Zdravstvena nega pacijenata obolelih od karcinoma urogenitalnog sistema

ZDRAVSTVENA NEGA U ONKOLOGIJI

Prema statističkim podacima, preko 20% ukupnog mortaliteta u Srbiji otpada na maligna oboljenja.Problem je veoma izražen i sa tendencijom pogoršavanja.Uloga sestre i zdravstvene nege je veoma važna, značajnija nego u bilo kojoj drugoj grani kliničke medicine.Zbog težine, zbog psihološkog i socijalnog aspekta bolesti, kako za bolesnika, tako i za porodicu obolelog.
Medicinska sestra je tu , najizloženija jer najviše vremena provodi sa bolesnikom, svedok je njegovih problema, patnji, bolova, psihičkih tegoba u toku bolesti, često preuzima ulogu porodice, prijatelja.Vrlo se često javlja jaka vezanost pacijenta za medicinsku sestru i odnos poverenja koji je ravan bliskosti.Ni u jednoj drugoj grani uloga sestre nije tako izražena i ne afirmiše sestrinski poziv kao ova, nažalost grupa bolesti sa najtežom prognozom i ishodom.
Kako se starosna granica onkoloških bolesnika pomera ka mladjim populacijama , to dodatno naglašava ulogu sestara i njihovog rada u nezi, lečenju, pracenju i sestrinskoj dijagnostici bolesnika.Posebno je zametan i užasno težak posao sestara u pedijatrijskoj onkologiji.

Zdravstvena nega u onkologiji je multidisciplinarna i multiprofesionalna. Zdravstvenu negu obavlja medicinska sestra koja kao zdravstveni radnik ima višestruku funkciju: pružaoca medicinske nege, edukatora, savetnika, istraživača i administratora.
Ove funkcije obavlja kao deo tima u kom kao saradnik lekara učestvuje u realizaciji njihovih naloga u medicinskim, dijagnostičkim i terapijskim postupcima, i kao deo sestrinskog tima koja pruža pacijentima:
– što je moguće efikasniju zdravstvenu negu primenom i evaluacijom postupaka onkološke zdravstvene nege,
– pruža stručnu pomoć iz domena onkološke nege drugim sestrama i zdravstvenim radnicima, samim pacijentima i njihovim porodicama, zatim organizuje različite vidove stručnih sastanaka za unapređenje onkološke zdravstvene nege,
– pomaže u realizaciji istraživačkih projekata, definisanjem problema iz svog domena i njihovih uticaja na onkološku negu i efekat terapije,
– pomaže kreiranju organizacije rada koja omogućava efikasnu i optimalnu onkološku negu i razvoju profesionalne sestrinske prakse.

Vizija zdravstvene nege:

-Medicinska sestra treba samostalno da obavlja zdravstvenu negu,
-Medicinska sestra ima pravno regulisane standarde minimalne kvalifikacije,
-Medicinska sestra ima standarde obavezne trajne edukacije,
-Medicinska sestra ima obaveznu proveru znanja.

Bol
Lokalizacija, iradijacija i vrsta bola, su važni elementi za dijagnozu oboljenja urogenitalnog trakta. Na primer:
1.- Bol izazvan oboljenjem bubrega se obično oseća kao tupi bol u slabinama ili kostovertebralnom uglu, koji često iradira duž ivice rebara prema pupku. Bolovi su često odsutni, pošto mnoga oboljenja bubrega ne dovode do nagle distenzije bubrežne kapsule.
2.- Ureteralni bol nastaje zbog opstrukcije. Obično se akutno javlja, intenzivan je ima karakter kolika. Iradira od kostovertebralnog ugla na niže duž uretera u skrotum,vulvu i unutrašnju stranu butine. Nivo opstrukcije se može odrediti na osnovu pravca iradijacije bola: kod visoke opstrukcije bol se širi prema testisima i vulvi, kod srednje opstrukcije u desni donji kvadrant abdomena, a kod niske prema bešici.
3.- Bol izazvan oboljenjem mokraćne bešike oseća se kao suprapubična nelagodnostili kao iritacija vrata mokraćne bešike.
4.- Hronična oboljenja prostate retko izazivaju bolove.
5.- Bol izazvan zapaljenjem testisa ili njihovom traumom nastaje akutno, jak je, iponekad iradira prema kostovertebralnomuglu. Bol kod zapaljenja epididimisa, sličanje bolu kod zapaljenja testisa.
Principi terapije bola
Važno je upoznati pacijenta sa mogućom pojavom bola u bilo kojem stadijumu bolesti i uključiti ga u terapiju. Pacijentu treba objasniti da se primena analgetičkih opioida ne smatra pristupom umirućem pacijentu, što bi trebalo da doprinese smanjenju opiofobije. Za uspešno lečenje hroničnog kancerskog bola najbolje je slediti principe Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koji predstavljaju standard za sve druge pristupe.
Peroralni put se preporučuje za sve analgetike, uključujući i morfijum . S obzirom da će se lekovi za terapiju hroničnog kancerskog bola koristiti u dužem vremenskom periodu, peroralna primena podesna je i za pacijenta, i za porodicu, i za zdravstvene radnike.
Vrstu i dozu analgetičkog leka određuje intenzitet bola, pri čemu je potrebno postići ravnotežu između oslobađanja od bola i neželjenih efekata leka. Potreban je individualizovani pristup bolnom sindromu kod pacijenata sa kancerom. Terapija bola najbolje se tretira ukoliko se vodi računa o detaljima stanja i primene terapije. Koanalgetici su: triciklični antidepresivi, antiepileptici, kortikosteroidi i bisfosfonati. Oni se primenjuju u specifičnim situacijama, gde priroda i intenzitet bola uslovljavaju njihovu primenu.

Lečenje blagog hroničnog kancerskog bola
Paracetamol i/ili NSAIL su efikasni u terapiji blagog hroničnog kancerskog bola, a kao koanalgetik mogu se koristiti u lečenju i umerenog i jakog bola . Pri primeni ovih lekova treba imati na umu i njihove potencijalne neželjene efekte.
Paracetamol je u preporučenim dozama minimalno toksičan, ali u dozama većim od 4 gr/dnevno može izazvati fatalnu hepatotoksičnost. Kod primene NSAIL mogući neželjeni efekti su: gastrointestinalno krvarenje, uticaj na funkciju trombocita i bubrežna toksičnost. U posebnom riziku od gastointestinalnog krvarenja su pacijenti stariji od 60 godina, pušači, pacijenti sa ulkusnom bolešću, pacijenti koji su na istovremenoj terapiji kortikosteroidima, antikoagulantnim ljekovima, sa bubrežnom i srčanom insuficijencijom i oštećenjem jetre.

Lečenje umerenog hroničnog kancerskog bola

Prema preporukama SZO za lečenje umerenog hroničnog kancerskog bola mogu se koristiti slabi opioidi (kao što su tramadol ili kodein) uz primenu neopioidnih analgetika.
Alternativa primeni slabih opioida je primena malih doza jakih opioida u kombinaciji sa neopioidnim analgeticima.

Lečenje jakog hroničnog kancerskog bola

Jaki opioidi su kamen temeljac terapije jakog hroničnog kancerskog bola.
Opioid prvog izbora za umereno jake/jake bolove je morfijum. On je jedini opioidni analgetik na listi esencijalnih lekova WHO za odrasle i decu koji trpe bol .
Za optimalno lečenje morfijumom potrebne su dve vrste formulacija:
1. morfijum sa brzim otpuštanjem aktivne supstance, tzv. kratkodelujući morfijum (IR) sirup, tablete, ampule): za fazu titracije;
2. morfijum sa sporim otpuštanjem aktivne supstance, tzv. dugodelujući morfijum(SR) za održavanje analgetičkog efekta.
Doza morfijuma mora se individualno određivati kod svakog pacijenta ponaosob, tako da se postigne maksimum analgetičkog efekta uz minimum neželjenih dejstava. Optimalna doza morfijuma je doza koja otklanja bol bez pojave neprihvatljivih neželjenih dejstava.
Kod pacijenata koji ranije nisu primali slabe opioide početna doza je 5 mg na svaka četiri sata.

MEDIKAMENTOZNA TERAPIJA HRONIČNOG KANCERSKOG BOLA

Ukoliko pacijent dobro toleriše morfijum, može se pred spavanje dati dvostruka doza da bi se izbeglo buđenje noću. Svakom bolesniku koji se leči njime moraju se obezbediti doze za proboj bola u oblik