Sredstva kulture i etike poslovanja

UVOD

Društvo, koga čine ljudi i njihova komunikacija se stalno menja prateći savremene tokove čovečanstva. Još od samog postanka ljudskih odnosa i komunikacija, postojala su određena pravila ponašanja.Ono što se u ljudskom ponašanju i običajima odobrava ili prihvata kao valjano i dobro naziva se etika. Reč je grčkog porekla i često se definiše kao učenje o moralu. Svaka profesija ima svoje kodekse ponašanja koje va`e u datom društvu.Najveći poslovni izazov današnjice je kako se etički ponašati, a u isto vreme postići visoke performanse. Na taj izazov odgovor treba da pru`i poslovna etika.

ETIČKE NORME I PRAVILA PROFESIONALNOG PONAŠANJA

Reč “etika” potiče od grčkih reči ethos što znači običaj, i ethikos što znači moralan. Etika je nauka o moralu ili moralnom fenomenu. A pod pojmom “moral” najčešće se podrazumeva sistem normi ili pravila ljudskog ponašanja. Dakle, moral ili moralni fenomen je skup običaja, navika, normi ili pravila ponašanja kojima se ljudi rukovode u svojim postupcima. Definiše se kao ponašanje regulisano normama ili ocenjivanje i usmeravanje svog i tuđeg ponašanja shodno normama. Značajno je istaći da te norme, načela ili pravila ponašanja uvek podrazumevaju regulisanje međuljudskih odnosa, dakle odnosa ljudi između sebe kao i odnosa jedinke prema društvu. To je bitna specifičnost moralne norme za razliku od, recimo, zabrane parkiranja na nekom mestu koja je tehničko – administrativna zabrana.Cilj moralne norme je regulisanje međuljudskih odnosa, ali i određivanje suštine i svrhe čovekovog bitisanja. U ovom smislu cilj moralne norme se određuje pojmom moralno dobro (moralna vrednost, vrednosni sistem) ili jednostavno “dobro” (ispravno, vrlinsko), odnosno “zlo” (neispravno, rđavo). Zato u praksi pojam “moral” podrazumeva šta je dobro, a šta zlo, šta je ispravno, a šta neispravno – pre svega sa aspekta međuljudskih odnosa i odnosa jedinke prema društvu kao celini.
Praktična etika, tj. etika u praksi nastoji da formuliše i obrazlo`i norme pravilnog, dobrog postupanja u svakodnevnom, konkretnom životu. Ona pokušava da usmerava ljude u pravcu ostvarivanja”vrhovnog dobra”, odnosno da utvrdi šta je dobro činiti, kako postupati, kako ocenjivati određene ljudske postupke.Etika u praksi definiše i dobro postupanje u određenim profesijama (zanimanjima), u pojedinim oblastima života, u specijalnim društvenim grupama.
Da bi se neki postupak ocenio kao moralno dobar ili rđav, potrebno je imati kriterijum po kome se sudi ili meri, sa kojim se upoređuje. Ti kriteriji se ispoljavaju u obliku normi ili pravila, i u stvari, znače modele, oblike načina ponašanja kojih se treba dr`ati.
Praktična etika javno proklamuje i formuliše (“kodifikuje”) određene profesionalne obaveze i du`nosti. To se legalizuje u pisanim dokumentima koji se nazivaju kodeksi.
Etički kodeks predstavlja formalizovana pravila i standarde ponašanja kojima organizacija iskazuje šta očekuje od svojih zaposlenih. Kodeksom se podstiče etičko ponašanje uz istovremeno otklanjanje uzroka neetičkog ponašanja. Zaposleni u organizaciji znaju šta se od njih očekuje i kakve su sankcije za kršenje pravila ponašanja. Etički kodeks je od pomoći organizacijama pri rešavanju etičkih dilema koje se mogu pojaviti u poslovanju, pogotovo na inostranom tr`ištu. Kodeks obično sadr`i opšte smernice za ostvarivanje ciljeva organizacije na moralno prihvatljiv način.