1
Sadrzaj:
1.Uvod.............................................................................................................................................3
2.Tehničko-tehnološke opasnosti I pretnje……………………………………………………..4
2.1.Tehničko-tehnološki udesi I ugrožavanja bezbednosti……………………………………..4
2.2.Ugrožavanje bezbednosti udesom vazduhoplova..……………………………………........5
3.Udes vazduhoplova…………………………………………………………………………….6
3.1.Vrste udesa………………………………………………………………………………….6
3.2.Udesi po mestu nastanka……………………………………………………………………6
3.2.1.Nastanak udesa vazduhoplova………………………………………………………..7
3.3.Uzroci udesa………………………………………………………………………………..8
3.4.Posledice udesa……………………………………………………………………………13
3.4.1.Požarne opasnosti u šumama, livadama i urbanoj sredini…………………………13
3.4.2.Požarne ekplozije……………………………………………………………….....14
3.4.3.Hemikalije i radijacione opasnosti………………………………………………..14
3.4.4.Žrtve, povrede i oboljenja usled udesa vazduhoplova……………………………15
4.Crna kutija……………………………………………………………………………………16
5.Zaključak……………………………………………………………………………………...18
6.Literatura……………………………………………………………………………………..19
2
1.Uvod
Udesi civilinih i vojnih u svetu česta su pojava i predstavljaju veliku pretnju, kako po bezbednost
života i zdravlja ljudi u vazduduhplovilima tako i ljudi na mestu dogadjaja, pri čemu se
uništavaju vazduhoplovi, razni objekti i prirodna bogatstva. U udesu vazduhoplova gine veliki
broj ljudi, nanose se telesna oštećenja, a dolazi i do raznih oboljenja i psihičkih patnji.
Istovremeno se unistavju objekti na koji se sruse vazduhoplovi, kao i životne namirnice i
vegetacija na većem prostoru.
Prilikom udesa vazduhoplova u vazdušnom prostoru dolazi do prolivanjavelikih količina
kerozina, ulja i drugih maziva, kao i raznih otpada: komada olupine, robe i stvari koje su bile u
vazduhoplovu.
1
Civilni vazduhoplovi u svojim rezervoarima nose 10 i 100 tona kerozina i veću količinu ulja i
maziva, koji se prolivaju prilikom udesa.
Činjenica da su u proteklom periodu godisnje dešavalo 4.518 udesa, prema našim raspoloživim
podacima, govori o tome da je ogromna količina zapaljivih materijala, stvari i olupina pala na
zemlju i zagadila zivotnu sredinu. Svaki civilni vazduhoplov prilikom pada zagadjuje životnu
sredinu desetak kilometara u prečniku, a ako se desi eksplozija delovi vazduhoplova se odbacuju
i dvadesetak kilometara u prečniku. Time se ugrožava bezbednost ljudi, sredine i materijalnih
vrednosti.
1
Ljubo Pejanović,
Osnovi bezbednosti,
Novi Sad, 2016, str.178
4
nedostataka, zamora materijala, spajanja zapaljivih materija sa toplotomi sličnih slučajeva, zbog
kojih dolazi do tehničkih kvarova, eksplozija, požara i udesa.
2.2.Ugrožavanje bezbednosti udesom vazduhoplova
Udesi civilnih i vojnih vazduhoplova u svetu česta su pojava i predstavljaju veliku pretnju, kako
po bezbednost života i zdravlja ljudi u vazduhoplovima tako i ljudi na mestu dogadjaja, pri čemu
se uništavaju vazduhopovi, razni objekti i prirodna bogatstva.
U udesu vazduhoplova gine veliki broj ljudi, nanose se telesna oštećenja, a dolazi i do raznih
oboljenja i psihičkih patnji. Istovremeno se uništavaju objekti na koje se sruše vazduhoplovi, kao
i životne namernice i vegetacija na većem prostoru.
Prilikom udesa vazduhoplova u vazdušnom prostoru dolazi do prolivanja velikih količina
kerozina, ulja i drugih maziva, kao i raznih otpada: komada olupina, robe i stvari koje su bile u
vazduhoplovu.
Civilni vazduhoplovi u svojim rezervoarima nose izmedju 10 i 100 tona kerozina i veću količinu
ulja i maziva, kojij se proloviaju prilikom udesa.
Činjenica da se u proteklom preiodu godišnje dešavalo 4.518 udesa, prema našim raspoloživim
podacima, govori o tome da je ogromna količina zapaljivih materijala, stvari i olupina pala na
zemlju i zagadila životnu sredinu. Svaki civilni vazduhoplov prilikom pada zagadjuje životnu
sredinu desetak kilometara u prečniku, a ako se desi i ekspolizija delovi vazduhoplova se
odbacujeu i do dvadeset kilometara u prečniku. Time se ugrožava bezbednost ljudi, sredine i
materijalnih vrednosti.
3
3
Ljubo Pejanović
, Osnovi bezbednosti
, Novi Sad, 2016, str.178/179
5
3.Udes vazduhoplova
Udes vazduhoplova je događaj koji nastupi od trenutka kada se jedno ili više lica ukrca
u vazduhoplov s namerom da obavi let do iskrcavanja svih lica iz vazduhoplova, a ima za
posledicu smrt, tešku telesnu povredu jednog ili više lica u vazduhoplovu ili van njega, uništenje
vazduhoplova, njegovo oštećenje ili oštećenje u većem obimu imovine i lica na zemlji.
4
Udesom se ne smatraju otkazi uređaja i delova opreme vazduhoplova, prskanje gume, skretanje
sa poletno-sletne staze ili staze za voženje, sletanje iz predostrožnosti, oštećenje vazduhoplova
zbog dotrajalosti materijala, pod uslovom da nije bilo posledica po posadu, putnike i
vazduhoplov i šteta do određene vrednosti pričinjene licima na zemlji.
5
3.1.Vreste udesa
Razvrstavanje udesa vazduhoplova vrši se prema:
Mestu gde se udes dogodio,
Uzroku koji je doveo do udesa,
Posledicama koje je udes izazvao.
Neutrvrđen uzrok (neobjašnjen ili nepoznat)
3.2.Udesi po mestu nastanka
Udesi vazduhoplova prema mestu gde se udes dogodio razvrstavaju se na:
Udes na zemlji
Udes vazduhoplova na zemlji nastaje za vreme stajanja ili voženja vazduhoplova na zemlji, ako
dođe do njegovog oštećenja, ili ako je vazduhoplov prouzrokovao smrt ili telesnu povredu lica,
štetu na imovini ili oštećenja – uništenja drugog vazduhoplova.
Udes za vreme leta
Udes za vreme leta nastaje kada vazduhoplov ili lica u njemu pretrpe udes od uzletanja
(odvajanja od zemlje) do njegovog ponovnog prizemljenja.
4
Pravilo letenja oružanih snaga Glava V
, tač.548, SSNO, Beograd 1979.
5
Pravilo letenja Glava V
, tač.549, SSNO, Beograd, 1979
