Vantelesna opladnja

Vantelesna opladnja

UVOD

U životu ne postoji iskustvo koje bi moglo da se ravna sa rođenjem bebe. U medicini, retko šta može da se poredi sa doprinosom koji je donela asistirana reprodukcija. Ginekolog Patrik Stepto i biolog Robert Edvards prvi su uspeli da epohalnom realizacijom oplodnje van tela žene postignu rođenje prve bebe – Luis DŽoj (sreća). Od tada milioni žena koje nisu mogle da rode, primenom ove metode, postale su majke.
Vantelesna oplodnja (VTO) podrazumeva stimulaciju jajnika da proizvede više jajnih ćelija koje se u određenom danu ciklusa, pod kontrolom ultrazvuka, izvade zajedno sa folikularnom tečnosti i oplode u spoljnim uslovima (odatle i naziv “in vitro fertilizacija”), te potom u obliku oplođene jajne ćelije ili embriona vraćaju u matericu.

1.    VANTELESNA OPLODNJA
Vantelesna oplodnja ili In vitro fertilizacija (engl. In vitro fertilisation (IVF)) je postupak kojim su jajne ćelije oplođene spermatozoidima izvan materice, odnosno in vitro. To je jedan od najpoznatijih postupaka medicinski potpomognute oplodnje. Ovom postupku lečenja neplodnosti pribegava se kada su ostale metode potpomognute oplodnje bezuspešne. Lečenje uključuje kontrolisanje ovulacije hormonima, vađenje (punkcija) jajnih ćelija iz jajnika žene i ostavljanje spermatozoida da oplode jajnu ćeliju u tekućem medijumu. Oplođena jajna ćelija (zigot) se tada vraća (transferira) u matericu pacijentkinje s namerom da se postigne trudnoća.
Pojam in vitro (lat. in vitro u staklu) koristi se jer su rani biološki eksperimenti kultivisanja tkiva van organizma od kojeg potiču, bili sprovođeni u staklenim posudama – čašama, epruvetama. Danas se pojam in vitro koristi da označi biološku proceduru koja se odvija van organizma u kojem bi se normalno odvijala, da se razlikuje od in vivo procedure, gde tkivo ostaje unutar organizma gde se normalno nalazi. Kolokvijalni izraz za decu začetu IVF – om, bebe iz epruvete, se odnosi na plastične cilindrične posudice koje se koriste u hemijskim i biološkim eksperimentima.

1.1. Indikacije
IVF se može primeniti za lečenje neplodnosti kod žena koje imaju problema sa jajovodima , čineći oplodnju in vivo malo verovatnom . Kod muške neplodnosti može pomoći, kad postoji problem sa kvalitetom sperme. Tada se može primeniti i Intraplazmična injekcija spermatozoida (ICSI), gde je spermatozoid injektiran direktno u jajnu ćeliju. Ova metoda se primenjuje kad spermatozoid teško može probiti zid jajne ćelije. ICSI se takođe koristi kad je broj spermatozoida veoma nizak . Stopa uspeha ICSI metoda jednaka je uspehu IVF oplodnjom. Za uspešan IVF postupak, potrebno je imati zdrave jajne ćelije, spermatozoide koji su sposobni za oplodnju i matericu koja može održati trudnoću. Za slučaj da žena ima anovulatorne cikluse ili da je prošla menopauzu, moguće je izvesti IVF postupak sa doniranom jajnom stanicom , odnosno surogat majčinstvom. Isto tako u slučaju nedostatka spermatozoida (azoospermija), postupka se može izvesti sa doniranim spermatozoidima.
IVF može biti sproveden u kombinaciji sa predimplantacijskom genetskim dijagnostikom kako bi se isključivala mogućnosti genetskih bolesti .