1
UNIVERZITET
„UNION – NIKOLA TESLA“
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
BEOGRAD
DIPLOMSKI RAD
Upravljanje i organizacija saobraćajnim
pred
uzećem na primeru AD „Jugoprevoz Kruševac“
Mentor:
Student:
prof. dr
Ţivota Radosavljević
Vlado
Đuković
Broj indeksa I 352-13
Beograd, 2015. godine
4
menadţmenta predstavljaju aktivnosti usmerene na efikasno obezbeĊivanje,
rasporeĊivanje ljudskih i materijalnih resursa radi postizanja odreĊenog cilja.
”Pod menadţerstvom treba podrazumevati nauĉni i profesionalni proces
planiranja, organizovanj
a, odluĉivanja, voĊenja i kontrole prirodnih, ljudskih,
finansijskih i informacionih resursa radi postizanja uspeha u poslovanju”.
5
„Sadrţaj menadţmenta moţemo rasĉlaniti na pet menadţerskih funkcija:
1. planiranje,
2. organizovanje,
3. kadrovsko popunjavanje,
4.
voĊenje, i
5.
kontrolisanje“
6
TakoĊe kao jedna od mnogobrojnih definicija menadţmenta, koja se danas
moţe upotrebiti je:
“Menadžment je proces obavljanja posla sa drugim ljudima, radi
ostvarenja organizacionih ciljeva u dinamičkom okruženju uz efikasno korišćenje
ograničenih resursa”.
7
“Konkurencija koja vlada na tržištu nametnula je potrebu što veće umešnosti u
izboru ciljeva preduzeća i što efikasnije organizacije poslovanja. To je dovelo do
uspostavljanja specijalizovanih nosilaca aktivnosti odlučivanja i koordinacije, iz čega
se razvila posebna funkcija - administrativna. Ona je obuhvatila poslove koji se, u
savremeno organizovanom preduzeću, sadrže u funkcijama upravljanja i
rukovođenja, odnosno menadžmenta.”
8
XX vek je karakteristiĉan po velikim promenama u razvoju i primeni novih
tehnologija, a sredinom XX veka dolazi do prelaska industrijskog društva u
informatiĉko društvo, što je dovelo do globalizacije u svetu.
Savremeni tokovi privrede, koji se pojavljuju usled brţeg tehniĉkog razvoja,
zahtevaju i savreme
nu organizaciju koja se kao sistem stalno menja, usavršava i
prilagoĊava okruţenju. Ovakva revolucija menadţmenta se svodi na znanje, odnosno
kako da se znanja najbolje primene. Tako da sada glavni izvor prihoda postaje
informacija i znanje, a ne kapital,
menadţmentu se daje veoma velika uloga i znaĉaj
za poslovni uspeh.
U savremenijoj istoriji došlo je do sve većeg interesovanja za menadţment kao
nauku pa je to dovelo do većeg broja nauĉnika koji su izuĉavali ovu oblast, te se
razvilo i više škola menadţmenta. Neke od njih su:
• Klasiĉna škola menadţmenta
• Škola ljudskih odnosa (Teorija meĊuljudskih odnosa)
• Škola teorije odluĉivanja (Bihevioristiĉki pristup)
• Škola nauke o menadţmentu (Kvantitativni pristup)
• Škola teorije sistema (Sistemski pristup)
• Situaciona škola menadţmenta (Situacioni pristup).
9
Klasiĉna škola menadţmenta je poznati sistematski pristup menadţmentu.
Rodonaĉelnici ove škole bili su Frederik Tejlor (Frederick Winslow Taylor), Henri Fajol
5
Stavrić, B., Baroš, Ž., Menadžment, KIZ Centar, Beograd, 2005. godina
6
Baroš, Ž., Organizacija i upravljanje preduzećem, Zavod distrofičara, Banja Luka, 2004. godina
7
Sajfert, Z., Menadžment, Tehnički fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2002. godina
8
Babić M., Stavrić, B., Organizacija preduzeća, KIZ Centar, Beograd, 2003. godina
9
Randić D. M., Lekić S., Menadžment, Beogradska poslovna škola – Visoka škola strukovnih studija,
Beograd, 2008. godina
5
(Henri Fayol), Maks Veber (Max Weber). Nast
anak menadţmenta se vezuje za
Frederika Tejlora jer je on prvi primenjivao nauĉne metode za racionalizaciju i
povećanje produktivnosti rada.
Ako se prouĉavanje produbi moţe se primetiti da se prvi temelji menadţmenta
ipak nalaze u Evropi. Fajol je u svojo
j knjizi “Opšti i industrijski menadţment” detaljno
opisao sve funkcije administracije u preduzeću, što je dovelo do toga da postavi
osnove današnjeg menadţmenta. Fajol se konkretnije bavio pitanjima menadţmenta i
organizovanja preduzeća. Njegov doprinos moţemo definisati kroz nekoliko taĉaka:
1.
definisanja funkcije u preduzeću,
2.
opis menadţerske funkcije,
3.
odreĊivanje potrebnih sposobnosti za obavljanje funkcija,
4.
opis ĉetrnaest principa,
5.
opis pet elemenata administracije: predviĊanje, organizacija,
komandovanje, koordinacija i kontrola.
10
Tako da sada kada se priĉa o zaĉetnicima nauke o menadţmentu, Fajol se
naziva ocem menadţmenta.
Sve brţim tehniĉko tehnološkim razvojem, nije samo pojaĉano interesovanje
za izuĉavanje menadţmenta, već se veliki znaĉaj daje i izuĉavanju organizacije kao
posebnog dela. Tako da kao i u menaţmentu, i kod organizacije se javljaju razliĉite
teorije i škole. Bez obzira na razliĉite aspekte i kriterijume po kojima bi se mogle
razvrstati razliĉite škole organizacije, dva su kriterijuma dominantna:
− Prvi kriterijum je kriterijum vremena u kome su orijentalno nastale, pa se
teorije organizacije dele na:
1.
klasiĉnu školu organizacije koja je nastala oko 1900. godine, a
primenjivala se do tridesetih godina dvadesetog veka,
2.
neoklasiĉnu školu organizacije koja je nastala nakon klasiĉne škole i
primenjivana je do pedesetih godina dvadesetog veka,
3.
moderna škola organizacije koja traje od 1950. godine do današnjih
dana.
− Drugi kriterijum je kriterijum izloţenih misli i ideja, pa se teorije organizacije
dele na:
1.
tradicionalnu školu,
2.
bihejvioristiĉku školu,
3.
rukovodnu školu,
4.
kvantitativnu školu organizacije.
11
Klasiĉna škola je nastala kao rezultat istraţivanja autora kao što su: Teylor,
Fayol, Ford, Gant, Ţilbert, Emerson, Urwick, Koontz i dr. Klasiĉna škola moţe se
posmatrati kroz tri njena teorijska pristupa:
1.
uĉenje F. Tejlora koje se moţe sagledati u teoriji “Tejlorizma”
2.
uĉenje Fajola koje se moţe sagledati u teoriji „Fajolizma” i
3.
uĉenje Vebera koje se moţe sagledati u teoriji „Birokratske
orga
nizacije”
12
.
10
Anri Fajol, Opšti i industrijski menadžment, Adižes, Novi Sad, 2006.godina
11
prof. dr Života Radosavljević, Teorija organizacije, Beograd 2005. godina
12
prof. dr Života Radosavljević, Teorija organizacije, Beograd 2005. godina
7
1.
Uslužni
sektor
Za znaĉajniji ekonomski rast u poslednjih dvesta godina, usluge predstavljaju
znaĉajan faktor. To se najbolje moţe videti kroz industrijsku revoluciju u 18. veku
(razliĉite promene u proizvodnji, finansjama, strukturi kapitala, prevozu i
komunikacijama).
Zahvaljujući njima i njihovom uĉešću u ekonomiji razvijenih zemalja, poĉinje
sve veće korišćenje termina usluţno društvo i usluţna ekonomija. Ovi termini
pojavljuju se krajem 70-
tih i poĉetkom 80-tih godina i od tada se upotrebljavaju kako
bi objasnili ekonomiju koja se najviše naslanja na usluge.
Krajem prošlog veka društvo prolazi kroz fazu „revolucije usluţnih delatnosti“.
To se posebmo moţe videti kroz posmatranje:
• razvoja usluţnih delatnosti i menjanja ponude (proširenje spektra usluga, u
skladu sa potrebama potrošaĉa);
• uticaj usluţnog sektora na razvoj ekonomije;
• uticaj usluţnog sektora na poboljšanje kvaliteta ţivota i
• korelacija razvoja usluţnih delatnosti sa zaposlenošću.
Usluţni sektor danas ĉini preko 60% bruto nacionalnog dohotka svetske
privrede, drugaĉije reĉeno, veoma malo je privreda u svetu koje nemaju veoma bitan
usluţni sektor.
15
Znaĉaj usluga u smanjenju stope nezaposlenosti je veoma bitan i moţe biti od
velike vaţnosti u tranziciji. Porast zaposlenosti u ovom sektoru je zabeleţen i u
periodu najvećih recesija. MeĊutim, otvaranje novih radnih mesta desilo se u
zemljama koje su imale radnu snagu koja je mogla i bila sposobna da radi u
usluţnom sektoru.
Vaţnost usluţnog sektora je u tome što je on potpuno drugaĉiji u odnosu na
preraĊivaĉki. Sociolog Daniel Bell je opisao faze u evoluciji prirode rada:
• agrarna „borba protiv prirode“ u kojoj se ljudi suprotstavljaju prirodi;
• industrijska odnosno „borba protiv preraĊene prirode“ u kojoj ljudi i mašine
imaju glavne uloge;
• postindustrijska usluţna „borba izmeĊu lica“, u kojoj postoji borba izmeĊu
sluţbenika i potrošaĉa, ili profesionalca i klijenta.
16
Svakoj fazi potrebni su drugi resursi, tako se u industrijskom društvu standard
odreĊuje koliĉinom roba, a postindustrijsko društvo se bavi kvalitetom ţivota, koji se
meri koliĉinom usluga, kao što su: zdravstvene, edukativne i rekreativne usluge.
1.1. Pojam usluga
Jedinstvena definicija usluga nije ustanovljena, i osnovni razlog toga je taj što
su se kriterijumi definisanja menjali u zavisnosti od nauĉnika koji je istraţivao ovu
oblast. Ameriĉko društvo za marketing (AMA) definiše usluge kao aktivnosti,
korisnosti ili satisfakcije koje se nude na prodaju ili pruţaju u vezi sa prodajom
15
Bakić, O., Ljubojević, Č., Živković, A., Menadžment usluga u savremenoj ekonomiji, Beograd,
Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu 1998. godina
16
Bakić, O., Ljubojević, Č., Živković, A., Menadžment usluga u savremenoj ekonomiji, Beograd,
Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu 1998. godina
