Zastita zivotne sredine

UVOD
Zaštita životne sredine podrazumijeva skup različitih postupaka i mjera objedinjenih sa ciljem sprječavanja ugrožavanja okoline radi očuvanja biološke ravnoteže. Pod zaštitom životne sredine podrazumijeva se ne samo zaštita života i zdravlja ljudi, već i očuvanje biljne vegetacije i životinjskog svijeta.
Raznorodni i kompleksni uslovi održanja života na planeti Zemlji, jednim imenom nazvani životna sredina, mogu biti ugroženi kako prirodnim, geofizičkim, činiocima, tako i antropogenim, ili društvenim činiocima. Postoji mnogo dokaza da je ekonomska aktivnost čovečanstva glavni antropogeni faktor sadašnjih pormećaja životne sredine na Zemlji.
Od sredine XIX vijeka, antropogeni uticaji na životnu srednu postaju sve značajniji, te danas nesumnjivo dominiraju. Od svih vidova ekonomske aktivnosti najveći uticaj imaju aktivnosti vezane za proizvodnju i upotrebu energije u raznim sektorima. Veze između stanja životne sredne i ekonomskih aktivnosti postaju predmet posebnih naučnih disciplina, koje se dinamično razvijaju od druge polovine XX vijeka.
Kao posledica raubovanja tehničkog i prirodnog kapitala, lošeg, ili nikakvog održavanja sistema za prečišćavanje, opšte ekonomske destrukcije, bujanja podzemene privrede i uništenja pravnog sisitema, nastale su ogromene štete, nesvojstvene većini zemalja u tranziciji.
Kada se govori o posledicama ovakvog stanja na životnu srednu, ne smije se prihvatiti nepromišljen zaključak da je zahvaljujući upravo ekonomskoj depresiji, stanje životne sredine spontano popravljeno. Ova suštinski pogrešna slika se dobija neadekvatnom primenom indikatora ekološkog stanja, od kojih su mnogi zaista ukazivali na pozitivne promene, na 4 primer apsolutno smanjene emisija štetnih gasova iz industrije i saobraćaja, ili redukovanje hemijskih zagađenja vodo-tokova.
O dimenzijama ekonomskih šteta po životnu sredninu postoje različita mišljenja, no preciznih kvantifikacija nema.