Уговор о ускладиштењу
2
Увод
Иако се развио из класичног грађанско-правног уговора о остави (уговор код кога
се једна страна - оставопримац обавезује да уз награду или бесплатно прими покретну
ствар од другог уговорника - оставодавца, да је чува и да је врати оставодавцу када то он
буде затражио), уговор о ускладиштењу је плод релативно новијег правног развоја. Отуда
се и данас на уговоре о ускладиштењу примењују правила уговора о остави, уколико
законска регулатива уговора о ускладиштењу не предвиђа нешто друго. Иначе, складишта
су постојала како у старом, тако и у средњем веку (посебно у великим поморским лукама),
а правни односи између странака били су подвргнути правилима уговора о остави.
Велики развој трговине крајем XVIII и почетком XIX века наметао је потребу за
специјализованим привредницима који ће се бавити искључиво ускладиштењем робе (тај
процес посебно је био изражен у Енглеској као великој поморској и трговачкој сили).
Складишта и данас имају важну улогу у привредном животу држава. Она
омогућавају да се ослободи простор у средствима превоза (бродовима, авионима,
вагонима и сл.), тако да се она могу економичније искоришћавати. Ускладиштењем се,
даље, постиже уравнотежено снабдевање тржишта (што је врло значајно, нарочито у
великим градовима), односно стабилнији однос понуде и потражње, а тиме и стабилније
цене робе.
Уговор о ускладиштењу
4
2.
Врсте складишта
Врсте складишта су
4
:
Јавна складишта
- организације које су дужне да приме на чување робу од
сваког оставодавца уколико располажу одговарајућим слободним простором.
Постоје јавна складишта општег типа која су дужна да приме на чување сваку
робу, јавна складишта специјализованог типа која су дужна да на чување приме
само ону робу за чије су чување регистрована и за чије чување располажу
одговарајућим уређајима и опремом. Ова складишта могу издавати складишницу
као хартију од вредности са традиционалним својством и робни запис за
пољопривредне производе.
Царинска складишта
- користе се у међународном промету робе која се увози
или извози, пре обављања потребних царинских формалности. Царина на овако
ускладиштену робу плаћа приликом напуштања складишта. Постоје у местима у
којима постоје царинарнице и роба која с налази у њима је под сталним
царинским надзором. И ова складишта су овлашћена да издају складишнице.
Сместишта
- врсте складишта које оснивају спољнотрговинске организације ради
складиштења робе које оне увозе или извозе, пре него што се изврши њено
царињење. Роба је под сталним царинским надзором, а царина се плаћа приликом
дефинитивног извоза или увоза. Нису овлашћени да издају складишнице.
Консигнациона складишта
- оснивају их заступници иностраних компанија ради
ускладиштења увезене робе до њене продаје домаћем купцу. Царина се плаћа
приликом продаје. Роба се налази под царинским надзором. Ова складишта нису
овлашћена да издају складишнице.
Тржнице на велико
- складишта која се оснивају ради бољег снабдевања
трговине на мало. Ова складишта такође нису овлашћена да издају складишнице.
3.
(
)
Обавезе складиштара права оставодавца
Прво, обавеза пријема робе. Јавна складишта имају обавезу на основу самог
закона, уколико су испуњени прописани услови, да приме, зависно од своје врсте,
одговарајућу робу сваког оставодавца. Остала складишта ову обавезу могу имати само на
основу уговора. Затим, обавеза чувања робе. То је основна обавеза складиштара, па је у
том циљу он обавезан да предузима све потребне и уговорене мере. Треће, обавеза вођења
складишне књиге. Складишна књига предтавља регистар закључених уговора о
4
Мирко Васиљевић, ,,Трговинско право", Правни факултет Универзитета у Београду, дванаесто допуњено
издање, Београд, 2011., стр. 124.
