годинама 21. века довео је не само до великог пораста производње и потрошње већ је
учинио и то да људски живот у свим деловима наше планете постаје међузавистан, све
сличнији губи специфична и добија глобална обележја. Ову тежњу савремене
цивилизације називамо глобализам.

Будући, међутим, да је глобализација показала два своја лица, да је с једне стране

кренула ка освајању нових слобода, демократије и напретка, а са друге стране почела да
срља у неко ново варварство.

Под глобализацијом разуме објективни процес интеграције и технолошког

повезивања света, а глобализам је ндеологија и политика светске доминације.

Ширењем глобализације у свету је дошло до нових подела, пораста дезинтеграције.

У свим земљама људи данас користе сва расположива достигнућа технологије, знања и
идеја. која долазе из других земаља, тако да њихов живот постаје све сличнији. Тај процес
је објективан и дугорочан. Њиме се повезују људи, нације, државе и заједнице. Речју, тај
процес уједињује свет.

Глобализација се развијала вековима али је своја целовита обележја и снагу

деловања добила тек у 20. веку пошто су, развојем технике и технологије а нарочито на
подручју саобраћаја, телекомуникације и информатике, створени услови да се свет
повезује и удружује. Основни елементи глобализације који су довели до тога да данас ни
један човек, нација, држава или заједница не могу да живе сами за себе, одвојено од
других су следећи:

Прво, општа информисаност о догађајима и достигнућима у свету, доступна

свакодневно свим људима, повећава њихово међусобно повезивање.

Друго, свестрана сарадња у размени роба, услуга, рада, капитала и знања омогућава

данас да сви људи, без обзира на то где живе, користе исте производе, од аспирина и
пестицида до најмодернијс електронике и кибернетике.

Треће, стварају се јединствени критерији, мерила и вредности изједначавају се

услови живота и привређивања, технички стандарди итд.

Бајић, З., Бубања, П., Социологија,

Универзитет Браћа Карић, Београд, 2004, стр. 150.