Stitasta zlezda

1.    Štitasta žlezda
Štitasta žlezda je u obliku štita ili leptira i nalazi se u uvratnom delu neposredno ispod grkljana, a ispred i sa strana dušnika. Pričvršćena je za tireoidnu hrskavicu grkljana i pokreće se prilikom gutanja. Sastoji se od dva režnja, levog i desnog, koji su povezani suženjem-istmus (lat: isthmus). Ponekad postoji i treći, piramidalni režanj (lat: lobus pyramidalis) u srednjem delu žlezde. U svakom režnju nalazi se veliki broj folikula, koji su funkcionalne jedinice.
Štitasta žlezda je jedna od većih žlezda sa unutrapšnjim lučenjem i njena težina je oko 10-20 g. Neposredno iza štitaste šlezde sa obe strane prolazi povratni grkljanski živac, bočno leži takođe sa obe strane zajednička karotidna arterija, unutrašnja jugularna vena i živac vagus. Ispred je mišićni sloj prednje strane vrata.
Štitasta žleda stvara i sekretuje u krv hormone: tiroksin, tironin i kalcitonin.
1)    Tironin (T3) je aktivna forma hormona (oko 5 puta je aktivniji od tiroksina). Tironin nastaje iz aminokiseline tirozin i sadrži 3 atoma joda. Poluživot ovog hormona je kratak, oko 1 dan. Štitasta žlazda ga proizvodi u manjoj meri, a uglavnom nastaje u periferiji iz tiroksina, koji pod uticajm enzima dejodaza gubi 1 atom joda, tako da nastaje tironin. Gotovo sav tironin vezan je za proteine: prealbumin, albumin i tiroksin-vezujući globulin u krvi, svega 0.4% ovog hormona je slobodno i samo taj oblik je aktivni hormon.
2)    Tiroksin (T4), takođe nastaje iz aminikiseline tirozin, ali poseduje 4 atoma joda. Štitasta žlezda u najvećoj meri sekretuje ovaj hormon. Vreme poluživota je oko 6 dana i nalazi se u krvu još više vezan za protein (prealbumin, albumin, tiroksin-vezujući globulin) nego tironin, slobodno je svega 0.04%. Iz njega dejodacijom nastaje aktivni oblik tironin.
Za stvaranje ova dva hormona potreban je jod, koji se unosi hranom iz spoljašnje sredine. Nedeljna potreba za jodom je oko 1 mg. U nekim krajevima je koncentracija joda u zemlji i samim tim hrani nedovoljna, pa se kihunjska so jodira. Jod se apsorbuje iz creva i dospeva u cirkulaciju.
3)    Kalcitonin je peptidni hormon koji igra ulogu u regulisanju metabolizma kalcijuma. On smanjuje koncentraciju kalcijuma u krvi tako što podstiče njegovu ugradnju u kosti u vidu kalcijumfosfata.
Tiroksin i tironin se vezuju receptore u jedru ćelije što dovodi do intenzivne transkripcije velikog broja gena strukturnih i transportnih proteina. Promene se ostvaruju na nivou čitavog organizma. Ovi hormoni dovode do:

•     povećanja bazalnog metabolizma usled čega je potrošnja energije povećana, sinteza proteina i rast mladih osoba se takođe ubrzavaju,
•     povećava se i aktivnost endokrinih žlezda, sekrecija insulina, glukokortikoida…
•     povećava se broj i veličina mitohondrija u većini ćelija u telu; to je direktno povezano sa povećanjem aktivnosti i potrošnjom enrgije, jer mitohondrije stvaraju ATP.
•     podstiče se rast i razvoj mozga u fetalnom periodu i tokom prvih nekoliko godina života – nedostatak tiroksina u ovom periodu može izazvati mentalnu zaostalost (kretenizam).
•     povećava se razgranja glukoze-glikoliza, ali i njeno stvaranje-glukoneogeneza,
•     razgrađuju se masti iz masnog tkiva i povećava količina slobodnih masnih kiselina u krvi,
•     u srcu dolazi do povećanja njegovog rada,
•     povećana sekrecija ovih hormona može dovesti do nervoze i drugih psihičkih poremećaja,
•     za normalnu seksulanu funkciju potrebni su takođe ovi hormoni.

Rad štitne žlezde je pod kontrolom tireotropnog tj. tireostimulirajućeg hormona (TSH) iz hipofize.