menadžmenta u zaštiti uskladištenih proizvoda.

OSNOVI SKLADIŠTENJA I ČUVANJA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

POJAM I SASTAV ZRNENE MASE

Sa njiva društvenog i individualnog sektora skupljaju se raznolike partije (plodovi žita, mahunarki, uljarica) koje se skladište u skladišta proizvođača, prerađivačke industrije ili materijalnih rezervi, a kad se gledaju kao objekti čuvanja, imaju slične osobine. Zajedničkim tehnološkim metodama i postupcima konzervisanja prevode se u skladišno postojano stanje.

Osnovu svake zrnene mase čine:

1.    zrna osnovne kulture (pšenica, raž, suncokret…), po kojoj čitava partija dobija ime, različitih dimenzija, nalivenosti, vlažnosti, stanja (naprsline, lom…), što je uslovljeno osobenošću formiranja, razvoja i sazrevanja plodova i mehaničkim uticajima žetve i transporta.
2.    različite frakcije primesa mineralnog porekla – čestice zemlje, peska; organskog porekla – oštećena zrna osnovne kulture, zrna drugih kultura, polomljena zrna osnovne kulture, štura zrna, seme korovskih biljaka, delovi biljaka, organska prašina…
3.    međuzrneni vazdušni prostor – vazduh u šupljinama izmedju zrna. Zapremina zavisi od oblika zrna, a u ovom prostoru vrši se razmena materija sa spoljnim vazduhom. Veoma je važan za život insekata kao i za njihovo suzbijanje… Koristan za prosušivanje i rashladjivanje.
4.    mikroorganizmi (stalni pratioci) zrna osnovne kulture i frakcije primesa uvek sadrže mikroorganizme. Oni predstavljaju sastavni deo zrnene mase, ali pod određenim uslovima bitno utiču na sastav i kvalitet  zrna. Ukoliko dodje do povećanja vlažnosti dolazi do njihovog burnog razmnožavanja.
5.    insekti i zrna zaražena ili oštećena od štetočina, pregljevi – poznavanje ove uzajamne veze zrnene mase i sredine koja je okružuje pri čuvanju olakšavaju mogućnost da se izbegnu gubici suve materije i održi kvalitet uskladištene robe.