Uvod u teoriju književnosti

POJAM TEKSTA
Reč TEKST potiče od latinske reči TEXTUM što znači TKANJE i podrazumeva da se reč tekst odnosi na splet reči.

KONTEKST je govorna ili misaona celina u okviru koje ono što je rečeno ili napisano dobija određenije značenje. I sam književni tekst predstavlja kontekst za manje misaone jedinice. Književni tekst je ustrojen i delovi ne mogu da se izvlače. Prisustvo drugih književnih jedinica je vrlo važno, kada bismo menjali i premeštali, mi bismo menjali taj odnos, narušili bismo taj poredak (književni tekst). I odnosi među samim tekstovima mogu činiti kontekst.
 

HIPERTEKST:
Elektronski zapis na računaru koji daje mogućnost da se tekstovi prebace iz jedne sadržine u drugu pomoću pripremljenih veza- LINKOVA. Tekst se grana. Celina koja je obuhvaćena hipertekstom nema ni početak, ni kraj. Odnosi se i na slike, zvukove, reči. Za ovako obuhvaćen tekst koristimo naziv hipermedija.
 

FILOLOGIJA >LJUBAV PREMA REČI (KNJIŽEVNOSTI)
TEKSTOLOGIJA – textum + logos – deo filologije koji proučava književni ili naučni tekst(pisan, štampan…) da bi se utvrdila istorija teksta i njegov autentični vid.Neki autori tekstologiju ograničavaju na istoriju kritičkog izdavanja teksta, dok drugi uključuju i pitanja, probleme kritičkog izdavanja teksta.(Kauzer)
NIŽA FILOLOSKA KRITIKA : utvrđivanje autentičnosti
VIŠA FILOLOSKA KRITIKA: problemi autorstva i nastanka dela (moramo odrediti ko je autor i kada je delo nastalo)Iz varijanti istog dela treba odrediti autentičan i tačan tekst.Filolog se ne bavi utvrđivanjem umetničke vrednosti teksta.

ATRIBUCIJA – skup naučnih postupaka kojim se neko delo pripisuje nekom autoru. Kada se autorstvo osporava nekom autoru taj proces je ATETEZA- NEGATIVNA ATRIBUCIJA.

Tekstologija se uvodi u 19. veku,konstituise se kao disciplina zahvaljujući nemačkim klasičnim filolozima BEKERU I LAJBAHU.

Izdavanje teksta:

• popularna izdanja
• naucna > faksimilsko (mehanicko),diplomaticko,kriticko

1. MEHANIČKO- FAKSAMILSKO – reprodukovanje starijih štampanih tekstova bez izmena. Za ovu reprodukciju koriste se ista slova kao u originalu. Podrazumeva obnavljanje ukupnih postupaka štampanja originala i obično je ovo jedno od skupljih izdanja.
2. DIPLOMATIČKO – podrazumeva naučno izdavanje teksta nekog dela. Poštuje se izvorni jezik pisca i pravopis. Ima sve osobine originalnog teksta.
3. KRITIČKO – podrazumeva najverniju, najpotpuniju verziju teksta nekog književnog dela. Najautentičniji originalnom tekstu autora. Jezik pisca se ne menja, ali se osavremenjuje (interpunkcija i pravopis se prilagodjavaju savremenim pravilima).

Kod dela u rukopisu koristi se AUTOGRAF koji služi kao autentičan tekst,služi kao osnova. Za priređivanje književnih izdanja,kod stamoanih dela koriste se AUTORIZOVANA IZDANJA. Pisac je učestvovao.