Stvarno pravo

STVARNO PRAVO

Stvarno pravo u objektivnom smislu – skup normi koje regulišu subjektivna stvarna prava.
Stvarno pravo u subjektivonm smislu – deluje prema svima, erga omnes i za svoj neposredni objekt ima stvar, apsolutno pravo.
Suština subjektivnog stvarnog prava je u neposrednoj pravnoj vlasti na stvari i nameće svim trećim licima određeno ponašanje (nečinjenje).
Stvarna prava su apsolutna prava.
Posledica apsolutnog dejstva stvarnih prava je posotjanje prava sledovanja
Stvarno pravo je regulisano Zakonom o svojinsko-pravnim odnosima.
Stvarna prava su: pravo svojine, službenosti, ručna zaloga, pravo građenja, stanarsko pravo, zakup, hipoteka, posluga, zakonskopravo preče kupovine.
Odnosi koji se sastoje od skupa ovlašćenja i obaveza na strani različitih subjekata su stvarnopravni osnosi.

Pojam stvari

Stvar je u građanskopravnom smislu deo materijalne prorode koji se nalazi u ljudskoj vlasti i na kojem postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Taj deo materijalne prirode mora da je faktički ili virtuelno u ljudskoj vlasti. Stvari su i prirodne snage, odnosno energije u obliku elektriciteta, toplote, gasa, ukoliko su potčinjene čovekovoj vlasti i stavljene u njegovu službu. Da postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo na delu materijalne prirode koji je u ljudskoj vlasti. Da nije isključen iz prometa, da se nalazi u građanskopravnom prometu. Ali ima stvari u građanskopravnom smislu koje nisu u prometu, samo je pravo svojine koje na njima postoji neprenosivo (tzv. dobra mrtve ruke). Kada za neku stvar kažemo da je u prometu, to u stvari znači da je u prometu pravo svojine na toj stvari. Stvari van prometa su stvari na kojima postoji neprenosivo pravo svojine kao što su na primer javna dobra (stvari u koje nije uložen nikakav rad, i to su dobra koja se nalaze pod javnopravnim režimom i na koja pojedinci nemaju građanska imovinska prava).

Prosta i složena stvar, pripadak

Svaka se stvar sastoji od delova, koji su takvi da se ili ne mogu raspoznati i onda je to prosta stvar, ili se mogu raspoznati i onda je to složena stvar.
Svi delovi složene stvari nalaze se u međusobnoj funkcionalnoj vezi i čine pravnu celinu, a prema fizičkoj vezi koja postoji između njih i koja je relevantna i sa gledišta prava mogu biti:
1) spojeni sastavni delovi, koji su u materijalnoj vezi (fizički spojeni) i
2) odvojeni sastavni delovi, koji su fizički samostalni.
Spojeni sastavni delovi mogu biti:
1) neodvojivi i
2) odvojivi .
Neodvojivi (potpuno inkorporisani) deo je onaj koji se ne može odvojiti bez uništenja, odn. oštećenja stvari ili drugog dela ili njega samog (npr. građevinski materijal od kojeg je napravljena kuća, konac kojim je sašiveno odelo). Potpuno inkorporisani deo ne može biti predmet posebnog prava svojine i ostalih stvarnih prava. Pravo svojine na jednoj stvari nužno se prostire na sve njene potpuno inkorporisane sastavne delove, odn. svi potpuno inkorporisani delovi sačinjavaju jedinstven objekt na kojem postoji jedno pravo svojine.
Odvojivi (nepotpuno inkorporisani) deo je onaj koji se može odvojiti bez uništenja, odn. oštećenja (npr. točak automobila, prozorsko krilo na zgradi).
Odvojeni (fizički samostalan) deo je uvek pokretna stvar, a složena stvar kojoj pripada pripada može biti i pokretna i nepokretna (npr. alat za automobil). Ovakav deo samo povremeno dolazi u fizičku vezu sa stvari, kada joj služi (funkcionalna veza, odn. namena je trajna), dok je odvojivi (nepotpuno inkorporisani) deo u stalnoj fizičkoj vezi.