Живот Сретена Аџића
Сретен Аџић, први управитељ, сматра се оснивачем Мушке учитељске
школе у Јагодини и човеком изузетног реформаторског духа и
напредних идеја које и данас представљају водиље у нашем раду. На
свечаном отварању Мушке учитељске школе , Сретен Аџић говорио је
о разлозима њеног оснивања: " Од колике је користи народна школа за
народ и државу није потребно особено доказивати.Доста је само да се
сетимо, како се данас сви просвећени народи и све срећне државе
отимају да отворе што више и што бољих народних школа, те кроз њих
да унесу у народ што више и што чистије светлости од спасоносне
просвете. Уз ту трудбу, да буде што више и што бољих народних
школа, иде упоредо и неодвојно трудба да се спреме што бољи
учитељи. Јер, заиста, господо, нека је школска зграда најсавршенија, а
ђаци прави анђели, када се даду они у руке неуку и неспремну
учитељу, тешко ће бити и тој школи и тој деци, и оној "просвети" коју
ће она добивати од тог учитеља.
1
А нигде нису тако опасне и тако
недогледне зле последице од лошег мајстора, као што су у школи.
Отуда су добре учитељске школе важна потреба државна и народна. Из
тога, ето, узрока труде се данас сви просвећени народи да имају што
више и што бољих учитељских школа. Из тог истог узрока
установљена је и ова нова учитељска школа, овај нови расадник
просветни, чије отварање ми данас вршимо на овај свечан начин."
Школа по замисли Сретен Аџића и данас представља наш идеал и наш
циљ, а то је: "школа која ће образовати човека радна, поштена, разумна;
човека здрава, снажна, крепка; човека уметна, окретна, вредна,
предузимљива, заузимљива, истрајна; човека имућна- човека разборита
и промишљена, човека свесна и љупка, човека правична и
достојанствена, човека патриоту; човека карактера, права, цела, читава,
потпуна човека - једном речју ЧОВЕКА
2
".
1.1 Кратак животни опус
Рођен је 1856. године у Малој Сугубини ,од оца Милуна
Милосављевић(Мачужић), и мајке Саве. Након смрти његовог оца
деда му је променио презиме у Аџић.По мишљењу његове
1
http://www.pefja.kg.ac.rs/sretenadzic.html
2
http://www.pefja.kg.ac.rs/sretenadzic.html
4
ћерке(Сретенове) могуће је да је презиме промењено због своје
изведенице “Мачуга”,или због проклества које га је ‘пратило’
3
.
Сретенови родитељи су умрли веома рано,чак пре него сто је он пошао
у школу,након чега га је прихватио деда Хаџи Јефто,код кога је провео
своје кратко детињство.
Хаџи Јефто је свога унука дао у Трстеник у Основну школу и уписао га
је на презиме које је извео од своје
4
почасне титуле Х(АЏИ)-Аџић.Као
малог Сретена су звали Срета Аџијин а кад га у школу пошао Сретен
Аџић.
Нижу гимназују Сретен је изучио у Крагујевцу(1868-1872),а потом и
први разред богословије у Београду(1872-1873)
Но,одмах након завршеног првог разреда Учитељске школе у
Крагујевцу,Сретен је искључен из школе.Колико се могло сазнати из
неких бледих података Аџић је био присталица слободоумног и
напредног покрета Светозара Марковића.За време ђачких и радничких
демонстрација оне је узео учешће у групи ‘Црвено барјаче’,и због тога
је био протеран а школа затворена.
Са појачаном енергијом и ширим видокругом налазимо га на даљим
студијама о државном трошку прво у Дитесовом педагогијуму у Бечу
где у први мах се посвећују изучавању наставе за слепе,а затим и у
Лајпцигу где је наставио педагошко-филозофске студије код чувених
професора и научника тог доба (Вунт,Мазијус).
1.2 Књижевни рад
Књижевни рад Аџића обухвата дела: Ручни рад у мушкој школи(1896),
Српска национална школа (1891), Телесно васпитање за учитеље
(1892), Увод у науку о васпитању (1894), Учитељеве забелешке- низ
примера из васпитачког рада (1894), Телесни развој и гимнастика,
Васпитачеве забелешке намењене родитељима и пријатељима српског
подмлатка (1909), Кроз васиону, са сликама (1910), Пољска учионица,
хигијенско-педагошка установа са 66 слика (1924), Медоносно шибље
и дрвеће (1924)
5
.
3
Jaсна Парлић-Божовић,Педагошко учење и просветни рад Сретена Аџића,стр 14
4
Јасна Парлић-Божовић.Педагошко учење и просветни рад Сретена Аџића,стр 23
5
Јасна Парлић-Божовић,Критички осврт на различите погледе о педагогији Сретена Аџића,стр 146
5
