Семинарски рад
ТЕРОРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА
- Х А М А С -
4
1. ТЕРОРИЗАМ
1.1. Појам тероризма
Тероризам као појава још увек није потпуно дефинисан. Постоји мноштво
дефиниција тероризма због константног преформулисавања овог појма кроз историју, тако
да у свету не постоји јединствена, јасна и прецизна дефиниција. Наиме, насилничко
понашање у једном периоду може бити дефинисано као тероризам, док такво исто
понашање или догађаји некад касније могу бити дефинисани као рат, ослобођење, или
само прости криминални акт, тј, незаконито понашање.
Оно што је подударно у свим дефиницијама, и око чега се сви теоретичари слажу,
јесте да је тероризам политички феномен и управо зато је тешко одредити његову
општеприхваћену дефиницију, јер однос науке и политике у свету није равноправан.
Друштвена наука је увек кроз историју, па и данас, у већој или мањој мери следбеник
политике, тј, режима. Наиме, тренутним научним истраживањем овог глобалног феномена
и његовим резултатима угађа се дневној светској политици.
1
За Израел и Америку палестинске организације су терористичке, док су за
Палестинце ослободилачке јер се опиру окупацији њихове отаџбине. Најбољи пример код
нас је свеактуелнија друштвена али и научна полемика око криминолошког одређења
атентата на аутроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, Почињеног од стране
Гаврила Принципа. Док једна страна теоретичара и историчара атентат дефинише просто
као кривично дело убиства, друга га одређује као терористички акт почињен од стране
организоване терористичке групе Млада Босна. Не представља свако политичко убиство,
па и она масовна, тероризам јер не садржи све елементе који карактеришу ову врсту
насиља.
Често и сам догађај дефинише тероризам. На пример када бомбаш самоубица
активира бомбу у авиону то је терористичко дело, а ако војни авион обори цивилни то се
оправдава као несрећан случај.
1
Никодиновић, Н.,
Америчка национална стратегија за борбу против тероризма на почетку XXI века
,
Докторска дисертација, Београд, 2017., стр. 13
5
Дефиниција тероризма се мења према врсти сукоба, а одређују је политички
најмоћнији. Иста или слична дела добијају другачија обележја у зависности од тога ко их
одређује. Ове несугласице обезбеђују тероризму огроман простор у друштву за развој и
ширење, а политичким моћницима за манипулисање.
У појмовном одређењу тероризма присутне су академске (дефиниције
представљене од стране теоретичара друштвених наука) и административне или
институционалне (дефиниције одређених државних и недржавних организација и
институција) дефиниције.
По дефиницији ФБИ из 1999. године тероризам се одређује као "незаконита
употреба силе или насиља против лица или имовине да би се застрашила или присилила
влада, цивилно становништво или било који њихов сегмент ради промоције политичких
или социјалних циљева".
Тероризам је изразито циљна делатност. Терористи најбоље знају за шта се боре и
шта им је најважнији циљ. Према својим главним циљевима може се поделити на следеће
три групације:
1. Идеолошки мотивисан тероризам;
1.1. Левичарски тероризам;
1.2. Десничарки тероризам;
2. Етно сепаратистички тероризам;
3. Верски фундиран тероризам;
3.1. Тероризам секти;
3.2. Тероризам фундиран на интерпретацијама великих религија.
