Uloga željezničkog teretnog prometa u projektu kučkog područja Sl.Brog

Veleučilište u Slavonskom Brodu

Stručni studij menadžment

Kolegij: Menadžment prometa

Pristupni rad

Uloga željezničkog teretnog prometa u projektu lučkog područja 

Slavonski Brod

U Slavonskom Brodu, siječanj 2011.

1

I. UVOD

Predmet i cilj pristupnog rada:

Predmet   pristupnog   rada   je   značaj  željezničkog   teretnog   prometa   kao   dijela 

željezničkog   prometnog   sustava   općenito,   njegov   značaj   za   ekonomiju   i   gospodarstvo 

Slavonskog Broda, posebno kroz očekivanja u sklopu projekta lučkog područja   Slavonski 

Brod,   uvjetovanog   zemljopisnim   položajem   grada   i   postojećom  

željezničkom 

infrastrukturom

 „...čine je svi objekti i uređaji stalno fiksirani za određeno mjesto koji služe 

proizvodnji prometnih usluga te reguliranju i sigurnosti željezničkog prometa.“

1

. 

Cilj nam je ukazati na važnost željezničkog teretnog prometnog sustava koji bi u 

interakciji s ostalim prometnim sustavima i gospodarskim granama postigao veliki sinergijski 

učinak

2

  (sinergija – 

ekon

. komplementarnost aktivnosti čiji je učinak veći od zbroja dijelova)

za grad Slavonski Brod, ali i njegovo uže i šire okruženje. 

Izvori podataka i metoda prikupljanja

Pri izradi pristupnog rada koristile smo podatke iz stručne literature, sa službenih web 

stranica tvrtki koje se bave željezničkim robnim prijevozom, relevantnih stranica Republike 

Hrvatske i Europske unije te iz podataka prikupljenih na terenu u tvrtkama: AGIT d.o.o. 

Agencija za integralni transport, Regionalni centar Slavonija – Poslovnica Slavonski Brod

3

 i 

HŽ – Cargo d.o.o.  Poslovnica Slavonski Brod

4

. 

Sadržaj i struktura rada

Pristupni rad je koncipiran u tri cjeline. 

U   prvoj   govorimo   o   značaju   i   ulozi   željezničkog   teretnog   transporta   općenito,   o 

njegovom stanju u Republici Hrvatskoj te o važnosti i ulozi Slavonskog Broda za razvoj 

željezničkog teretnog transporta. Druga cjelina je rezultat terenskog istraživanja kojim smo 

prikupile podatke o kontejnerskom terminalu i logističkom centru u sklopu projekta Luka 

Brod. Ovdje je važno pojasniti termine kontejner, kontejnerizacija, terminal, intermodalnost.

1

 Zelenika, R: Prometni sustavi (tehnologija, organizacija, ekonomika, logistika i menadžment), Ekonomski 

fakultet Rijeka, Rijeka, 2001. 

2

 Hrvatski enciklopedijski rječnik, Novi Liber d.o.o., Zagreb, 2004.

3

AGIT d.o.o.-tvrtka  koja se bavi organizacijom željezničkog i cestovnog prijevoza, carinskim posredovanjem te 

pružanjem špediterskih usluga na domaćem i međunarodnom tržištu. Organizirana je u dvije poslovne jedinice: 
Cargo i Dom Express. Sjedište kompanije je u Zagrebu, a  ima poslovnice u svim većim gradovima Hrvatske.

4

 HŽ Cargo d.o.o. – dio HŽ Holdinga kojega čine još HŽ-Putnički prijevoz d.o.o., HŽ-Infrastruktura d.o.o. i HŽ 

– Vuča vlakova d.o.o.

2

II.

ZNAČAJ ŽELJEZNIČKOG TERETNOG PROMETA

Karakteristike željezničkog  teretnog prometa

Željeznički promet je jedan od najznačajnijih vrsta kopnenog transporta. Značajke 

suvremenog svjetskog, ali i europskog društva su porast broja stanovnika, dulji životni vijek, 

povećana potrošnja, povećanje proizvodnje, znatno povećan transport  (i putnika i roba), ali i 

svijest čovjeka da je uz zadovoljenje ljudskih potreba i ekonomskih ciljeva nužno voditi brigu 

o očuvanju okoliša. Željeznički teretni promet u ovom smislu ispunjava mnoge kriterije i za 

Europu ima izuzetan značaj i perspektivu u odnosu na ostale prometne modalitete:

9

1.

pouzdanost, sigurnost

 – teretni vlakovi voze prema unaprijed utvrđenom rasporedu, 

termini isporuke se mogu unaprijed planirati neovisno o npr. zagušenjima u prometu, 

tipičnim za cestovni promet, što pogoduje učinkovitosti ostalih gospodarskih grana 

povezanih uz transport; 

2.

učinkovitost, ekonomičnost – 

jedna teretna kompozicija zamjenjuje prosječnih 60-70 

teretnih kamiona što omogućuje istovremen transport velike količine različitih vrsta 

roba u kratkom periodu, smanjuje troškove transporta koji se raspoređuju na više 

tvrtki, rasterećuje skladišne prostore u lukama, smanjuje skupe troškove skladištenja; 

3.

sigurnost

  – malen udio željeznički nesreća: čak i bez ljudskih žrtava ili ekoloških 

incidenata, za robni transport svako kašnjenje ili oštećenje robe može donijeti velike 

štete gospodarstvu. Isto tako, transport štetnih tvari željeznicom ima najmanji udio u 

ekocidima koji su posljedica prometnih nezgoda, a pokazalo se da su oštećenja robe 

prevezene željeznicom namanja.

4.

doprinos zaštiti okoliša – 

prebacivanjem prometa s cesta na željeznicu smanjuju se 

uska grla na cestama, zagađenje okoliša i emisija štetnih stakleničkih plinova (ugljični 

dioksid,   metan,   dušikov   oksid,   haloni,   vodena   para,..)

,

  smanjuje   broj   nesreća   na 

prometnicama, ekoloških nezgoda ili potencijalnih katastrofa.

Proces   globalizacije   tržišta   ima   velik   utjecaj   na   transport   roba:   svakodnevno   smo 

svjedoci   seljenja   kompletnih   proizvodnih   pogona   na   istok,   a   samim   tim,   i   potrebom   što 

efikasnijeg transporta gotovih proizvoda i roba nazad, na zapadno-europsko i ostala svjetska 

tržišta.   Zemljopisni   položaj   RH   u   ovom   smislu   je   jedna   od   njenih   najznačajnijih 

konkurentskih prednosti jer se dobar dio tranzicije roba odvija preko našeg teritorija kroz više 

prometnih modaliteta čime sigurno postoji velika šansa za razvitak cjelokupnog gospodarstva.

9

 http://ec.europa.eu/transport/

4

Željeznički teretni promet u Republici Hrvatskoj

Zemljopisni položaj RH i postojeća infrastruktura mogu Hrvatskoj uz dobro vođenu 

prometnu   politiku  

(„..skup   ekonomskih   i  političkih   akcija  društva   koje   trebaju   osigurati 

optimalnu strukturu prometnog sustava, ali i njegovo uspješno djelovanje.“)

10

,  

usklađenu s 

prometnom   politikom   Europske   unije   donijeti   veliku   konkurentsku   prednost   i   značajan 

ekonomski   napredak.   Prema   podacima   Zavoda   za   statistiku   RH,   prijevoz   roba   u 

kontinetalnom dijelu prema vrstama prijevoza izgleda ovako:

Grafikon 1. PRIJEVOZ ROBA (KONTINENTALNI) PO VRSTAMA TRANSPORTA  U RH 

Izvor podataka: Državni zavod za statistiku RH, http://www.dzs.hr/

Za usporedbu, situacija u EU izgleda ovako: 

Grafikon 2. PRIJEVOZ ROBA (KONTINENTALNI) PO VRSTAMA TRANSPORTA - E27 

Izvor podataka: Eurostat, http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/transport/data/main_tables

10

 Zelenika, R: Prometni sustavi (tehnologija, organizacija, ekonomika, logistika i menadžment), Ekonomski 

fakultet Rijeka, Rijeka, 2001.

5

Koridor X je poveznica zapadne i južne Europe. Ukupna duljina koridora je oko 2.360 km, a  

duljina pruga X. koridora u Hrvatskoj je 434 km. Hrvatski dio se u najvećoj mjeri koristi za 

tranzitni promet.

Ogranak Vc je dio paneuropskog koridora koji vodi od Budimpešte preko Bosne i 

Hercegovine do luke Ploče.

13

Upravo činjenica da je Slavonski Brod smješten na sjecištu ova dva važna europska 

koridora i uz rijeku Savu, omogućila je da se u Slavonskom Brodu krene s projektom Luka 

Brod, a naša zamisao je pokazati udio i značenje željezničkog robnog transporta u ovom 

projektu koji će u potpunost afirmirati intermodalnost prometa kao normu za budućnost kroz 

postignute rezultate.

13

 Prometna-zona, www.prometna-zona.com/koridori

7

3. KONTEJNERSKI TERMINAL SLAVONSKI BROD

Prema statističkim podacima RH, ali i EU vidljivo je neravnomjerno sudjelovanje 

pojedinih prometnih modaliteta u prijevozu roba, na štetu željezničkog i riječnog. Europa je 

prepoznala   višestruke   prednosti   i   važnost   željezničkog   teretnog   transporta   kao   i   potrebu 

razvoja logističkih centara u kojima će do punog izražaja doći intermodalnost. 

Potpunu primjenu teorije u praksi imamo upravo u Slavonskom Brodu kroz Logistički centar 

Slavonski Brod u čijem sklopu je 2. studenog 2010. otvoren kontejnerski terminal. Terminal 

površine 8863m

2 

je smješten u industrijskoj zoni Bjeliš

.

U   razgovorima   s   rukovoditeljem   tvrtke   Agit   d.o.o.   g.Vinkovićem   obavljenim 

2.12.2010. i g. Dobrovodskim , voditeljem projekta Logistički centar Brod 4.12.2010., došli 

smo do sljedećih zanimljivih podataka vezanih uz projekt.

Tvrtka HŽ Cargo je potpisala koncesiju s Lukom Brod na 25 godina ekskluzivnog 

korištenja 3,5 hektara lučkog prostora za obavljanje lučke djelatnosti, lučke prijevozne usluge 

i logističke djelatnosti. HŽ Cargo je u ovoj godini osigurao sredstva u iznosu od 81 milijun 

kuna, a ostatak sredstava se planira namaknuti kroz model javno-privatnog partnerstva te 

poticajna sredstva Europske unije. Planirani završetak logističkog centra je do kraja 2013.g. 

HŽ Cargo i njezina tvrtka kćer Agit d.o.o. kroz   partnerski odnos koriste postojeće 

kapacitete zatečene u industrijskoj zoni koji su u stranom vlasništvu (bivši Danish Camp 

Supply- sada Distributivni Centar Snabdijevanja d.o.o. Slavonski Brod). 

Slika 2. INDUSTRIJSKA ZONA-PODRUČJE BUDUĆEG LOGISTIČKOG CENTRA  LUKE BROD

Izvor: AGIT d.o.o. Slavonski Brod

Kapaciteti postoje iz vremena NATO misije u RH za potrebe snabdijevanja američke vojske, 

u potpunosti ih je opremio strani investitor,  a sadrže:

o

2100 m

2

 skladišta (2100 paletnih mjesta)

8

o

iznajmljivanje skladišnog prostora opremljenog video nadzorom

o

mogućnost priključenja  

frigo kontejnera

  – kontejneri s računalima koji reguliraju 

temperaturu posebnim softverom, prema vrsti robe koju voze 

o

carina, carinsko skladište, špedicija 

o

izvozni EU veterinarski broj 

o

IT povezanost sa sustavom Hrvatskih željeznica i informatičkim sustavom Luke Brod

o

on line praćenje vagona u stvarnom vremenu

o

certificirano osoblje, parking, praonica

o

sva potrebna infrastruktura

Osim izgradnje preostalih terminala, u planu je još izgradnja sjevernog kolosjeka u 

luci   Brod,   produljenje   pristaništa   sa   120   na   360   metara,   pretakališta   naftnih   derivata   za 

vagonske i kamionske cisterne, izgradnja cjevovoda za naftu duljine 2km.

Slavonski Brod se otvaranjem ovakvog  logističkog centra svrstava u važna čvorišta na 

prometnoj karti Europe, a pomoću sposobnih menadžera možemo postići da kada  proizvođač 

ili veletrgovac u Rotterdamu zatraži najbrži i najpovoljniji pravac za južnu Europu , dobije 

kao odgovor – Slavonski Brod! 

Gospodarstvenici   Slavonskog   Broda   koji   koriste   kontejnerske   pošiljke   dobivaju   ovako 

organiziranim poslom bržu i jeftiniju uslugu (postojeći željeznički kolodvor nema uvjete za 

kontejnerske pretovare) te mogućnost smještanja robe u 

bescarinsku zonu

. „Područje koje je 

obično smješteno pokraj međunarodne luke ili zračne luke i na koje uvezena dobra mogu biti 

iskrcana, uskladištena i ponovno ukrcana bez plaćanja carine (customs duties) ili drugih vrsta 

posrednih poreza (indirect tax), uz uvjet da ne budu uvezena u zemlju u kojoj se bescarinsko 

područ   je   nalazi.   Bescarinska   se   područja   obično   smatraju   područjima   izvan   državnog 

područja zemlje i područjima u kojima trgovci mogu poslovati bez ograničenja što ih nameće 

država.“

15

Također se otvaraju mogućnosti i auto-prijevoznicima za razvoz robe do mjesta koja nisu 

umrežena   željeznicom,   kamionskim   prijevozom   kontejnera   do   skladišta   kupca   što   je 

rezultiralo privlačenjem i smještajem transportnog klastera u zonu logističkog centra.

15

Ott, K. i Arbutina, H.:Porezni leksikon s višejezičnim rječnikom, Zagreb: Institut za javne financije, 1999.

10

Uz navedene kapacitete, ovaj centar očekuje godišnji promet od približno 3 miljuna 

tona roba: 2 milijuna tona nafte i 1 milijun tona ostale robe – žitarice, šećer, biogorivo, 

industrijski proizvodi. Isto tako, tu se planiraju pretovarivati kontejneri iz Luka Ploče i Rijeka 

za odredišta na plovnom putu Save i Dunava.

HŽ Cargo uz brodski centar, planira logističke centre ovog tipa u Zagrebu, Rijeci i Pločama 

uz napomenu da se od brodskog očekuje jedna od vodećih uloga zbog smještaja na sjecištu 

koridora X i Vc.

Razvoj   logističkih   usluga   temeljen   je   na   povezivanju   riječnog,   željezničkog   i 

cestovnog   prometa,   ostvarenju   kvalitetnog   kombiniranog   prijevoza   intermodalnih   jedinica 

preko   kotejnerskog   terminala.   Temeljni   ciljevi   ovog   projekta   su   stvaranje   konkurentnih 

logističkih usluga u zemlji, razvoj sigurnih i ekološki prihvatljivih metoda transporta, što bi 

značilo buđenje gospodarstva regije, a za sve poslovne subjekte, povećanje profita. 

11

Svi ovi resursi su u direktnoj vezi sa željezničkim robnim prometom jer će se dobar dio 

planiranih, proizvedenih, dopremljenih, uskladištenih količina otpremati putem željeznice te 

se s ekonomskog i gospodarskog aspekta može očekivati značajan napredak.

Kontejnerski terminal i ekologija

Težnja EU je preusmjeriti što veću količinu cestovnog robnog prometa na željeznički, 

što se osim u njenoj prometnoj politici za naredne godine vidi i kroz poticajne programe EU.

  Kontejnerski   terminal   u   sklopu   projekta   Luka   Brod   kao   i   razvoj   kompletnog 

logističkog centra rezultirat će velikim povećanjem prometa roba, povećanim gospodarskim 

aktivnostima,   ali   i   povećanim   opasnostima   vezanim   uz   moguće   zagađenje   okoliša   zbog 

incidenata, kao i povećane emisije stakleničkih plinova u atmosferu.

Ekološka prihvatljivost kompletnog projekta usklađena je s normama i zahtjevima EU što se 

vidi   kroz   odobrena   sredstva   Europske   unije   -   projekt   Marco   Polo   II     kojim   se   potiče 

prebacivanje

tonakilometra (količina robe u tonama preveženim na određenu udaljenost u km) 

s cestovnog na željeznički i riječni promet.

Slika 4. BROŠURA PROGRAMA MARCO POLO

Izvor: Transport-Marco Polo-Europska komisija, ec.europa.eu/transport/marcopolo/

Marco Polo je program EU predviđen u razdoblju 2003-2013. za smanjivanje udjela 

cestovnog   prometa   (na   razinu   iz   1998.)–   pretrpanosti   prometnica,   prometnih   čepova, 

onečišćenja   uzrokovanog   cestovnim   prijevozom   tereta   te   za   poticanje   korištenja   ostalih 

sustava   prijevoza   tereta   (željezničkog,   morskog,   riječnog)   u   državama   sudionicama 

programa.

17

Od 2007. ima nadogradnju, Marco Polo II čiji korisnik je RH. 

17

 http://www.mvpei.hr/

13

„Cilj programa Marco Polo je poboljšati ekološku izvedbu europskog teretnog prometa tako 

da se  s ceste godišnje rastereti za 20 milijardi tonskih kilometara tereta, što je jednako 

prometovanju više od 700.000 kamiona godišnje između Pariza i Berlina. Time će se ostvariti 

značajne ekološke, društvene i gospodarske koristi.“

18

Europska komisija predviđa da će svaki euro uložen u u projekte u okviru programa Marco 

Polo donijeti najmanje šest eura u socijalnoj zaštiti i zaštiti okoliša.

19

Što se tiče kontejnerskog terminala u Slavonskom Brodu, sigurno je da će svojim 

radom   pospješiti   prebacivanje   tonakilometara   sa   cesta   na   druge   prometne   modalitete   – 

željeznicu, riječni promet. Tu se potvrđuje značaj željezničkog prometa jer je znatno manji 

zagađivač i ekološki daleko prihvatljiviji od cestovnog teretnog prometa.

Kontejnerski terminal i održivi razvoj

Iz svega prethodno navedenog jasno je da je razvoj logističkog centra s kontejnerskim 

terminalom (kao dijelom željezničkog robnog transporta) usklađen  i s konceptom 

održivog 

razvoja

  – „težnja za primjerenom uporabom ograničenih resursa, na načelima ekonomske 

efikasnosti i obnovljivoj sposobnosti ekosustava i njegovu kapacitetu, odražavajaći dinamičku 

ravnotežu odnosa priroda – čovjek – društvo - tehnologija“ 

20

. 

Nezaustavljiv   rast   tržišta,   povećanje   prometa,   dinamike   i   financijski   rezultati   nisu 

jedini   učinci   suvremenog   društva   jer   se   s   općim   rastom   i   razvojem   povećao   i     problem 

zagađenja okoliša. Europska unija već godinama radi na stvaranju koncepta održivog razvoja 

prometa kroz promociju  intenzivnijeg korištenje onih grana prometa koje su manje štetne za 

okoliš te razvoj integriranog prometa (kombiniranjem cestovnog i željezničkog, pomorskog i 

željezničkog te željezničkog i zračnog prometa). Najvažniji strateški dokument za dugoročni 

razvoj zajedničke prometne politike je Bijela knjiga (White paper) o zajedničkoj prometnoj 

politici, usvojena u rujnu 2001. godine, koja propisuje jedinstvene sigurnosne standarde u 

svim   granama   prometa,   troškove,   mjere   zaštite   okoliša   itd.   Osnovni   cilj   stvaranja   ovog 

dokumenta   je   poticaj   postizanju   ravnoteže   različitih   oblika   prometa   revitalizacijom 

željezničkog, pomorskog prometa i prometa unutarnjim plovnim putovima do 2010. godine.

21 

18

 http://ec.europa.eu/transport/marcopolo/

19

 http://www.entereurope.hr/

20

 Zelenika, R: Prometni sustavi (tehnologija, organizacija, ekonomika, logistika i menadžment), Ekonomski 

fakultet Rijeka, Rijeka, 2001.

21

 http://www.mvpei.hr/

14