Odlomak

UVOD

Nove tehnologije stvaraju nove virtuelne kanale za prodaju i isporuku finansijskih usluga. Mobilni virtuelni kanali poboljšavaju tradicionalne bankarske usluge mnogo više od Internet kanala. Mobilno bankarstvo, za sada, još uvek nije zauzelo svoje mesto u bankama s obzirom na mogućnosti koje pruža. Nove tehnologije omogućuju da banka zadovolji sve sofisticiranije potrebe korisnika i da ostvari bolju saradnju sa njima. U ovom radu je obrađena tema “ Tehnologije mobilnog bankarstva“.  Na samom početku rada govori se o mobilnom poslovanju i mobilnom bankarstvu, kada je ono nastalo, gde je nastalo i koje se tehnologije do sada koriste u bankarskom poslovanju. U nastavku su razrađene vrste mobilnog bankarstva i koji su mobilni finansijski ciljevi u dosadašnjem poslovanju.

Objašnjeno je i kakva mobilna plaćanja mogu biti kao i koji su to sve vodeći principi za mobilne finansijske servise. Opisane su strategije mobilnog bankarstva i scenarija za izlazak banaka na mobilno tržište, kao i ocena isplativosti ulaganja u mobilno bankarstvo. Objašnjena je tehnička infrastruktura u mobilnom bankarstvu i koje to softverske platforme koristi uređaj i WAP standard. Među najvažnijim segmentima je i sigurnost mobilnog bankarstva koji je pojašnjen kao i razvoj mobilnog bankarstva u Srbiji i svetu. Na samom kraju rada date su studije slučaja dve banke u kojima je prikazano rad sa aplikacijama preko mobilnih uređaja.

 

 

 

Mobilno poslovanje
Mobilno poslovanje (Mobile business ili m-business) predstavlja novi oblik elektronskog poslovanja. Prednost mobilnog poslovanja je u tome što se ono može odvijati bilo gde i bilo kada uz primenu Internet tehnologije. Zbog svojih velikih potencijala, mobilna telefonija je vrlo brzo uočena kao tehnologija koja može značajno doprineti popularnosti i razvoju interneta. Iz tih razloga tehnologija mobilnog i bežičnog pristupa Internetu izaziva sve veću pažnju, kako kod stručnjaka koji su uključeni u njen razvoj, tako i kod korisnika. Iako, između ove dve tehnologije postoje velike razlike, mnogi u njihovoj integraciji vide velike perspektive za dalji razvoj kako interneta, tako i mobilnog poslovanja. Razlike između ove dve tehnologije je moguće premostiti samo preko odgovarajućih standarda. Takav jedan standard osmišljen je od strane WAP Foruma osnovanog 1997. godine od strane vodećih kompanija u mobilnoj tehnologiji ( Ericsson, Motorola, Nokia, itd. ) pod nazivom WAP ( Wireless Application Protocol ). Početkom 1998. godine nastala je verzija WAP 1.0., a nešto kasnije i druge verzije dok je recimo danas u upotrebi standard WAP 2.0 čijom primenom je omogućeno da se putem mobilnog telefona mogu otvarati zahtevnije internet stranice ne samo u WML kodu nego i u XHTML.
Iako mobilno poslovanje već danas pruža niz usluga kako za krajnje korisnike (elektronska pošta, pretraživanje WEB-a, kupovina, plaćanje parkinga, bankarske transakcje, novosti, prognoze, sportski rezultati i sl.) tako i za preduzeća (pristup bazama podataka, naručivanje, prodaja, plaćanje, finansijske transakcije, prenos poslovnih dokumenata), očekuje se dalji rast broja korisnika mobilnog poslovanja i širenje njegovih mogućnsoti poput integracije svih funkcija bežičnih uređaja u jedan uređaj. Jedno od zanimljivih područja mobilnoh poslovanja je i ono koje koristi GPS (Global Positioning System) za precizno određivanje lokacija korisnika mobilnog uređaja.
Jedna od najvećih prednosti mobilne tehnologije jeste dostupnost i povezanost korisnika, mogućnost korišćenja mobilnih uređaja bilo gde i u bilo kom trenutku. Korišćenje je jednostavno i prilagođeno svima iako je primetna popularnost određenih servisa poput SMS (Short Message Service) kod mlađe populacije. Mobilna tehnologija je omogućila korišćenje interneta bez kupovine PC-a, a određena prepreka njegovom masovnijem korišćenju jeste još uvek nešto viša cena nego kod klasičnog interneta putem kompjutera. Sa jačanjem konkurencije očekuje se dalji pad cena GPRS saobraćaja.
Problem sigurnosti i poverenja korisnika i dalje ostaje najveći nedostatak mobilne tehnologije, pa samim tim i mobilnog poslovanja koje se na njoj zasniva. Istraživanja su pokazala da korisnici zbog još uvek neadekvatnih metoda zaštite nisu spremni da obavljaju velike finansijske transakcije primenom mobilnih uređaja, dok ih istovremeno vrlo rado koriste za kupovinu i transakcije manjih iznosa. Ograničenje u kapacitetima, količinama i vrstama podataka koje se prenose bežičnim putem još uvek su prisutni nedostaci, čije se otklanjanje očekuje sa sve širom upotrebom 3G tehnologije, kao i sad već najavljenom implementacijom 4G tehnologije u mobilnom poslovanju.

 

 

 

Pojam, nastanak i razvoj mobilnog bankarstva
Mobilno bankarstvo (Mobile banking) je najnoviji trend u razvoju elektronskog bankarstva. Ono omogućava izvršavanje transakcija putem prenosnih računara (laptop-a), digitalnih ličnih organizatora (PDA) i mobilnih telefona. Da bi klijent banke adekvatno mogao da upravlja svojim sredstvima, potrebna je tačna i pouzdana informacija o stanju njegovog računa u banci. Tradicionalni model pribavljanja ovakve informacije podrazumeva odlazak do šaltera banke ili zvanje odgovarajuće ekspoziture, što iziskuje znatan utrošak vremena i novca. Rešenje za prevazilaženje prostornog i vremenskog ograničenja našlo se pri upotrebi mobilnog telefona. Finansijske institucije sada imaju mogućnost da ponude bankarske, brokerske, usluge osiguranja preko mobilnih telefona, personalnih digitalnih asistenata (PDA) ili pejdžera. Pri tome, one povećavaju lojalnost klijenata kao i produktivnost svojih zaposlenih.
Najnovija generacija mobilnih telefona poseduje mogućnost povezivanja na Internet, što znači da korisnik može pristupiti svojoj finansijskoj instituciji pomoću mobilnog telefona i izvršiti željene transakcije. Na žalost, tehnička infrastruktura u našoj zemlji još uvek nije dovoljno sazrela da bi se mogle koristiti neke zahtevnije mobilne aplikacije. U Srbiji se mobilno bankarstvo nalazi na samom početku i ono što danas predstavlja našu realnost to su SMS finansijske aplikacije. SMS (Short Message Service) predstavlja isporuku tekstualnih poruka na mobilne uređaje. Prednosti SMS tehnologije su upravo njena jednostavnost i već široka upotreba. SMS servis omogućava korisnicima da preko svog mobilnog telefona provere stanje na žiro ili tekućem računu u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta. Informacija se dobija na jednostavan način putem SMS poruke i ne zahteva dodatno angažovanje korisnika. Za korišćenje servisa potreban je samo mobilni telefon, koji je danas nezaobilazan factor u životu svakog poslovnog čoveka. Klijent više ne mora da odlazi na šalter banke da bi izvršio proveru stanja na svom računu, kao ni da sedi ispred svog računara kao u slučaju e-banking-a. Naravno, SMS tehnologija ima i neke negativne osobine, kao što su ograničen borj karaktera koji se mogu poslati, mogućnost slanja samo nestruktuiranih poruka, zavisnost od opterećenja GSM mreže i lisčno. Međutim, SMS usluga funkcioniše tako da minimalizuje nedostatke SMS tehnologije i bez obzira na njih omogućava korisnicima udoban rad. [1]
Prednosti mobilnog bankarstva su relativno mala ulaganja, veća produktivnost zaposlenih, jednostavnost i veći komfor pri korišćenju bankarskih usluga, dok se nedostaci ogledaju u nesigurnosti klijenata da šalju podatke preko mobilne mreže i još uvek u nedovoljnoj izgrađenosti standard u mobilnom poslovanju.  U tabeli 1 vidimo su troškovi mobilnog bankarstva još uvek dosta visoki (viši od troškova Internet bankarstva), ali ipak dosta niži od troškova klasičnog bankarskog poslovanja putem filijala. Razlog tome je što je internet tehnologija ipak pre razvijena nego mobilna telefonija tako da su i troškovi njene prmene u bankarstvu niži, ali u poslednjih nekoliko godina sa pojavom sve više operatera u mobilnoj telefoniji i sa sve većom konkurencijom primetno je značajno sniženje cena svih usluga (naročito cena SMS i mobilnog Interneta), tako da je za očekivati da u narednom period mobilno bankarstvo postane značajan kanal distribucje bankarskih usluga čak možda popularnije i od Internet bankarstva. Tome u prilog ide i podatak da je u SAD od 1987. godine kada je zabeleženo 7 023 filjale, sada tek 5 328 filijala. I u narednom period može se očekivati isti trend pada broja bankarskih filijala.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Informacione tehnologije

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese