Zagađenje vazduha

PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON

Fakultet

Banja Luka

Zagađenje vazduha

seminarski rad

Nastavni predmet: 

Predmetni nastavnik: 

Student:

2015.

Uvod.................................................................................................................................... 3
1. Izvori zagađenja........................................................................................................... 4
2. Funkcije vazduha..........................................................................................................6
3. Sastav vazduha.................................................................................................................6
    3.1. Pojam emisije i imisije, maksimalno dozvoljene koncentracije...............................8
4. Izvori zagađenja vazduha................................................................................................9
5. Prirodni izvori zagađenja vazduha............................................................................. 10
6. Vještački izvori zagađenja vazduha...........................................................................11
    6.1 Zagađenje vazduha oksidima iz ložišta...................................................................11
    6.2  Zagađenje vazduha oksidima sumpora...................................................................12
    6.3 Zagađenje vazduha ugljen(II)oksidom....................................................................13
    6.4 Zagađenje vazduha azotnim oksidima.....................................................................13
    6.5 Hemijska industrija kao izvor zagađenja vazduha...................................................14
    6.6 Naselja kao izvori zagađenja vazduha.....................................................................14
    6.7 Drumski saobraćaj kao izvor zagađenja vazduha....................................................15
    6.8 Nuklearno zračenje kao izvor zagađenja vazduha...................................................16
    6.9 Zagađivanje vazduha iz industrijskih i komunalnih deponija.................................16
7. Zaštita vazduha od zagađenja........................................................................................17
    7.1 Mjere za zaštitu vazduha od zagađenja...................................................................18
Zaključak...........................................................................................................................19
Literatura............................................................................................................................20

1. Izvori zagađenja

To su pre svega procesi sagorjevanja uglјa i nafte u elektranama, toplanama i 

individualnim kućnim lozistima , procesi u industrijskim postrojenjima (naftna, hemijska, 

metalurska, prehrambena), izduvni gasovi saobraćajnih vozila i teških mašina, procesi na 

deponijama otpada i smeća itd. Najčešće zagađujuće materije su CO2, CO, SO2, azotni 

oksidi, razna organska jedinjenja (uglјovodonici, benzoli, freoni), olovo i dr. Do sada je 

identifikovano   više   stotina   različitih   zagađujućih   materija,   a   treba   istaći   mogućnosti 

stvaranja   novih,   do   sada   nepoznatih   jedinjenja,   pod   uticajem   sunčevog   zračenja   i 

električnog pražnjenja. Na kvalitet vazduha na jednom području, pored koncentracije 

zagađujucih   materija   iz   izvora   zagađenja   i   udalјenosti   izvora,   veliki   uticaj   imaju 

meteoroloski   elementi:   stanje   vazdušnog   pritiska,   pravac   i   brzina   vjetra,   vrtložna 

strujanja,   odsustvo   vjetra,   vlažnost   vazduha,   prisustvo   magle,   količina   padavina, 

temperatura   vazduha   i   temperaturne   inverzije.   Najveća   koncentracija   zagađujućih 

materija   rasprostire   se   vodoravno   u   pravcu   vjetra.   U   periodima   "tišine"   -   odsustva 

kretanja vazduha sve zagađujuće materije ostaju u naselјu. U donjim slojevima atmosfere 

vazduh je topliji i kreće se ka gornjim hladnijim slojevima što omogućava normalnu 

disperziju.   Međutim   u   uslovima   naglog   rashlađivanja   zemlјe   dolazi   do   temperaturne 

inverzije.   Prizemni   vazduh   je   hladniji   od   onog   u   višim   slojevima   pa   je   disperzija 

onemogućena. Nizak vazdusni pritisak, odsustvo vjetra, velika vlažnost vazduha, magla i 

temperaturna inverzija smanjuju rasprostiranje zagađujućih materija u visinu i dalјinu, 

zadržavaju ih u prizemnim slojevima i koncentrišu u blizini izvora zagađenja. Može doći 

do stvaranja "smoga" sa jedinjenjima koja su izuzetno otrovna i opasna po zdravlјe lјudi. 

Nivo   koncentracije   zagađujućih   materija   utvrđuje   se   mjerenjem.   Koncentracija 

zagađujućih   materija   u   vazduhu,   na   određenom   mestu,   kojom   se   izražava   kvalitet 

vazduha, zove se imisija. Nadležno ministarstvo propisuje granične vrijednosti imisije, 

obezbeđuje   propisno   praćenje   kvaliteta   vazduha   u   naselјu   i   evidenciju   podataka, 

obezbeđuje praćenje osnovnih meteoroloških elemenata i prati uticaj zagađenog vazduha 

na zdravlјe lјudi.

Cilј   kontrole   kvaliteta   vazduha   je   zaštita   zdravlјa   lјudi,   odnosno,   utvrđivanje 

izvora   zagađenja,   utvrđivanje   stepena   zagađenja,   utvrđivanje   kretanja   zagađenosti 

vazduha u toku godine, procjena opterećenosti pojedinih lokacija, utvrđivanje kritičnih 

situacija u cilјu upozorenja javnosti, utvrđivanje mjera zaštite.

Podaci   dobijeni   praćenjem   aerozagadjenja   su   osnov   za   donošenje   programa 

sanacije   određenog   područja.   U   slučaju   prekoraćenja   graničnih   vrednosti   imisije, 

zagađivac je dužan da na zahtev određenog inspekcijskog organa preduzme potrebne 

mjere   da   bi   se   koncentracije   štetnih   i   opasnih   materija   svele   na   propisane   granične 

vrijednosti imisije. Najčešće se kontrolišu imisija SO2 iz grupe nekancerogena i čađ iz 

grupe   kancerogena   i   ukupne   taložne   materije.   Oni   se   mogu   smatrati   indikatorima 

aerozagađenja.   Sumpordioksid,   nastaje   kao   proizvod   sagorevanja   sumpora   u   fosilnim 

gorivima.   To   je   gas   oštrog   mirisa,   teži   od   vazduha.   Toksičnost   mu   se   pojačava   u 

uslovima povećane vlažnosti zbog stvaranja sumporne kiseline. Iritira disajne puteve i 

konjuktive, a pri većim koncentracijama oštećuje plućni parenhim i čulo mirisa. Dugo 

udisanje manjih koncentracija u stanju je da izazove hronično ostećenje disajnih puteva, 

konjuktiva   i   gleđi   zuba,   a   neki   mu   pripisuju   kataralne   promjene   sluzokože   želuca, 

menstrualne poremećaje i različite promene u krvnoj slici. 

Prema najnovijim saznanjima proizvodi oksidacije SO2 u vazduhu još su toksišniji od 

samog SO2. Čađ nastaje sagorevanjem fosilnih goriva. To su fine, male čestice veličine 

oko 5 mikrona. Lebde u vazduhu i ponašaju se kao gas. Sadrže toksične i kancerogene 

materije.   Mogu   nakuplјati   i   bakterije.   Lako   prodiru   u   disajne   puteve   i   ostećuju   ih. 

Taložne materije su delići čvrstog goriva, pepela, ulične prašine koji usled svoje težine 

padaju   na   zemlјu.   Dejstvo   na   organizam   im   zavisi   od   porjekla   i   hemijskog   sastava, 

veličine   i   oblika   čestice,   zagađenosti   mikroorganizmima.   Padavine   sa   pH   vrednošću 

ispod 5,6 su kisele padavine ("kisele kiše"). 

Analitičari navode da su čestice u vazduhu često opasniji zagadjivač od štetnih 

gasova, kao i da najveće zagadjenje trenutno potiče iz Azije.