Struktura Zoonoze u AP Vojvodini u periodu od 2000-2009.godine

Kratak sadržaj
Podaci ukazuju da više od 1.400 danas poznatih mikroorganizama koji izazivaju infekcije ljudi,
61% poreklom je od životinja. Lista poznatih zoonoza se stalno proširuje, prepoznaju se i otkrivaju nove
bolesti. Zbog toga zoonoze predstavljaju značajan zdravstveni i ekonomski problem u čitavom svetu.
Učešće oboljenja ove grupe u nacionalnoj patologiji stanovništva jednog područja zavisi od prisustva i
rasprostranjenosti žarišta, vrste rezervoara, primene i efikasnosti preventivnih mera. Cilj ovog rada je da
analizira strukturu zoonoza i distribuciju vodećih zoonoza u populaciji AP Vojvodini. Analiza je
napravljena na osnovu podataka iz registra zaraznih bolesti koji se vodi u Centru za kontrolu i
prevenciju bolesti Instituta sa javno zdravlje Vojvodine. Obuhvaćen je desetogodišnji period od 2000-
2009. godine. Od 70 zaraznih bolesti, koje podležu obaveznom prijavljivanju na osnovu važećeg
zakonskog propisa, polovinu čine oboljenja ove grupe. Analizom su obuhvaćena samo ona oboljenja
koja su svrstana u grupu zoonoza i zoonotičnih vektorskih bolesti, a registrovane su u toku poslednjih
10 godina. U posmatranom periodu u AP Vojvodini je registrovano 15 oboljenja koja se prijavljuju u
grupi zoonoza i zoonotičnih vektorskih bolesti. Prema visini incidencije, vodeća oboljenja ove grupe su
lajmska bolest, sa prosečnom incidencijom od 9,91/100.000 i trihineloza, sa prosečnom incidencijom od
6,40/100.000 (tabela 1). Toksoplazmoza, Q groznica, leptospiroze i ehinokokoza se u Vojvodini
registruju kontinuirano a prosečna incidencija je ispod 1/100.000. Raspon minimalne i maksimalne
registrovane incidencije pokazuje da u posmatranom periodu nije bilo značajnih razlika u
epidemiološkoj situaciji ovih bolesti. Ostale zoonoze se registruju diskontinuirano ili izuzetno retko,
kao autohtone ili importovane (lajšmanijaza) bolesti. U ovoj grupi oboljenja je registrovan 41 slučaj sa
smrtnim ishodom. Najveći broj smrtnih slučajeva prouzrokovan je tetanusom i leptospirozama. Letalitet
od tetanusa je 54,55% a oboleli i umrlih pripadaju najstarijoj životnoj dobi. Letalitet od leptospiroza je
12,0% za razliku od tetanusa, bolesnici pripadaju produktivnoj životnoj dobi. Registrovana incidencija
zoonoza u humanoj populaciji ne odražava realnu situaciju, s obzirom da zavisi od stepena
prepoznavanja i mogućnosti dijagnostike. Neke vektorske zoonoze, kao što su krpeljski
meningoencefalitis i encefalitis Zapadnog Nila, koje se javljaju u Evropi, uključujući i zemlje iz našeg
okruženja, u našoj pokrajini kao i u čitavoj zemlji nisu registrovane, što ne isključuje postojanje rizika
od infekcije ili mogućnost da se ova oboljenja pojave.
Ključne reči: zoonoze, struktura, ljudi, AP Vojvodina