Spoljnotrgovinsko poslovanje

U cemu se sastoji specidicnost spoljnotrgovisnkog posla?
Spoljnotrgovinski poslovi su poslovi medjunarodnog prometa robe, usluga i intelektualne svojine, stranog direktnog investiranja, zakljuceni izmedju pravnih lica sa sedistem u razlicitim
zemljama. Osnovi spoljnotrgovinskog posla cini izvozni, odnosno, uvozni posao. Nosilac izvoznog posla je izvoznik. On je pravno lice, registrovano na teritoriji jedne drzave, koje ima obavezu da isporuci robu, kupcu rezidentu druge drzave i pravo da naplati ugovorenu  vrednost isporucene robe.
Nosilac uvoznog posla je uvoznik. One je takodje pravno lice, registrovano na teritoriji jedne drzave, koje ima obavezu da plati robu, prodavcu, rezidentu druge drzave i pravo na isporuku placene vrednosti ugovorene robe.
Osnovna obaveza izvoznika je isporuka ugovorene robe u roku, i u skladu sa ugovorenim uslovima, a osnovna obaveza uvoznika je placanje ugovorene robe u roku i po ugovorenim
uslovima placanja. Osnovno pravo izvoznika je naplata isporucene robe prema ugovorenim uslovima i rokovima, a osnovno pravo uvoznika je pravo na isporuku robe u roku i u skladu sa dogovorenim uslovima.
Poslovima izvoza i uvoza, kao i brojnim drugim spoljnotrgovinskim poslovima mogu da se bave firme-pravna lica, koje su registrovane za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova kod
privrednih ili trgovackih sudova ili ovlascenih drzavnih agencija za registraciju. U vecini zemalja, pa i kod nas, na snazi je normativni rezim registracije firmi za obavljanje spoljnotrgovinske
delatnosti, sto podrazumeva autonomsku registraciju firmi po ispunjenju zakonskih odredbi, koje regulisu oblast spoljnotrgovisnkog poslovanja. Zahvaljujuci liberalizovanom rezimu
registracije gotovo sva pravna lica se mogu registrovati za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova. Pravna lica, ucesnici u spoljnotrgovinskom poslu, rezidenti razlicitih zemalja, medjusobno se mogu poznavati, ali se u vecini slucajeva, desava da se poslovni partneri po prvi put srecu i da
jedan o drugom imaju malo informacija, sa obzirom da seu prostorno udaljeni i da deluju u razlicitim privrednism sistemima i u okviru razlicitih nacionalnih pravnih sistema. To samo znaci da postupak dobijanja i sticanja informacija u cilju medjusobnog upoznavanja partnera u spoljnotrgovisnkom poslu, zahteva duzi period vremena od standardnog u okvirima unutrasnje  trgovine.
Iz ovoga se moze zakljuciti da je spoljnotrgovinski posao, kao oblik trgovinskog posla, vrlo specifican i da njegova specificnost odredjuje i nacin njegovog odvijanja.2. Posredni ucesnici u spoljnotrgovinskom poslu i njihova uloga.
Posredni ucesnici u spoljnotrgovisnkom poslu su firme koje predstavljaju neophodnu kariku u lancu realizacije spoljnotrgovinskog posla. Ovi ucesnici nisu registrovani za obavljanje
spoljnotrgovinskih poslova, ali bez ucesca mnogih od njih tesko da bi se ostvarila uspesna realizacija izvozo-uvoznih poslova. Zajedno sa neposrednim ucesnicima ovi akteri grade
spoljnotrgovisnku rmezu zemlje u sirem smislu.
U posredne ucesnike u spoljnotrgovinskim transakcijama spadaju:
1. Nezavisni ucesnici i firme, koji nisu registrovani za obavljanje spoljnotrgovinske delatnosti, ali vrse odredjene poslove, tokom realizacije spoljnotrgoviskog posla i predstavljaju logisticku
podrsku neposrednim ucesnicima (izvoznicima i uvoznicima). Svaki od ovih ucesnika ima svoje mesto i ulogu u odredjenoj fazi spoljnotrgovisnkog posla. Tu spadaju:

• Medjunarodne spediterske firme koje imaju zadatak da se brinu o otpremi i dopremi robe, kao i da brinu o robi tokom procesa isporuke.
• Trasportne firme koje obavljaju medjunarodni prevoz robe.
• Osiguravajuce kompanije obezbedjuju smanjenje rizika gubitka dobara tokom njihovog transporta.
• Poslovne banke spoljnotrgovinskih firmi preko kojih se vrse sva njihova placanja i naplate prema inostranstvu.
• Razne usluzne firme koje se bave npr. Marketingom, istrazivanjem trzista….
• Firme koje se bave skladistenim poslovima ciji je zadatak cuvanje robe.
• Mnogi instituti i istrazivacki centri za atestiranje ovlaceni su za ispitivanje pojedinih vrsta dobara koja cirkulisu u medjunarodnom prometu. To su razni instituti za kontrolu  materijala, instituti za kontrolu kvaliteta robe i laboratorije koje kontrolisu pogodnost proizvoda za odredjenu upotrebu.

2. Drzavne institucije od znacaja za spoljnu trgovinu od kojih najveci znacaj ima carina i ministarstvo nadlezno za pracenje spoljne trgovine.
3. Razne nedrzavne institucije kao sto su privredna udruzenja.
3. Neposredni i posredni ucesnici u spoljnotrgovinskom poslovanju, nacrtati semu!