2
Садржај
Увод .....................................................................................................................2
Историјски развој жандармерије .......................................................................4
Жандармерија у Првом светском рату ................................................................5
Српска војска на Крфу ...........................................................................................9
Обука жандармерије у Првом светском рату ................................................9
Поглед на будућност и даљу судбину српске жандармерије ..........................10
Закључак .........................................................................................................14
Додатак ...........................................................................................................15
Литература .......................................................................................................21
4
“.... Јунаци
На свету нема светије дужности него што је одбрана своје државе, своје нације и вере,
одбрана свог огњишта, својих старих и нејаких. Стога, с вером у Бога, у његову правду и
милост, пођимо напред усмерени у победу и украсимо наше заставе новим ловорикама јер
је на тим заставама привиђење исписало данас јасније него икада наш ратни поклич:
У БОЈ ЗА СЛАВУ И НЕЗАВИСНОТ СРПСКОГ НАРОДА!
ЖИВЕЛА СРБИЈА!
ЖИВЕЛА МОЈА ДИЧНА ВОЈСКА!“
3
Врховни комадант војске
Престолонаследник Александар с.р.
3
Велики рат Србије за ослобођење и уједињење СХС, књига I, 1914. година
5
Историјски развој жандармерије
О богатој традицији полиције у Србији сведочи велики број докумената којима је
било регулисано остваривање полицијских функција, као и надлежност и друга битна
питања од значаја за полицију.
18. фрбруара, 1860. Године, формирана је полиција у Београду као посебан
полицијски орган под називом Управитељство вароши Београда.
Устроением
управителства вароши Београда
први пут је предвиђено формирање жандармерије у
Србији. Трећа глава овог прописа односила се на одредбе о служитељима, односно, то су
биле одредбе о формирању наоружаних службеника-жандарме. Беогрдска жандармеријска
чета бројала је 120 људи, укључујући и 15 коњаника.
Задатак им је био одржавање мира, реда и сигурности као и обављање полицијске
службе. Чета се делила на четири вода а била је стационирана при Главном
управитељству.
Командре чете био је у рангу обер-официра. Постављао га је Кнез на предлог
Управитељства. Он је командовао четом и био је дужан да се стара о обуци и васпитању
жандарма.
Чета се делила на два вода, а сваки вод на два полувода, а сваки полувод на два
одељења. Административне послове у чети обављао је један наредник, а добошарску
службу ршила су три добошара.
За пријем жандарма били су предвиђени следећи услови:
1.
да је реч о српском грађанину, старости између 21 и 35 година,
2.
неожењеном или удовцу без деце, само у посебним условима могли
су се примити ожењени са децом,
3.
да је здрав и висок најмање 171 цм,
4.
да је писмен,
5.
да је доброг валдања и да је познат као поштен човек.
Сви примљени жандарми били су у обавези да служе три месеца на проби, а ако
покажу задовољавајући ниво и дају изјаву да желе да остану у служби, полажу заклетву и
постају стални жандарми.
Посебан одељак Устроениа, односио се на наоружање жандарма. Наоружање и
прибор обезбеђивала је команда војске.
Жандармеријска плата разликовала се и зависила је од положаја у чети. Жандарми-
пешаци примали су 48 талира, жандарми-коњаници 60, жандармеријске поднаредник 66,
жандармеријски коњачки поднареник 72, нареник 84 талира.
Законским прописом донетим 30. марта 1864. Године, Жандрамерија је поред
пешадије, коњице и артиљерије, постала род војске. У погледу обуке, одевања и
наоружања, била је у надлежности војног министарсва, а у свему осталом била је
подређена Министарству унутрашњих дела.
7
Београдска жандармерија је, за време објаве рата 1914. године, имала следећу
формацију:
1.
штаб батаљона,
2.
четири чете жандармерије,
3.
две чете ноћних стражара
4.
један коњички жандармеријски вод.
Комадант целокупне жандармерију био је Јанко Вукасовић, словенац из села
Врловине.
Још пре објаве рата, на дан мобилизације, жандармерија је стављена у стање строге
приправности, која је трајала до 15. јула, дана објаве рата.
Непосредно после тога, капетан Милорад Ђурић, је добио једну комбиновану чету
од жандарма и ноћних чувара, и запосео је дунавску обалу, док је жандармеријски
потпоручник Обрад Радоњић са одељењем од 63 жандарма запосео савску обалу, од
магацина соли до Градске капије.
15. јула, је из Земуна кренула лађа са 6 шлепова и ушла у Саву. Жандарми су, уз
помоћ општинских стражара и могобројних добровољаца, отворили ватру на лађу, која им
је узвратила ватром из митраљеза и пушака. Због великог оштећења лађа је морала да се
заустави на Сави. Овај догађај означава први почетак рата са Аустро-Угарском.
Истог дана, неколико сати касније, кренула је још једна лађа, са 7 шлепова, али је и
она била заустављена под истим околностима.
Заспипајући ватром Београд и посаду жандармерије, градске власти су напустиле
варош, а грађани су се евакуисали како је ко могао. Комадант Дунавске Дивизије,
генералштабни пуковник Миливоје Анђелковић, са својим ађутантом мајором Добросавом
Мајор Драгутин Гавриловић
