Stvarno pravo

Susvojina je pravna ustanova rimskog prava. Rimski pravnici su na početku smatrali da više lica može istovremeno imati svojinu nad jednom stvari što se u praksi pokazalo nemogućim, pa su oni tada odredili da svako od tih lica ima svoj udeo nad tom istom stvari, stim da nemaju materijalni deo stvari, nego apstraktni deo stvari “idealni”.Kao takva susvojina je sadržala određene suprotnosti u vidu da svaki suvalasnik ima pravo nad svojim udelom, ubirati plodove i prisvajati ih ali da pri tome ne nanosi štetu ostalim suvlasnicima. Susvojina dakle postoji kada dva ili više lica imaju pravo svojine nad određenom stvari, ali svako prema svom udelu, on se zove još i kvota, alikvotni deo i srazmerni deo. Svi suvlasnici imaju onoliko pravo svojne u odnosu na treća lica, koliko bi imao jedan isključivi sopstvenik na toj stvari. Suvlasnik ima pravo na udeo u celini, koju predstavlja pravo svojine. Suvlasnički udeo označava deo jedne celine a najčešće se izražava u razlomcima(1/3,1/6,1/2..).Gde je neka susvojina u pitanju uvek može doći do neslaganja i sporova, gde oni mogu izaći iz susvojine putem deobe, podnosi se tužba na osnovu jednog od dva osnova: susvojina je nastala nasleđem ili u dr. slučaju.
2. Pravni položaj suvlasnika
Pravo svojine podeljeno je prema obimu a ne prema pojedinim ovlašćenjima, jer ne može jedan suvlasnik imati pravo da upotrebljava stvar a drugi da raspolaže njome. Ova podela znači da svaki suvlasnik ima deo prava svojine nad čitavom stvari, taj deo sačinjava samostalan prdmet suvlasničkog prava. Iz toga proizilazi da imamo 1 pravo suvlasnika na udeo i 2 pravo suvlasnika na samoj stvari, gde svaki suvlasnik ima individualno pravo na svoj udeo ali postoji i suvlasnička zajednica nad stvari, pri čemu nijedna strana nemože preduzimati radnje kako materijalne tako i pravne bez saglasnosti drugog suvlasnika.
Pravo suvlasnika na udeo
Prema rasprostranjenom shvatanju suvlasnik je sopstvenik udela, u austrijskom pravo je to izrečeno u obliku zakonskog pravila. Ukoliko nije drugačije određeno smatra se da su suvlasnički udeli jednaki., ukoliko se neko od suvlasnika ne slaže mora to dokazati. U našem pozitivnom i uporednom pravu je određeno da suvlasnik može raspolagati svojim delom bez prethoden saglasnosti ostalih suvlasnika. Raspolaganje obuhvata pravo otuđenja, opterećena svog udela, može ga prodati, pokloniti, staviti hipoteku…ali ne može konstituisati stvarne službenosti kao ni pravo stanovanja.