2

background image

Живот Сретена Аџића

Сретен Аџић, први управитељ, сматра се оснивачем Мушке учитељске 
школе   у   Јагодини   и   човеком   изузетног   реформаторског   духа   и 
напредних идеја које и данас представљају водиље у нашем раду. На 
свечаном отварању Мушке учитељске школе , Сретен Аџић говорио је 
о разлозима њеног оснивања: " Од колике је користи народна школа за 
народ и државу није потребно особено доказивати.Доста је само да се 
сетимо,   како   се   данас   сви   просвећени   народи   и   све   срећне   државе 
отимају да отворе што више и што бољих народних школа, те кроз њих 
да унесу у народ што више и што чистије светлости од спасоносне 
просвете.   Уз   ту   трудбу,   да   буде   што   више   и   што   бољих   народних 
школа,   иде   упоредо   и   неодвојно   трудба   да   се   спреме   што   бољи 
учитељи. Јер, заиста, господо, нека је школска зграда најсавршенија, а 
ђаци   прави   анђели,   када   се   даду   они   у   руке   неуку   и   неспремну 
учитељу, тешко ће бити и тој школи и тој деци, и оној "просвети" коју 
ће она добивати од  тог учитеља.

1

  А нигде нису тако опасне и тако 

недогледне   зле   последице   од   лошег   мајстора,   као   што   су   у   школи. 
Отуда су добре учитељске школе важна потреба државна и народна. Из 
тога, ето, узрока труде се данас сви просвећени народи да имају што 
више   и   што   бољих   учитељских   школа.   Из   тог   истог   узрока 
установљена   је   и   ова   нова   учитељска   школа,   овај   нови   расадник 
просветни, чије отварање ми данас вршимо на овај свечан начин."
Школа по замисли Сретен Аџића и данас представља наш идеал и наш 
циљ, а то је: "школа која ће образовати човека радна, поштена, разумна; 
човека   здрава,   снажна,   крепка;   човека   уметна,   окретна,   вредна, 
предузимљива, заузимљива, истрајна; човека имућна- човека разборита 
и   промишљена,   човека   свесна   и   љупка,   човека   правична   и 
достојанствена, човека патриоту; човека карактера, права, цела, читава, 
потпуна човека - једном речју ЧОВЕКА

2

".

1.1 Кратак животни опус

Рођен   је   1856.   године   у   Малој   Сугубини  ,од   оца   Милуна 
Милосављевић(Мачужић), и         мајке Саве.  Након смрти његовог оца 
деда   му   је   променио   презиме   у   Аџић.По   мишљењу   његове 

1

 

http://www.pefja.kg.ac.rs/sretenadzic.html

2

 

http://www.pefja.kg.ac.rs/sretenadzic.html

4

ћерке(Сретенове)   могуће   је   да   је   презиме   промењено   због   своје 
изведенице “Мачуга”,или због проклества које га је ‘пратило’

3

.

Сретенови родитељи су умрли веома рано,чак пре него сто је он пошао 
у школу,након чега га је прихватио деда Хаџи Јефто,код кога је провео 
своје кратко детињство.

Хаџи Јефто је свога унука дао у Трстеник у Основну школу и уписао га 
је на презиме које је извео од своје

4

 почасне титуле Х(АЏИ)-Аџић.Као 

малог Сретена су звали Срета Аџијин а кад га у школу пошао Сретен 
Аџић.

Нижу гимназују Сретен је изучио у Крагујевцу(1868-1872),а потом и 
први разред богословије у Београду(1872-1873)

Но,одмах   након   завршеног   првог   разреда   Учитељске  школе   у 
Крагујевцу,Сретен је искључен из  школе.Колико се могло сазнати из 
неких   бледих   података   Аџић  је   био   присталица   слободоумног   и 
напредног покрета Светозара Марковића.За време ђачких и радничких 
демонстрација оне је узео учешће у групи ‘Црвено барјаче’,и због тога 
је био протеран а школа затворена.
Са појачаном енергијом и  ширим видокругом налазимо га на даљим 
студијама о државном трошку прво у Дитесовом педагогијуму у Бечу 
где у први мах се посвећују изучавању наставе за слепе,а затим и у 
Лајпцигу где је наставио педагошко-филозофске студије код  чувених 
професора и научника тог доба (Вунт,Мазијус).

1.2 Књижевни рад

Књижевни рад Аџића обухвата дела: Ручни рад у мушкој школи(1896), 
Српска   национална  школа   (1891),   Телесно   васпитање   за   учитеље 
(1892), Увод у науку о васпитању  (1894), Учитељеве забелешке- низ 
примера   из   васпитачког   рада   (1894),   Телесни   развој   и   гимнастика, 
Васпитачеве забелешке намењене родитељима и пријатељима српског 
подмлатка (1909), Кроз васиону, са сликама (1910), Пољска учионица, 
хигијенско-педагошка установа са 66 слика (1924), Медоносно шибље 
и дрвеће (1924)

5

3

 Jaсна Парлић-Божовић,Педагошко учење и просветни рад Сретена Аџића,стр 14

4

 Јасна Парлић-Божовић.Педагошко учење и просветни рад Сретена Аџића,стр 23

5

 Јасна Парлић-Божовић,Критички осврт на различите погледе о педагогији Сретена Аџића,стр 146

5

Želiš da pročitaš svih 16 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti