Ushodni kolon (colon ascedens), Poprecni kolon (colon transversum), Sigmoidni kolon (colon sigmoideum)

Uvod:
Debelo crevo (INTESTINUM CRASSUM) predstavlja zavrsni deo kanala za varenje i pruza se od tankog creva do cmarnog otvora (anus).Deli se na tri sledeca dela:

1.Slepo crevo
2.Kolon ili sito crevo
3.Cmarno ili zavrsno crevo

Na kolonu ili sitom crevu razlikuju se, s obzirom na pravac pojedinih njegovih segmenata, cetiri dela: 1. Ushodni kolon (colon ascedens), 2.Poprecni kolon (colon transversum), 3.Nishodni (colon descendens), 4. Sigmoidni kolon (colon sigmoideum).
Debelo crevo je smesteno najvecim delom u donjem spratu abdomena, a svojim kracim zavrsnim delom (colon sigmoideum i rectum) u karlici Ukupna duzina debelog creva je 1,5m.
Pocetni deo debelog creva lezi u desnoj bedrenoj jami i naziva se slepo crevo (cecum).Ono je slepo zatvoreno na svom donjem kraju a navies se nastavlja ushodnim kolonom.

Anatomija kolona
Debelo crevo ili kolon je završni deo sistema za varenje koji kod čoveka počinje ustima, pa preko jednjaka, želuca i tankog creva završava čmarom ili anusom. Kolon je šuplji, kontraktilni organ, dužine oko 180 cm, i promera oko 5 cm. Počinje prelazom iz tankog creva u desnom donjem delu trbuha, ide put gore do jetre/uzlazni kolon/, zatim poprečno do levog gornjeg dela trbuha/poprečni kolon/ i zatim ide put dole/silazni kolon/ i završava se rektumom i čmarom. Kolon je inervisan od strane neuro-vegetativnog sistema tako da funkcioniše autonomno, kao i ostali delovi sistema za varenje.

Funkcija kolona
U kolonu se, kao završnom delu sistema za varenje, odigrava kraj procesa varenja hrane i priprema izbacivanja svih otpadnih i nesvarenih delova, koji kroz kolon putuju putem povremenih, češćih ili ređih, valovitih kontrakcija zida/peristaltični talasi/ do rektuma gde se formira feces. Na tom putu se odigravaju veoma važni segmenti varenja hrane, počev od resorpcije vode, važnih aminokiselina, vitamina K i delova vitaminskog B kopleksa, zatim se vrši sinteza i resorpcija folne kiseline i drugih mineralnih elemenata od značaja za pravilno funkcionisanje organizma.

U tom procesu veoma važnu ulogu igraju brojni sojevi dobroćudnih bakterija, nastanjenih u debelom crevu i njihovo prisutvo i pravilan odnos su od esencijalnog značaja. Prosečan broj peristaltičnih kontrakcija zida kolona je 3-4 dnevno što rezultira izbacivanjem stolice, defekacijom, koja normalno treba da bude meka, formirana, dovoljnog promera i dužine, svetlo braon boje i ne preterano ofanzivnog mirisa. Defekacija se po pravilu događa jedanput dnevno.
Opisana funkcija kolona predstavlja zdrav kolon. Nažalost, brojni su ljudi koji ne mogu ovako da opišu funkciju svog kolona. Oni spadaju u grupu ljudi sa nezdravim, nefunkcionalnim kolonom, sve češćom pojavom u savremenim uslovima života. Najčešći uzroci nastajanja nefunkcionalnosti kolona su izmenjene navike u ishrani, sa obiljem prečišćene brze hrane, sa puno mesa, masti, šećera, konzervansima, pesticida, nitrata, hormona i sa malo prirodnih nesvarljivih vlakana koji su od presudne važnosti za prirodno čišćenje debelog creva i stimulaciju peristaltike. Kao prva posledica usporenja peristaltike je zastoj i sabijanje stolice u donjim partijama, prevelika dehidracija stolice i opšte poznata pojava hronične opstipacije. Stolica je tamno braon boje, prevelikih dimenzija sa pojavom nadutosti trbuha i puno gasova, otežane eliminacije. U uslovima takve nefunkcionalnosti kolona, na njegovim zidovima se talože vremenom obilne mase nesvarene hrane koja truli i produkuje veliku količinu štetnih materija, toksina, gljivica, virusa, sluzi, parazita i sl. Stvaraju se uslovi za poremećaj bakterijskog balansa, pa čak i za prevagu štetnih bakterija. Literaturni podaci koji su nam dostupni ukazuju na stvaranje nekih 22 vrste toksina, kao što su histidin, fenol, botulin, buterna kiselina, muscarin, indol, krezol, gomilaju se teški metali itd. Oni se resorbuju i izazivaju toksemiju organizma, preopterećujući drugu liniju toksikološke odbrane organizma, jetru, pluća, bubrege i kožu. Lokalno se, pre svega, povećava rizik od stvaranja kancera koji je prema učestalosti kod nas i zemljama zapadnog sveta, drugi kancerski ubica kod muškaraca, a treći kod žena. Kod naroda sa drugačijim navikama u ishrani, Kineza , Japanaca, južnoamerikanaca, Azijata, kao i kod izvesnih verskih grupacija koji u ishrani imaju pretežno vegetarijansku hranu bez alkohola i duvana, incidenca pojave kancera je značajno manja.
Količina godinama taloženih masa nesvarene hrane, slepljene na zidovima kolona i u naborima i proširenjma zida kolona, moše iznositi od tri, pa do neverovatnih deset kilograma. Debljina ovih masa, prema nalazima hirurga, može biti i do 1 cm.