Sportska povreda kičmenog stuba

 
1. UVOD

Povrede kičmenog stuba predstavljaju povrede koje se mogu desiti svakome i na bilo kom mestu, ali su najtipičnije za sportiste. Prevelika aktivnost, rotacija tela, kao i mnogi drugi faktori mogu da utiču na to da se sportista povredi i onesposobi za dalje sportsko funkcionisanje.
2. CILj
Cilj seminarskog rada jeste da:
1. studenti unaprede svoja saznanja o anatomiji kičmenog stuba,
2. se studenti detaljnije upoznaju, sa povredama karakteristične za ovaj deo tela,
3. sticanje saznanja o promenama u funkcionisanju sportista uprkos povredama.
3. METODOLOGIJA

Pri izradi ovog rada vodio sam se literaturom koju posedujem i direktnim izvorima koje sam pronalazio na internetu, a koji su pri tom naravno medicinski i naučno potkrepljeni određenim istraživanjima.
4. DISKUSIJA

4.1. POJAM KIČMENOG STUBA

Kičmeni stub ili kičma je šupalj kostni stub, koji se pruža duž središnje linije zadnjeg zida trupa. On je sastavljen iz kičmenih pršljenova naslaganih jedan na drugi. Ovaj kostni stub štiti kičmenu moždinu koja je smeštena u kičmenom kanalu. Kičmeni stub je sastavljen od 33-34 kičmenih pršljenova, koji su u gornjem delu zglobljeno, dok su na donjem kraju stuba koštano srasli međusobno.

Kičmeni stub se u topografskom pogledu deli na:
5. Vratni ili cervikalni deo,
6. Leđni ili dorzalni deo,
7. Slabinski ili lumbalni deo,
8. Karlični ili krsno-trtični deo.

U vratnom delu kičmenog stuba ima sedam vratnih pršljenova. U leđnom delu ima 12 leđnih ili grudnih pršljenova. U slabinskom delu ima 5 slabinskih pršljenova. U krsno-trtičnom delu ima 9-10 pršljenova, od kojih su prvih pet krsnih pršljenova srasli međusobno u krsnu kost, dok poslednjih 4-5 trtičnih pršljenova srastaju u trtičnu kost.

4.2. POVREDE KIČME
Prema pravcu dejstva sile sve povrede kičmenog stuba dele se na:
• fleksione,
• ekstenzione,
• aksijalne.

Fleksione povrede kičmenog stuba najčešće nastaju kada sila deluje na kičmeni stub koji je u fleksiji. Mogu se dogoditi u svim delovima kičmenog stuba, međutim, najčešće su lokalizovane u torako-lumbalnom delu.

Ekstenzione povrede uglavnom se događaju u vratnom delu kičmenog stuba i nastaju u saobraćajnim nezgodama, pri naglom zabacivanju glave unazad, pad sa motora, skok u vodu itd. Kod ovih povreda dolazi do pucanja veza i razmicanja pršljenskih tela pri čemu ne mora doći do preloma.

Aksijalne povrede nastaju dejstvom sile na kičmeni stub u neugralnoj poziciji.